Wikipedija

Pavel Jozef Šafárik – razlika između verzija

Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
m S-miroslav je premjestio stranicu Josef Pavol Šafárik na Pavel Jozef Šafárik preko preusmjeravanja: Slovenačku varijantu zamenjujem izvornom slovačkom varijantom. U pitanju je starija slovačka varijanta, koju koriste skoro sve Wikipedije, koje ne vrše transkripciju.
dopuna i ispravke
Red 8:
| polje = [[istorija]], [[lingvistika]], [[slavistika]]
}}
'''Pavel Jozef Šafárik''' ({{jez-svk|Pavel Jozef Šafárik}},<ref>{{cite web|url=http://www.slovackizavod.org.rs/licnosti/2687|title=Pavel Jozef Šafárik|publisher=Ústav pre kultúru vojvodinských Slovákov|website=www.slovackizavod.org.rs|language=slovački|date=|accessdate=25. 3. 2019|deadurl=no |archiveurl= https://web.archive.org/web/20180719215910/http://www.slovackizavod.org.rs/licnosti/2687|archivedate=19. 7. 2018|df=dmy-all}}</ref> ili prema drugoj slovačkoj varijanti {{jez-svk|Pavol Jozef Šafárik}}<ref name="Vlček">{{cite web|url=https://zlatyfond.sme.sk/dielo/1023/Vlcek_Pavol-Jozef-Safarik/1|title=P. J. Šafárik|last=Vlček|first=Jaroslav|publisher=Zlatý fond denníka SME|website=zlatyfond.sme.sk|language=slovački|date=|accessdate=19. 2. 2019|deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20170607003755/https://zlatyfond.sme.sk/dielo/1023/Vlcek_Pavol-Jozef-Safarik/1|archivedate=7. 6. 2017|df=dmy-all}}</ref>, na srpskohrvatskom jezičkom području poznat kao '''Pavle Josif Šafarik''' i '''Pavle Josip Šafarik'''<ref name="EN">'' [[Narodna enciklopedija]], St. Stanojević, Zagreb, 1925—1929.''</ref>; Kobeliarovo, [[13. 5.]] [[1795]]—[[Prag]], [[26. 6.]] [[1861]]) je bio slovački i češki [[pisac]], [[historija|historičar]], etnograf, filolog i lingvista [[Slovačka|slovačkog]] porekla. Osnivač je [[Slavistika|slavistike]] kao naučne discipline (pored [[Josef Dobrovský|J. Dobrovskog]] i [[Jernej Kopitar|J. Kopitara]]) i jedan od prvih slavista.
 
Najpoznatiji je po svom delu ''Historija slavenskih jezika i književnosti svih dijalekata'' ({{jez-nem|„Geschichte der slawischen Sprache und Literatur nach allen Mundarten“}}), koje otkriva veliki doprinos slavenske kulture opštoj evropskoj kulturi.<ref name="MEP">Mala enciklopedija Prosveta, 4. izdanje, Prosveta, Beograd, 1986, {{ISBN|86-07-00495-6}}, {{ISBN|86-07-00498-0}}</ref>
Red 21:
Godine [[1826]]. postaje dopisni član Učenog društva iz [[Krakov]]a ({{jez-polj|Towarzystwo Naukowe Krakowskie}}), a godinu dana kasnije i član [[Varšava|Varšavskog]] društva prijatelja nauke ({{jez-polj|Towarzystwo Warszawskie Przyjaciół Nauk}}).
 
Svoje radove je pisao na češkom i nemačkom. U njegovo vreme još nije izvršena konačna standardizacija slovačkog književnog jezika a među slovačkim intelektualcima nije ni postojao jedinstven stav o potrebi standardizovanja slovačkog. Situacija je u tom pogledu bila dosta polarizovana. Na jednoj strani su bili čehoslovakisti na čelu sa [[Ján Kollár|Jánom Kollárom]], koji su smatrali da su Slovaci deo jedinstvenog čehoslovačkog naroda, i da kao takvi treba da za svoj književni jezik prihvate ranije standardizovan češki.<ref>{{cite web|url=https://www.postoj.sk/37083/preco-cechoslovakizmus-i-slovensky-autonomizmus-mali-svoju-logiku|title=Prečo čechoslovakizmus i slovenský autonomizmus mali svoju logiku|last=Krivošík|first= Lukáš|publisher=Konzervatívny denník Postoj, Bratislava|website=www.postoj.sk|language=skslovački|date=|accessdate=19. 2. 2019.|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20190212011039/https://www.postoj.sk/37083/preco-cechoslovakizmus-i-slovensky-autonomizmus-mali-svoju-logiku |archivedate=12. 2. 2012.|df=dmy-all}}</ref> Na drugoj strani su bile pristalice standardizacije zasebnog slovačkog književnog jezika na čelu sa [[Ľudovít Štúr|Ľudovítom Štúrom]] a pre njega [[Anton Bernolák, |Antonom Bernolákom]]. Šafárik je pokušavao da zauzme pomirljiv stav između ove dve suprotstavljene struje, i bio je pristalica upotrebe slovakiziranog češkog jezika, kao književnog jezika Slovaka. U zbirci tekstova ''Glasovi o potrebi jedinstva književnog jezika za [[Česi|Čehe]], [[Moravljani|Moravljane]] i [[Slovaci|Slovake]]'' (češ. {{jez|cs|''„Hlasowé o potřebě jednoty spisowného jazyka pro Čechy, Morawany a Slowáky“''}}), koju je priredio Ján Kollár 1846. godine, Šafárik upućuje kritiku, donekle ublaženu, Ľudovítu Štúru zbog njegovog rada (započetog 1843. godine) na standardizaciji slovačkog književnog jezika. Iako nije video potrebu za zasebnim književnim jezikom Slovaka, Šafárik je smatrao da su Slovaci i Česi dva zasebna [[Etnička grupa|etniciteta]], što eksplicitno navodi u svom delu ''Historija slavenskih jezika i književnosti svih dijalekata''.<ref name="ŠK"/>
 
