Dragutin Dimitrijević Apis – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Dodan sadržaj i izvor oznake: mobilno uređivanje mobilno veb-uređivanje |
→Biografija: Dodan sadržaj oznake: mobilno uređivanje mobilno veb-uređivanje |
||
Red 11:
Rođen je [[5. 8.|5. avgusta]] [[1876]]. u [[Beograd]]u. Rano je ostao siroče. Nakon toga, brigu o njemu preuzima njegova sestra i njen suprug. Završava Osnovnu Školu u [[Niš]]u, a nižu školu gimnazije u [[Beograd]]u([[prva beogradska gimnazija]]). Nakon školovanja upisao je nižu školu Vojne akademije i završio je [[1896]]. kao šesti u klasi. Bio je na službi u 7.pešadijskom puku u Beogradu gde je proizveden u čin potporučnika.
Septembra [[1898]]. upisao je višu školu Vojne akademije za generalštabne oficire. U čin pešadijskog poručnika proizveden je [[august|avgusta]] [[1899]].Govorio je i služio se nemačkim, francuskim i ruskim jezikom.<ref>Živanović</ref>
Nikada se nije oženio iako je imao mnogo prilika za to, stavljajući državne obaveze ispred privatnog života. Živeo je u porodici svoje sestre i zeta u njihovoj kući, a za sebe nije stekao nikakvo materijalno bogatstvo. Sve što je svojim testamentom imao da podeli bili su dva konja, džepni sat i nešto konzervi i duvana.<ref>Živanović</ref>
U vreme vladavine kralja [[Aleksandar Obrenović|Aleksandra Obrenovića]], zbog lošeg stanja u zemlji, smislio je i organizovao oficirski [[puč]] kraljevskog para Obrenović.
Linija 19 ⟶ 21:
Godine [[1905]].položio je ispit za Generalštab i otputovao na vojne studije u [[Berlin]]u. Po povratku u zemlju, dodeljen je generalštabnom odeljenju Ministarstva Vojnog, i služio je u njemu od [[septembar|septembra]] [[1906]]. do [[mart]]a [[1907]].
Bio je u [[Makedonija|Makedoniji]] kraće vreme, a po povratku vršio je dužnost pomoćnika načelnika štaba Drinske divizije [[1908]]. Još za vreme svog boravka na jugu Srbije, Apis se priključio tajnom komitetu koji je tada već bio stvoren sa ciljem da se odupre bugarskim pretenzijama. U isto vreme, postao je član [[Četnici|Četničkog]] udruženja sa sedištem u [[Skoplje|Skoplju]] i [[Kumanovo|Kumanovu]], a sa ciljem oslobađanja Stare Srbije i Makedonije od Turaka. U tom cilju, imajući informacije od drugova Vojina Popovića-Vuka, Vojislava Tankosića i drugih da su Turci u tim krajevima oslabljeni poveo je akciju među političarima o sklapanju saveza sa Bugarskom i Grčkom za konačno oslobođenje od Turaka.
[[1911]]. sa svojim drugovima osnovao je tajno udruženje [[Crna ruka|Ujedinjenje ili smrt]], poznato pod imenom [[Crna ruka]]. Za vreme
U [[Prvi svjetski rat|I svetskom ratu]] je rukovodio obaveštajnom službom. Potom je bio načelnik štaba Užičke i Timočke vojske. Zatim, pomoćnik načelnika štaba III armije. Apis je u decembru [[1916]]. uhapšen na [[Solunski front|solunskom frontu]] kao član tajne organizacije [[Crna ruka|Ujedinjenje ili smrt]]. Optužnica ga je teretila za "prevratničko djelovanje" s političkim ciljem u samoj zemlji. Pored toga u tužbi se navodilo, da je prikrivao [[Rade Malobabić|Rada Malobabića]] i [[Muhamed Mehmedbašić|Muhameda Mehmedbašića]], koji su bili optuženi istom tužbom, i da su [[29. 8.|29. avgusta]] [[1916]]. izvršili [[atentant]] na prestolonasljednika [[regent]]a [[Aleksandar I. Karađorđević|Aleksandra]], kada se automobilom vozio iz Ostrova u svoj logor. Proces je vođen u [[Solun]]u pred vojnim sudom za oficire. Presudom od [[23. 8.|23. avgusta]] [[1916]] Dimitrijević je [[smrtna presuda|osuđen na smrt]], a streljan je [[14. 6.|14. juna]] [[1917]]. u Solunskom polju zajedno s artiljerijskim majorom [[Ljuba Vulović|Ljubom Vulovićem]] i [[Rade Malobabić|Radom Malobabićem]].
| |||