Postizborne revolucije – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m robot kozmetičke promjene |
Nema sažetka izmjene |
||
Red 2:
== Izborne prevare ==
=== "Zapadne države" ===
Samo pitanje izborne prevare je u ovom smislu vrlo kontroverzno pošto postoje drugačija razmišljanja o njemu u državama [[Evropska Unija|Evropske Unije]], [[SAD]]-a i njima politički bliskih država od onih za područja bivših komunističkih država. Držeći se strogo zakona na primer američki predsednički izbori 2004 godine su barem na [[Aljaska|Aljaski]] žrtve izborne prevare pošto je tamo na izbornim mestima glasovalo veći broj osoba od onog koji je imao pravo glasa, ali su oni od izborne komisije proglašeni legalni <ref>[http://www.huffingtonpost.com/shannyn-moore/stolen-election-in-alaska_b_141704.html Stolen Election from Alaska?]</ref> što je od tamošnjih stanovnika prihvaćeno bez "narodne bune". U neku ruku slična izborno neregularna situacija postoji i u [[Hrvatska|Hrvatskoj]] koja ima veći broj glasača nego stanovnika, a na izbornim listama se nalaze i umrle osobe. Kao i u ranije navedenom američkom primeru sve političke stranke i civilna udruženja zajedno s izbornom komisijom smatraju da su svi izbori bez obzira na taj "izborni problem" pošteni tako da u njoj ne dolazi "narodne bune".
Red 15:
== "Regularni" izbori ==
U vremenu kada su jedni izbori "ukradeni" dok su drugi "pošteni",a u gotovo svima se mogu naći veće ili manje nepravilnosti najproblematičnije pitanje je koji su koji. Po jednoj od popularnijih, neutralnih političkih teorija izbori su pošteni kada se njihovi rezultati poklapaju s većinom predizbornih procena <ref>[http://www.aljazeera.com/indepth/opinion/2011/12/2011121165759137131.html Truth and falsifications in Russia]</ref> . Ako se ta politička teorija uzme kao ispravna tada bi na primer Bjeloruski predsednički izbori 2010. godine bili nepošteni pošto je tamošnji predsednik [[Aleksandar Lukašenko]] dobio 80 % glasova iako je procena govorila o 40 % <ref>[http://www.aljazeera.com/indepth/opinion/2011/12/2011121165759137131.html Truth and falsifications in Russia]</ref> , dok su na primer oni Moldavski kojim počinje tamošnja [[Politička kriza u Moldaviji 2009.|politička kriza]] bili pošteni <ref name="osce_pressrelease">[http://www.osce.org/odihr/item_1_37139.html "Moldova's elections met many international standards, but further improvements are needed, observers say"]</ref>. što nije sprečilo tamošnje "narodne" demonstracije i rušenje vlade zbog navodne [[Izborna prevara|izborne prevare]].▼
▲U vremenu kada su jedni izbori "ukradeni" dok su drugi "pošteni",a u gotovo svima se mogu naći veće ili manje nepravilnosti najproblematičnije pitanje je koji su koji. Po jednoj od popularnijih, neutralnih političkih teorija izbori su pošteni kada se njihovi rezultati poklapaju s većinom predizbornih procena <ref>[http://www.aljazeera.com/indepth/opinion/2011/12/2011121165759137131.html Truth and falsifications in Russia]</ref> . Ako se ta politička teorija uzme kao ispravna tada bi na primer Bjeloruski predsednički izbori 2010. godine bili nepošteni pošto je tamošnji predsednik [[Aleksandar Lukašenko]] dobio 80 % glasova iako je procena govorila o 40 % <ref>[http://www.aljazeera.com/indepth/opinion/2011/12/2011121165759137131.html Truth and falsifications in Russia]</ref> , dok su na primer oni Moldavski kojim počinje tamošnja [[Politička kriza u Moldaviji|politička kriza]] bili pošteni <ref name="osce_pressrelease">[http://www.osce.org/odihr/item_1_37139.html "Moldova's elections met many international standards, but further improvements are needed, observers say"]</ref>. što nije sprečilo tamošnje "narodne" demonstracije i rušenje vlade zbog navodne [[Izborna prevara|izborne prevare]].
* [[Politička kriza u Moldaviji 2009.]]▼
▲== Vidi ==
▲* [[Politička kriza u Moldaviji]]
* [[Obojene revolucije]]
* [[Izborna prevara]]
| |||