Progoni hrišćana u Rimskom Carstvu – razlika između verzija

Iako u to vreme nijedan zakon nije posebno zabranjivao prelazak u hrišćanstvo, od svakog sudije koji je čuo da je neko optužen za prelazak u hrišćanstvo zahtevalo se da izvrši istragu. <ref>Za opširniju diskusiju videti: W. H. C. Frend, ''Martyrdom and Persecution in the Early Church'' (Oxforđ, 1965; New York, 1967); Frend »''The Gnostic Sects and the Roman Empire''«, u: Journal of Ecclesiastical History, Vol. V (1954), 25—37.</ref> Ne znajući kako da postupa u takvim slučajevima, [[Plinije Mlađi|Plinije]], guverner Bitinije (provincija u Maloj Aziji), pisao je (oko [[112]]. godine) caru [[Trajan]]u ([[98]]-[[117]]), zahtevajući razjašnjenje:

 

{{citat|Običaj mi je, care gospodare, da podnesem tebi sva pitanja gde nisam siguran kako da postupim. Ko će mi bolje pokazati put ... ? Nisam nikad učestvovao u istragama o hrišćanima; stoga ne znam koji se zločin obično kažnjava i istražuje, a šta se dopušta ... u međuvremenu, ovako sam postupio sa onima koje su mi optužili kao hrišćane. Pitao sam ih da li su hrišćani, i pitao sam ih po drugi i po treći put, uz pretnju kazne. Ako nisu popuštali, naređivao sam da se odvedu i pogube, jer nisam nimalo sumnjao da, bez obzira šta su, zaslužuju da budu kažnjeni zbog tvrdoglavosti i nepokolebljive upornosti... Kao što sam smatrao da je pravo da pustim one koji su rekli da nisu hrišćani niti da su ikad bili, nakon što bi očitali molitvu bogovima po mom uputstvu, i prineli vino i palili mirise tvom kipu koji sam naredio da donesu u sud u tu svrhu i, štaviše, proklinjali su Hrista — što nijednog (tako kažu) pravog hrišćanina ne možeš naterati da čini. <ref>Plinije, Pisma 10.96.</ref>}}