=== Detinjstvo i mladost ([[1795]]—[[1815]]) ===
P. J. Šafárik je poreklom iz istočne Slovačke, iz siromašnog mesta Kobeliarovo. Njegov otac Pavel je u mladosti bio učitelj, a kasnije je, najverovatnije iz finansijskih razloga postao evangelički pastor u Kobeliarovu.<ref>"Peštansko-budimski skoroteča", Budim 1843. godine</ref> Šafárikova majka Katarína, rođena Káres ({{jez-svk|Katarína Káresová}}), bila je poreklom iz siromašne porodice, koja je pripadala nižem plemstvu. Mladi Šafárik je osnovno obrazovanje stekao u kući, od oca, a kasnije u periodu od [[1806]]. do [[1810]]. godine, pohađao je gimnaziju najpre u mestu [[Rožnjava]] a zatim, od [[1808]]. u obližnjoj [[Dobšina|Dobšini]]. U Dobšini je završio tri razreda za dve godine sa odličnim uspehom i dobro savladao latinski, nemački i mađarski jezik.
Završetkom studija u Dopšinoj nastala je promena u životu Šafarika. On je ovim iscrpeo mogućnosti studija u regionu. Čekalo ga je petogodišnje studije u [[Kežmarok]]u. Od toga on je tu studirao četiri godine. Studije u Kežmaroku Šafarik je apsolvirao [[1814.]] godine završivči svat tri kursa, filosofskog, političkog i teološkog.
 
Završivši gimnaziju u Dobšini, iscrpeo je mogućnosti školovanja u zavičaju, pa godine [[1810]]. odlazi u [[Kežmarok]]. Tamo provodi sledeće četiri godine studirajući na Evangeličkom liceju, gde sluša filozofiju, teologiju i mađarsko pravo.
Znanje koje je Šafarik dobio u školi je proširivao samostalnim studijama u čemu mu je pomagala bogata biblioteka, ali i dela i časopisi koje je sam kupovao. Studije koje je provodio rodili su ljubav prema slovačkom i češkom jeziku a zatim i srpskom da bi se raširila na sve jezike slovena.
 
Znanje koje je sticao na predavanjima, nadograđivao je samostalnim istraživanjem, u čemu mu je pomagala bogata biblioteka liceja, ali i knjige i časopisi koje je sam kupovao. Tokom studija se družio sa poljskim, srpskim i [[Rusini (Ukrajina)|rusinskim]] studentima, što je uticalo na njegovu slavensku orijentaciju, kao i na njegovo književno, a naročito pesničko stvaralaštvo.<ref name="Vlček"/> Razvio je ljubav prema slovačkom i češkom a zatim i prema svim drugim slavenskim jezicima.<ref>{{cite web|url=http://referaty-seminarky.sk/pavol-jozef-safarik-zivotopis-1/|title=Pavol Jozef Šafárik, životopis|website=referaty-seminarky.sk|language=slovački|date=|accessdate=19. 2. 2019.|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150503055719/http://referaty-seminarky.sk/pavol-jozef-safarik-zivotopis-1/|archivedate=3. 5. 2015.|df=dmy-all}}</ref> Vremenom dolazi do stava, da su svi slavenski jezici ustvari dijalekti jednog jedinstvenog slavenskog jezika.<ref name="ŠK " />
Na preporuku direktora ili nekih od profesora Šafarik kao izvanredan student primio je [[1812.]] godine mesto privatnog učitelja u porodici Davida Goldbergera. Dana [[14. decembar|14. decembra]] te godine mu je umrla majka koju je jako voleo a njegov otac se oženiopo drugi put.▼
 
▲NaPo preporukupreporuci direktora ili nekihnekog od profesora ŠafarikŠafárik je kao izvanredan student primio jedobio [[1812.]]. godine mesto privatnog učitelja u porodici Davida Goldbergera. Dana [[14. decembar|14. decembra]] te godine mu je umrla majka koju je jako voleo a njegov otac se oženiopo drugi put.
 
