Svetolik Jakšić – razlika između verzija

Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Тајга (razgovor | doprinos)
mNema sažetka izmjene
Тајга (razgovor | doprinos)
mNema sažetka izmjene
Red 20:
 
== Биографија ==
Рођен је у Чачку, од мајке Анке рођене Милијановић из Чачка и оца Марка, родом са Језера на [[Друмитор]]у,{{sfn|Илустровани лист|22. 4. 1928|p=8}} по занимању адвоката. Породица се средином 70. година 19. века преселила у Ваљево.{{sfn|Поповић Р.|2009|p=232}} Основну школу је завршио у Чачку, гимназију у [[Ужице|Ужицу]], Београду и [[Ваљево|Ваљеву]]. Завршио је права на [[Велика школа у Београду|Великој школи у Београду]] 1892. године.{{sfn|Петровић|2009|p=251}}
 
Након школовања је почео да ради у дипломатији, где је напредовао од писара до звања генералног конзула у [[Скопље|Скопљу]]. Био је заступник шефа пропаганде у Министарству иностраних дела и шеф Конзуларног одељења тог министарства. Радио је у Београду, [[Берлин]]у, [[Скопље|Скопљу]], [[Битољ]]у и [[Цариград]]у, одакле је из политичких разлога 1902. године премештен у Министарство унутрашњих дела и постављен за начелника у [[Пожаревац|Пожаревцу]]. Убрзо након тога је дао оставку на државну службу и посветио се новинарству.{{sfn|Петровић|2009|p=251}}
 
Први објављени књижевни рад ме је била [[приповетка]] „Срећна Даринка“ у листу „Српче“.{{sfn|Петровић|2009|p=252}} Још као студент био је стални сарадник у „Виделу“, под вођством [[Милутин Гарашанин|Милутина Гарашанина]], где је објавио велики број политичких и, књижевних чланака и превода, под псеудонимом Хари ({{јез-ен|Harry}}).{{sfn|Илустровани лист|22. 4. 1928|p=8}} Док је радио као секретар посланства у Цариграду, уређивао је „Цариградски гласник“. Његвои путопису, књижевне критике, радов из историје позоришта и ументности, објављивани су и у „Ваљевским новинама“, „Домовини“, „Колу“, „Доситију“, „Дубровнику“, „Зори“, „[[Политика (новина)|Политици]]“, „Велики Србији“, „Српском листу“, „Српском књижевном гласнику“. Такође је објављивао преводе са руског језика. Српска књижевна задруга га је изабрала у одбору за издавање одабраних превода (1897).{{sfn|Петровић|2009|p=252}} Године 1902, након што је напустио државну службу, покренуо је дневне новине „Штампа“, који је издавао све до августа 1914. године.{{sfn|Поповић|1927|p=121}} Ове новине је до [[Српско-аустроугарски царински рат|Царинског рата]] 1907. дотирала [[Аустроугарска]]. Године 1913. је био власник и одговорни уредник „Илустровне ратне хронике“. Био је оштар полемичар и политички критичар радикалске владе, с [[Никола Пашић|Николом Пашићем]] на челу.{{sfn|Петровић|2009|p=251}}
 
Први објављени књижевни рад ме је била [[приповетка]] „Срећна Даринка“ у листу „Српче“. Још као студент био је стални сарадник у „Виделу“, где је објавио велики број политичких и књижевних чланака, под псеудонимом. Док је радио као секретар посланства у Цариграду, уређивао је „Цариградски гласник“. Његвои путопису, књижевне критике, радов из историје позоришта и ументности, објављивани су и у „Ваљевским новинама“, „Домовини“, „Колу“, „Доситију“, „Дубровнику“, „Зори“, „[[Политика (новина)|Политици]]“, „Велики Србији“, „Српском листу“, „Српском књижевном гласнику“. Такође је објављивао преводе са руског језика. Српска књижевна задруга га је изабрала у одбору за издавање одабраних превода (1897).{{sfn|Петровић|2009|p=252}} Године 1902, након што је напустио државну службу, покренуо је дневне новине „Штампа“, који је издавао све до августа 1914. године.{{sfn|Поповић|1927|p=121}} Ове новине је до [[Српско-аустроугарски царински рат|Царинског рата]] 1907. дотирала [[Аустроугарска]]. Године 1913. је био власник и одговорни уредник „Илустровне ратне хронике“. Био је оштар полемичар и политички критичар радикалске владе, с [[Никола Пашић|Николом Пашићем]] на челу.{{sfn|Петровић|2009|p=251}}
[[Datoteka:13 members of the Serbian poetic circle.jpg|thumb|десно|300px|Посета херцеговачких књижевника Светозара Ћоровића и Алексе Шантића својим колегама у Београду [[1897]]. (Седе: [[Светозар Ћоровић]], [[Симо Матавуљ]], [[Алекса Шантић]] и [[Јанко Веселиновић]]. Други ред: [[Слободан Јовановић]] (лево) и [[Милорад Митровић (песник)|Милорад Митровић]] (десно). Стоје: [[Миле Павловић Крпа]], [[Атанасије Шола]], [[Радоје Домановић]], Светолик Јакшић, [[Љубо Оборина]], [[Риста Одавић]] и [[Јован Скерлић]].)]]
У периоду 1916—1917 је боравио у Швајцарској.{{sfn|Петровић|2009|p=251}}
Linija 48 ⟶ 47:
* {{cite journal| ref = {{harvid|Поповић|4. 9. 2001}} |last=Поповић|first=Небојша|editor-last=Јововић|editor-first=Славица |title=Мудри српски политичари (9) Беч је пратио сваки Пашићев корак |journal=Глас јавности |date=4. 9. 2001 |url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/09/05/srpski/F01090401.shtml |accessdate=15. 9. 2018 |publisher=НИП Глас а.д. |location=Београд|issn=1450-7218}}
* {{cite news | ref = {{harvid|Јакшић|1916}}|last1=Јакшић |first1=Светолик |title=Велики рат: Писмо Србима у Солуну изазвано "Меморандумом" оне гомиле која се зове народним посланицима |url=http://velikirat.nb.rs/items/show/6200 |accessdate=15. 9. 2018 |publisher=Народна библиотека Србије |date=1916 |location=Женева}}
* {{cite journal|ref={{harvid|Илустровани лист|22. 4. 1928}} |editor1-last=Јовановић |editor1-first=Никола Б. |title=Браћа Јакшићи |journal=Илустровани лист |date=22. 4. 1928 |volume=16 |page=30|url=http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/Ilustrovani_list/1928/b016#page/6/mode/1up|accessdate=17. 11. 2018 |location=Београд|publisher= Издавачко предузеће „Илустрација“}}
* [http://www.staricacak.cacakmuzej.org.rs/Album%20starog%20Cacka%20ljudi.html Албум старог Чачка 1870-1941], Музеј Чачак
[[Kategorija:Srpski novinari]]