Sengzhao – razlika između verzija

'''Seng-Čao''' ([[kineski]]: 僧肇, [[пинјинpinjin|pinjin]]: ''Sēngzhào'', [[Vejd-Džajls]]: ''Seng-Chao'', [[japanski]]: 僧肇, ''Sōjō''; 384–414<ref>Chan, Wing-tsit (translated and compiled). ''A Source Book in Chinese Philosophy''. Princeton, NJ: Princeton University Press, 1963: 343.</ref>) je bio [[Kineska filozofija|kineski]] filozof koji je povezao tekstove [[budizam|budističkеbudističke]] [[Škola praznine|škole praznine]] i [[Taoizam|taoizma]].<ref name="ЕнциклопедијаEnciklopedija живихživih религијаreligija">''ЗенZen'', ЕнциклопедијаEnciklopedija живихživih религијаreligija, НолитNolit, БеоградBeograd. {{page|year=2004|isbn=978-86-19-02360-3|pages=}}</ref>

Njegovi spisi predstavljaju jedini izvor na osnovu kog se danas može proučavati rani [[kineski budizam]] [[школаškola средњегsrednjeg путаputa|škole Srednjeg puta]]. Na njegovo su delo uticali i [[Taoizam|taoistički]] mislioci kao [[Lao Ce]] i [[Čuang Ce]].<ref>Chan, Wing-tsit (translated and compiled). ''A Source Book in Chinese Philosophy''. Princeton, NJ: Princeton University Press, 1963: 344.</ref>

Ako želimo da tvrdimo da su sve stvari biće, ipak to biće nema stvarno biće. Ako želimo da tvrdimo da su nebiće, one ipak imaju svoje oblike i odlike. Posedovanje oblika i odlika nije isto što i biće, a stvarno ne biti biće nije isto što i biće. Pošto je tako, jasno je načelo „nepostojanja stvarne nestvarnosti.“<ref name="Ju-Lan-271-285">Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije ), NOLIT, Beograd. (1977). стрstr. 271-285.</ref>|Chao Lun, glava 2.}}

[[КатегоријаKategorija:Rođeni 384.]]

[[КатегоријаKategorija:Umrli 414.]]

[[КатегоријаKategorija:Kineski filozofi]]

[[КатегоријаKategorija:Budistički filozofi]]