Dana [[14. 12.]] iste godine umire njegova majka, a njegov otac se nešto kasnije ženi drugi put.
 
Studije u Kežmarku Šafárik je apsolvirao [[1814]]. godine, završivši sva tri kursa: filozofski, političko-pravni i teološki.
 
=== Univerzitetske studije ([[1815]]—[[1817]]) ===
Posle[[1815]]. godine, posle jednogodišnjeg pedagoškog rada nastavio je, studijumpo naželji univerzitetusvoga uoca, školovanje na [[JenaUniverzitet Fridrih Šiler|Univerzitetu u Jeni]], po želju svoga oca i tugde je živeostudirao veoma skromnoteologiju.
 
U Jeniovom nemačkom gradu je, živeći veoma Šafarikskromno, bioproveo dve godine. iOvde tuse jepored studija, pisaobavio i pesmepesničkim istvaralaštvom, a rezultat toga je sedambedetsedamnaest pesama napisanih u periodu [[1815.]] – —[[1816.]]. godine, koje su izašle u [[Beč]]u.
 
Tri semestra studija u [[Jena|Jeni]] predstavljalobila su vrlo značajna u formiranju Šafárika kao naučnika. U Jeni je zasavladao Šafarikakritičke doprinosmetode njegovomnaučnog naučnomistraživanja i srtučnomstekao profilutemeljnu metodološku pripremu za naučni rad. Posle tri semestra otišao je iz Jene nerado, i iz finansijskih i drugihali razlogaipak sa svedošanstvomsvedočanstvom koje je izdao prorektor Danzo. PosleRazlozi za njegov preuranjeni odlazak objašnjavaju se na dva načina, ili administrativnom zabranom austrijskih vlasti mladićima iz Ugarske da boravkastudiraju u Nemačkoj ili problemima finansijske prirode. Vraća se u Slovačku preko [[PragLeipzig]]ua odi mesec[[Prag]]a dana(u otišaokome jese uzadržao Slovačkumesec dana).
 
=== Bratislavski period ([[1817]]—[[1819]]) ===
UTokom letuleta [[1817.]]. godine ŠafarikŠafárik je primiodobija ponudu daGašpara budeKubínyja učiteljiz u porodici Gašpara Kubinija[[Požun]]a ({{jez-svk|Gašpar Kubíny}}) udanašnja [[Bratislava|Bratislavi]]), zada bude privatni učitelj njihovognjegovog sina Ladislava. kojuPonudu je on primioprihvatio, jer je ova porodica imalaKubíny značajbila uticajna u naučnomkrugovima vezanim za naučni i kulturnomkulturni životuživot Ugarske, a i zbog činjenice da mu je ovakovoovakvo postavljenje omogućavalo naučni rad. PorodicaKubínyjevi mu jesu jako dobro nadoknađivalanagrađivali njegove usluge, ismatrali smatralasu ga jeza porodičnog prijatelja, među Šafárikom i porodičnimnjima prijateljemvladali sasu skoro familijarnimfamilijarni odnosimaodnosi.
 
Pedagoški rad u porodiciPožunu Kubinise za jeŠafárika završio krajemsredinom julaleta [[1819.]]. godine. NjegovSledi odlazak iz ovihtih krajeva, smatrajušto će [[Slovaci]] ali i [[Česi]] zasmatrati gubitaksvojim za narodgubitkom. PosledneOdlazi trenutkeu predNovi svojSad odlazaka uposlednje Srbiju u Novi Saddane onpre jetoga proveoprovodi u svom rodnom kraju, u kogakoji se u toku života višekasnije nijeneće vraćaovraćati.
 
=== Novosadski period ([[1819]]—[[1833]]) ===
FunkcijuŠafárik je svojim dolaskom za direktora Pgimnazije, u Novi Sad doneo evropski duh i slavensko bratstvo. JPovezao se sa tadašnjom srpskom inteligencijom, pokrenuo mnoga kulturna pitanja i uspostavio sveslavenske veze. ŠafarikBio je poznanik arhimandrita šišatovačkog [[Lukijan Mušicki|Lukijana Mušickog]], Jovana Hadžića, [[Platon Atanacković|Platona Atanackovića]], [[Georgije Magarašević|Georgija Magaraševića]] i drugih. Funkciju direktora gimnazije preuzeo je posle svečanog govora, koji je bioodržao na latinskom jeziku. U njemugovoru je izneo istorijuhistoriju gimnazije, govorio je o profesorima i njihovim dužnostima a zatim je govorio o svojim pedagoškim pogledima na koncepciju škole. iUpoznao upoznaoje prisutne sa predlogom reformi, koje je planirao da napravisprovede.
 
NoviU direktornovosadskoj gimnaziji Šafárik je delovao na [[Srbi|Srbe]] pod jako dobrim utiscima.<ref name="ŠK " />Osim njega svi profesori su bili Srbi. On je funkcijufunkciji direktora sprovodioproveo punih pet godina.<ref name="ŠK " /> Kao direktor imao je jako ambiciozne planove. ŠafarikovaNjegova koncepcija se sastojala u stvaranju gimnazije poprema klasičnim [[Grčka|grčkim]] uzorima. Odmah po dolazkudolasku na dužnost napravio je manje izmene u programu, i uveo i proširio predmete u vezi sa crtanjem i slikanjem. PozitivnoInicirao je bilo i skupljanjeprikupljanje knjiga za buduću biblioteku gimnazije. PrikikomPrilikom inauguracije rekao je rekao da će sam da predaje matematiku (algebru i geometriju), fitikufiziku, logiku, retoriku, poeziju, stilistiku i da će predavati klasike u humanitnoj klasi. Predavao je i jezike: latinski, i nemački a poslekasnije, po stupanju na snagu mađarizacionih[[Mađarizacija|mađarizatorskih procesazakona]], i mađarski jezik kao nastavni jezikpredmet.
 
Za vremeTokom prve dve godine jeboravka u Novom Sadu stanovao je kod bogatog građanina Servickog. Godine [[1821.]]. godineŠafárik je zamoljen od strane Toše Stratimirovića (1778. - 1832.1778—1832), sinovca srpskogmitropolita patrijarhakarlovačkog [[Stefan Stratimirović|Stefana Stratimirovića]], veleposednika iz porodice StratimirovićaStratimirović iz [[Kulpin]]a, kojipokrovitelja jeslovačke podupiraokulture, slovačku kulturudada pruzmepreuzme brigu o vaspitanjuobrazovanju nadnjegovog njegovimsina sinom MilošemMiloša. U porodici Stratimirović bila je tradicija da se za obrazovanje i vaspitanje svojih sinova, u porodici uzimajuangažuju privatni učitelji iz redova obrazovanih- uglavnimljudi, slovakauglavnom [[Slovačka evangelička crkva augsburške veroispovesti u Srbiji|Slovaka evangelika]]. U znak zahvalnosti je, dobio kaje dispozicijina raspolaganje deo kuće u [[Novi Sad|Novom Sadu]], gde je stanovao, dok sea za hranu se brinula služavkaposluga, koju su muplaćali plaćalinjegovi stanodavci. ŠafarikŠafárik je MilošaMilošu vaspitavaodržao časove u Novom Sadugradu, ali je posećivao i imanje StratimirovićevihStratimirovića u [[Kulpin]]u, igde tuje radio na svojim literarnimnaučnim delima.<ref name="VS"> Významní Slováci v dejinách Kulpína, S. Boldocký, T. Radovanov, V. Valentík, Kulpin 2009.''</ref>
 
Dana [[17. jun6.]]a [[1822.]]. godine se P. J. Šafarik oženio 19 -godišnjom JulijomJúlijom AmbroziomAmbrózy. kojaRođena je bila iz sitnijeg plemstva slovačke porodice. Rodila se u Velikoj Kikindi u [[Mađarska|Mađarskoj]] [[19. novembar|1911. novembra]] [[1803.]]. godine a njen otac injeni matiroditelji su bili poreklom iz [[Slovačka|Slovačke]]. Kako navode njegovi životopiscibiografi, njegovaŠafárikova supruga je bila jako inteligentna i temperamentna osoba, a govorila je i četiri slavenska jezika;: [[češkiSlovački jezik|slovački]], [[slovačkiSrpskohrvatski jezik|srpskohrvatski]], [[srpskiČeški jezik|češki]] i [[Ruski jezik|ruski]], ite je svome suprugu je mnogo pomagala u njegovom radu.
 
ŠafarikovaŠafárikova situacijakarijera je uozbiljno mnogome pogoršana posleugrožena [[1824.]]. godine, kada jesu austrijskaaustrijske vladavlasti zabranilazabranile [[Srpska pravoslavna crkva|srpskojSrpskoj pravoslavnoj crkvi]] zapošljavanje evangelističkihevangeličkih obrazovanih ljudiintelektualaca iz Ugarske nau gimnazijama i u svojim službama. ŠafarikŠafárik je dobiopredstavljao iznimkuizuzetak, s timetim da nećeviše vršitinije funkcijumogao direktorabiti direktor. Ipak, tada počinju da mu se događaju razne poteškoće a finansijski problemi se gomilaju.
 
ŠafarikuTokom sunovosadskog seperioda posleje ovogbračni događalepar razneŠafárik poteškoćedobio ipetoro nagomilavalidece. suPošto muviše senije problemibio i finansijske poteškoćedirektor, PrimanjaŠafárikova primanja su se smanjila i to upravo u vreme kada je to najviše trebao i kadamu je kodnovac njegabio došlopreko upotreban, porodicijer dosu rađanja dece. Kod njegamu se rodilointenzivno petororađala decedeca. TrudioPokušavao seje da nađe profesorsko mesto u Slovačkoj, ali iz različitih uslovarazloga nije primioprihvatio mnogeneke prilično dobre ponude. U to vreme Šafarik radi na skupljanjusakupljanju materijala i izdavanju slovačkih narodnih pesama. NjegovoU najvažnijeovom deloperiodu iznastaje ovogi periodanjegovo jenajpoznatije ''Geschichte der slawischen Sprache und Literatur nach allendelo Mundarten'' ([[Budimpešta]], [[1826.]])- IstorijaHistorija slavenskih jezika i literatureknjiževnosti usvih svim dialektima. U Novom Sadu Šafarik je skupio mnogo materijala koji je kasnije koristio za preradu u [[Prag]]udijalekata''.
 
U Novom Sadu Šafárik je sakupio mnogo raznovrsnog materijala, koji je kasnije, tokom boravka u [[Prag]]u, koristio za svoj rad. Podatke je prikupljao koristeći privatne biblioteke bogatijih građana Novog Sada, [[Fruškogorski manastiri|fruškogorskih manastira]] i [[Karlovačka mitropolija|Mitropolijsku]] biblioteku u [[Sremski Karlovci|Sremskim Karlovcima]]. Dosta materijala dobio je od Lukijana Mušickog i drugih ličnosti iz kulturnog i javnog života, sa kojima se susretao ili vodio prepisku.<ref name="PS">{{cite web|url=http://ivoandric.no/biblioteka/Istorija/Pavel%20Jozef%20Safarik%20-%20Poreklo%20Slovena.pdf|title=O poreklu Slovena po Lorencu Surovjeckom|last=Šafarik|first=Pavel Jozef|publisher=Arhiv Vojvodine, Novi Sad; Slovenski institut, Novi Sad|date=|accessdate=19. 2. 2019 |deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20181008214408/http://ivoandric.no/biblioteka/Istorija/Pavel%20Jozef%20Safarik%20-%20Poreklo%20Slovena.pdf|archivedate=8. 10. 2018|df=dmy-all}}</ref>
Dana [[22. decembar|22. decembra]] [[1832.]] dao je Šafarik ostavku na mesto direktora, a [[6. april]]a [[1833.]] godine je napustio [[Novi Sad]] koji više nije posetio u svom kasnijem životu i posle neuspelog pokušaja da dobije mesto profesora i bibliotekara u Rusiji odlazi na poziv prijatelja preko [[Budimpešta|Budimpešte]] i [[Bratislava|Bratislave]] u [[Prag]].▼
 
▲Dana [[22. decembar|2212. decembra]] [[1832.]]. daogodine je Šafarikdaje ostavku na mesto direktoraprofesora, a [[6. april4.]]a [[1833.]]. godine je napustionapušta [[Novi Sad]]. koji više nije posetio u svom kasnijem životu i poslePosle neuspelog pokušaja da dobije mesto profesora i bibliotekara u Rusiji, odlazi na poziv prijatelja preko [[Budimpešta|Budimpešte]] i [[Bratislava|BratislavePožun]]a u [[Prag]].
 
=== Praški period ([[1833]]—[[1861]]) ===
[[Datoteka:Šafařík, Klementinum.jpg|thumb|desno|Spomen ploča u [[Prag]]u]]
 
Šafárik sa porodicom stiže u [[Prag]] [[4. 5.]] [[1833]]. godine. On tada pokušava da pre svega obezbedi svoju porodicu, ali i da stekne mogućnosti za svoj naučni rad. Ovde će, između ostalog biti upravnik (od 1841. godine) a kasnije (od 1848.) direktor Univerzitetske biblioteke a uređivaće i časopise ''„Muzejník“'' (časopis češkog Narodnog muzeja) i ''„Světozor“''. Od svojih čeških prijatelja dobijaće iznos od 380 zlatnika godišnje, kako bi svoje radove pisao isključivo na češkom. Sve vreme boravka u Pragu, a naročito tokom 40-tih godina, egzistencija Šafárikovih zavisiće od tog novca. Porodica će se proširiti, dobiće još dece. Sa druge strane naučni rad biće glavni smisao Šafárikovog života tokom boravka u Pragu.
Šafarikova porodica je došla u [[Prag]] [[4. maj]]a [[1833.]] godine. Posle dolazka u [[Prag]] Šafarik je u prvom redu hteo da obezbedi svoju porodicu a zatim da obezbedi mogućnost za svoj naučni rad.
 
Revolucionarne [[1848]]. godine uglavnom je prikupljao materijale za knjige iz oblasti historije starih Slavena. Te godine postao je direktor Univerzitetske biblioteke u Pragu i profesor slavenske filologije na praškom Univerzitetu, ali je 1849. podneo ostavku na ovo drugo i ostao je samo šef Univerzitetske biblioteke. Razlog za ostavku bilo je njegovo učešće tokom [[Revolucija 1848–1849.|revolucije 1848—1849.]] na [[Prvi sveslavenski kongres|Prvom sveslavenskom kongresu]] u Pragu u junu 1848. godine. Jedan je od glavnih organizatora ovog kongresa, a prisutni poslanici su ga cenili kao "slavenskog apostola". Ovime je postao sumnjiv za austrijske vlasti. Tokom apsolutističkog perioda nakon poraza revolucije, živeo je povučeno i proučavao posebno staru češku književnost i staroslavenske tekstove i kulturu.
Od svojih čeških prijatelja dobijao je iznos od 380 zlatnika godišnje da bi pristao na uslove da svoje radove piše isključivo na češkom jeziku. Naučni rad je bio glavni smisao života kod Šafarika koji je provodio u [[Prag]]u.
 
U poslednihsvojoj pet61. godinagodini svogaŠafárik životase Šafarik jerazboleo, počeo je da bolujepati iod daraznih trpifobija. raznimPatio fobijamaje i tood depresije, iako više nije imao materijalnih teškoćapoteškoća i nije višemorao imaoda tolikobrine marioo za porodicuporodici. Depresije kojeDepresija je imaobila doprineleuzrok sunjegovog daskoka jeu reku [[23. majVltava|Vltavu]]a [[186023. 5.]] godine skočio u [[Vltava|Vltavu1860]]. štogodine. Bio je izazvalospašen, mnogoa uzbuđenjeceo alislučaj suje uspeliizazvao damnogo gauzbuđenja u spasujavnosti.
Početkom oktobra [[1860]]. godine daje otkaz na mesto direktora univerzitetske biblioteke. Car [[Franc Jozef|Franc Jozef I]] prihvata njegov otkaz svojeručno mu napisavši pismo sa odgovorom, pri čemu mu daje penziju u iznosu pune plate. U to vreme Šafárik se kreće samo uz pomoć štapa i zdravlje ga naglo napušta.
 
Umro je [[26. 6.]] [[1861]]. godine. Sahranjen je u Pragu, na evangeličkom groblju ''Karlín''. Godine [[1900]]. njegovi posmrtni ostaci su preneti na najveće praško groblje - Olšansko groblje (češ. {{jez|cs|''„Olšanské hřbitovy“''}}). Na njegov grob postavljen je prvobitni kameni sarkofag sa epitafom na [[Staroslavenski jezik|staroslavenskom]] jeziku: ''„V krasnih mira sego v’spital sa esti et junosti svojeje“''.
Pošetkom oktobra [[1860.]] Šafarik je dao otkaz na mesto direktora univerzitetske biblioteke. Car [[Franc Jozef I]] mu je otkaz primio i vlastoručno napisao pismo po kojem mu ostavlja punu platu. Zdravlje ga je naglo napuštalo i kretao se samo pomoću štapa. Umro je [[26. jul]]a [[1861.]] godine.
 
== Bibliografija ==
Nad njegovim grobom je natpis na starosrpskom jeziku: „V krasnich mira sego v’spitaľ sa esti et junosti svojeje".
 
== Delo ==
=== Poezija ===
* ''Loučení s MúzouMůzou''- – "Rastanak sa muzom"
* ''Zdání Slavomilovo''- – "Pričinjenje Slavomilovo"
* ''Ode festiva…'', ([[Levoča]], 1814), oda baronu Ondreju Marijašiju, patronu Evangeličkog liceja u Kežmarku
* ''Tatranská múza s lýrou slovanskou'', [[1814]] – zbirka pesama koja je pisana na češkom jeziku
* ''Tatranská múza s lýrou slovanskou'', (Levoča, 1814) – "Tatranska muza sa lirom slavenskom", zbirka pesama inspirisana klasičnom evropskom književnošću toga vremena ([[Friedrich Schiller]]) i slovačkim narodnim predanjima ([[Juraj Janošik]])
* ''Mé zpěvy'' -Moji spevovi
 
=== Naučna literatura ===▼
* ''Geschichte der slawischen Sprache und Literatur nach allen Mundarten '' – Istorija slavenskih jezika i literature po svim dijalektima u kojima je pokušao da napiše istoriju jezika i literature svih slovenskih naroda i ovde slavene shvata kao jedan narod a pojedine jezike kao dijalekte<ref name="ŠK " />
* ''Přehled nejnovější literatury illlyrských slovanů po l. 1833''- Pregled najnovije literature ilirskih slovena do 1. 1833.▼
* ''Slovanské starožitnosti'' – koje je njegovo životno delo o slavneskoj istoriji i literaturi – trebalo je da dokaže da su Sloveni povodni narodi u Evropi kao i ostali narodi što je imalo veliki odjek među slavenskim narodima u Evropi. Hteo je da napiše drugi deo o kulturi ali se ovo nije ostvarilo.
* ''Slovanský národopis''- Slavenska karakterologija
* ''Slovem o českém pravopise''- Rečju o češkom pravopisu
* ''Výklad některých grammatických forem v jazyku slovanském''- neke gramatičke forme u jeziku slovenskom▼
* ''Mluvozpytný rozbor čísloslova''- Gramatički razbor slova brojki
* ''Počátkové českého básnictví, obzvláště prozódie'' – Počeci pesništva u češkoj koje je izdao sa Františkom Palackim
* ''Památky dřevního písemnictví jihoslovanů''- Uspomene drevne pismanosti jugoslovena.
 
▲=== Naučna literaturadela ===
Sačuvan je deo njegove korespondeccije koju sam nije uništio spaljivanjem.▼
* ''Promluvení k Slovanům'', ([[Beč]], 1817) – "Govoreći Slavenima", delo inspirisano [[Johann Gottfried von Herder|Johannom Gottfriedom von Herderom]], poziv Moravljanima, Slovacima i Česima da sabiraju svoje narodne umotvorine
* ''Počátkové českého básnictví, obzvláště prozodie'', ([[Požun]], 1818) – "Počeci češkog pesništva, naročito [[Prozodija|prozodije]]", zajedno sa Františekom Palackým, gde se bavi pretežno tehničkim detaljima pesničkog stvaralaštva
* ''Novi Graeci non uniti ritus gymnasii neoplate auspicia feliciter capta. Adnexa est oratio Pauli Josephi Schaffarik'', (Novi Sad, 1819)
* ''Písně světské lidu slovenského v Uhřích. Sebrané a vydané od P. J. Šafárika, Jána Blahoslava a jiných. 1–2'', ([[Pešta]], 1823–1827) – "Svetovne pesme naroda slovačkog u Ugarskoj. Sabrali i izdali P. J. Šafárik, Ján Blahoslav i drugi. 1 - 2"
* ''Geschichte der slawischen Sprache und Literatur nach allen Mundarten'', (Pešta, 1826) – "Historija slavenskih jezika i književnosti svih dijalekata", knjiga enciklopedijskog karaktera, prvi pokušaj sistematskog i celovitog prikaza slavenskih jezika. Ovde izlaže historiju jezika i književnosti svih Slavena, koje shvata kao jedan narod a pojedine jezike kao dijalekte.<ref name="ŠK"/><ref>{{cite web|url=https://www.ulib.sk/files/bibliografie/slovacikarne-tlace/l.pdf|title=Univerzitná knižnica v Bratislave, bibliografia|date=|accessdate=19. 2. 2019.|deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20190217142357/https://www.ulib.sk/files/bibliografie/slovacikarne-tlace/l.pdf|archivedate=17. 2. 2019.|df=dmy-all}}</ref>
* ''Über die Abkunft der Slawen nach Lorenz Surowiecki'', ([[Budim]], 1828) – "O poreklu Slavena prema Lorencu Surovjeckom", delo zamišljeno kao reakcija na tekst Surovjeckog, koje je preraslo u knjigu o prapostojbini Slavena.<ref name="PS" />
▲* ''Přehled nejnovější literatury illlyrských slovanů po l. 1833''- – "Pregled najnovije literatureknjiževnosti ilirskih slovenaSlavena do 1god. 1833."
* ''Serbische Lesekörner oder historisch-kritische Beleuchtung der serbischen Mundart'' (Pešta, 1833) – "Srpska čitanka ili historijsko i kritičko objašnjenje srpskog narodnog jezika", gde objašnjava karakter, poreklo i historijski razvoj srpskog jezika
* ''Národnie zpiewanky – Pisne swetské Slowáků v Uhrách'', (Budim, 1834–1835) – "Narodna pevanja – Svetovne pesme Slovaka u Ugarskoj", zajedno sa Janom Kolarom
* ''Slovanské starožitnosti'', (Prag, 1837) – "Slavenske starine", njegovo životno delo, prva veća knjiga o slavenskoj historiji i književnosti, gde je objasnio da su Slaveni starosedelački narod u Evropi, poput ostalih evropskih naroda. Ovde opisuje poreklo i historijske okolnosti naseljavanja Slavena na osnovu obimnog izvornog materijala. Delo je imalo veliki odjek i uticaj na recepciju Slavena u svetu. Hteo je da napiše i drugi deo o kulturi Slavena, ali nije uspeo.
* ''Monumenta Illyrica'', (Prag, 1839), delo o staroj knjižnjevnosti Južnih Slavena
* ''Die ältesten Denkmäler der böhmischen Sprache... '', (Prag, 1840) – "Najstariji spomenici češkog jezika...", zajedno sa Františekom Palackým
* ''Slovanský národopis'', (Prag, 1842) – "Slavenska etnografija", njegovo po značaju drugo delo, pokušaj celovitog prikaza slavenske etnografije. Sadrži osnovne podatke o pojedinim slavenskim narodima, naseljima, jezicima i etničkim granicama prikazanim na geografskoj karti. I ovde ponavlja tezu da su Slaveni jedinstven narod podeljen u podgrupe, koje naziva ''narodnim celinama''. <ref name="PS" />
* ''Počátkové staročeské mluvnice'', (1845) – "Osnove staročeške gramatike"
* ''Juridisch – politische Terminologie der slawischen Sprachen Oesterreich'', (Beč, 1850) – "Pravno – politička terminologija slavenskih jezika Austrije", rečnik napisan zajedno sa [[Karel Jaromír Erben|Karlom J. Erbenom]]
▲* ''Výklad některých grammatických forem v jazyku slovanském''-, neke(1847) – "Neke gramatičke forme u jeziku slovenskomslavenskom"
* ''Památky dřevního pisemnictví Jihoslovanův'', (Prag, 1851) – "Spomenici drevne pismenosti Južnih Slavena", sadrži značajne staroslavenske tekstove
* ''Památky hlaholského pisemnictví'', (Prag, 1853) – "Spomenici pismenosti na [[Glagoljica|glagoljici]]"
* ''Glagolitische Fragmente'', (Prag, 1857) – "Glagoljički fragmenti", zajedno sa Konstantinom von Höflerom
* ''Über den Ursprung und die Heimat des Glagolitismus'', (Prag, 1858) – "O poreklu i postojbini glagoljice"
* ''Geschichte der südslawischen Litteratur 1–3'', (Prag, 1864–1865) – "Historija književnosti južnih Slavena 1–3", posthumno izdanje, priredio K. Jireček
 
▲Sačuvan je deo njegove korespondeccijekorespondencije, koju samkoji nije uništio spaljivanjem.
== Po Šafariku su imenovani ==▼
 
▲== Po ŠafarikuŠafáriku su imenovani ==
* Univerzitet Pavla JosefaJozefa ŠafarikaŠafárika u [[Košice|Košicama]].
* ŠafarikovaŠafárikova -– ulica u mnogim slovačkim gradovima.
* Grad ''ŠafarikovoŠafárikovo'' u godinama [[1948]] — [[1990.]], danas [[Tornalja]].
* Osnovna škola P. J. ŠafarikaŠafárika u Tornalji[http://www.zstornala.edupage.org].
* Gimnazija P. J. Šafarik u [[Rožnjava|Rožnjavi]].
* ŠafarikovGimnazija trgP. J. Šafárik u [[BratislavaRožnjava|BratislaviRožnjavi]].
* Šafarikov trg ({{jez-svk|Šafárikovo námestie}}), u [[Bratislava|Bratislavi]].
* U [[Novi Sad|Novom Sadu]] i [[Beograd]]u su po njemu imenovane ulice, kao i u drugimmnogim slovačkim naseljima u [[Srbija|Srbiji]].
* U Srbiji [http://www.safarik.org.rs/ Slovački kulturni centar Pavel Jozef ŠafarikŠafárik] u [[Novi Sad|Novom Sadu]].
 
== Izvori ==
Linija 105 ⟶ 124:
 
== Literatura ==
* Članak je delom iliprema uistoimenim celostičlancima premaobjavljenim istoimenomna člankuengleskoj, objavljenomslovačkoj ui češkoj vikipedijiVikipediji
* [[Narodna enciklopedija]], St. Stanojević, [[Zagreb]], [[1925.]]- –[[1929.]].
* Významní SlovaciSlováci v dejinách Kulpína, S. Boldocký, T. Radovanov, V. ValentikValentík, [[Kulpin]], [[2009]].
* SPOMENICA 1789-1989, 200 godina škole u Kulpinu, Miroslav Krivak, [[1989.Kulpin]], [[Kulpin1989]] .
* Mala enciklopedija Prosveta, 4. izdanje, Prosveta, Beograd, 1986, {{ISBN|86-07-00495-6}}, {{ISBN|86-07-00498-0}}
 
== Spoljašnje veze ==
Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Pavel_Jozef_Šafárik