Jevrejska groblja u Beogradu – razlika između verzija

На простору старог јеврејског гробља на Палилули је 1928. године одржан свечани обред сахрањивања посмртних остатака у заједничку костурницу и пренети су посмртни остаци 13 рабина и учитеља на Ново јеврејско гробље, где су сахрањени у заједничку гробницу, над којом је подигнут споменик у облику [[саркофаг]]а. Са старог гробља су пренети и споменици у облику хоризонталних камених плоча, са именима покојника на [[хебрејски језик|хебрејском језику]] и годином смрти, без дужих епитафа{{sfn|Филм|2009}}

 

На Сефардском гробљу се налазе три значјана споменика високе уметничке вредности{{sfn|Радовановић|2013|p=435}}:

* Споменик јеврејским жртвама из [[Други светски рат|Другог светског рата]], подигнут 1952. Налази се на крају главне алеје. Израђен је према нацрту архитекте [[Богдан Богдановић|Богдана Богдановића]],{{sfn|Радовановић|2013|p=436}} који је за ово дело награђен [[Октобарска награда|Октобарског наградом]] града Београда.{{sfn|Филм|2009}} Ово је Богдановићево прво дело израђено од камена.{{sfn|Васиљевић|3. 6. 2018}} У споменик су уграђени фрагменти, али и целе надгробне полоче са хебрејским текстом, које воде порекло са старог јеврејског гробља на Палилули.{{sfn|Филм|2009}} Оваквим решењем, аутор споменика је имао за циљ наглашавање континуитета са традицијом и претходним нараштајима Јевреја, мада је коришћење старих надгробних споменика као грађевинског материјала за нове споменике у то време генерално примњивано за проблеме напуштених и оштећених гробаља.{{sfn|Стипић|2016|p=113}} Споменик је изграђен у оквиру акције Савеза јеврејских општина Југославије, који је, у намери да страдање својих сународника отргне од заборава, одлучио да 1952. године подигне споменике свим страдалим југословенским Јеврејима, с тим да споменици буду локалног, републичког, односно покрајинског нивоа. Осим у Београду, истим поводом су подигнути и споменици на јеврејским гробљима у [[Загреб]]у (посвећен настрадалим Јеврејима у [[Хрватска|Хрватској]]), [[Сарајево|Сарајеву]] (посвећен Јеврејима настрадалим у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]) и [[Нови Сад|Новом Саду]] (посвећен Јеврејима настрадалим у Новом Саду и јужној [[Бачка|Бачкој]]), као и у [[Ђаково|Ђакову]] (посвећен Јеврејима страдалим у [[Логор Ђаково|Логору Ђаково]], већином из Сарајева, али и из других делова [[НДХ]]).{{sfn|Стипић|2016|p=110}} Церемоније откривања споменика су одржане августа и септембра 1952. године. И поред тога што им у југословенским медијима није посвећена довољна медијска пажња,{{sfn|Стипић|2016|p=117}} представљају једну од најважнијих комеморација посвећених жртвама [[Холокауст]]а, које су до тада одржане у [[Европа|Европи]].{{sfn|Стипић|2016|p=118}} У склопу споменика налази се и спомен-костурница са посмртним остацима 197 јеврејских жртава фашизма. На истом месту налази се и урна Богдана Богдановића, која је по његовој последњој жељи и уз одобрење јеврејске заједнице, из Беча пренета 2011, а поред његове, налази се и урна његове супруге.{{sfn|Васиљевић|3. 6. 2018}}

* Споменик јеврејским избеглицама из [[Аустроугарска|Аустроугарске]], који је подигла јеврејска општина из [[Беч]]а 1959. према пројекту Анрија Мешулама.{{sfn|Радовановић|2013|p=436}} Реч је о више од 1.200 Јевреја, који су бежећи са територије [[Трећи рајх|Трећег раха]], крајем 1939. године кренуло из Беча и [[Братислава|Братиславе]] и планирало да пловећи [[Дунав]]ом кроз [[Југославија|Југославију]], преко [[Румунија|Румуније]], [[Црно море|Црног мора]] и [[Турска|Турске]] стигну до тадашње [[Палестина|Палестине]]. Због лоше организације, као и проблема око добијања визе, њихово путовање је заустављено након нешто више од месец дана, у [[Прахово|Прахову]], на граници између Југославије и Румуније, након одбијања Румуније да им дозволи пролаз без сертификата за усељење у Палестину, као и због залеђивања Дунава, који им је у потпуности онемогућио пловидбу.{{sfn|Лајбеншпергер|Манојловић Пинтар|Писари|Радовановић|2013|p=183}} Провели су целу зиму и пролеће у [[Кладово|Кладову]].{{sfn|Радовановић|2013|p=436}} Септембра 1940. године су пребачени у [[Шабац]] , тада првинцијски градић који је бројао око 16.000 становника и у којем је живела мала, али угледна јеврејска заједница, и у њој су се настанили.{{sfn|Лајбеншпергер|Манојловић Пинтар|Писари|Радовановић|2013|p=183}} Непосредно пред напад Немачке на Југославију, група од око 200 млађих људи из такозваног „Кладовског транспорта“ ипак је добила потребну документацију и пребачена је преко [[Грчка|Грчке]] до Палестине. Од оних који су остали, већина је окупацију дочекала у Шапцу и 15. јула 1941. је спроведена у новоосновани [[Јеврејски логор у Шапцу]]. То је била прва група Јевреја на територији Србије који су масовно интернирани.{{sfn|Лајбеншпергер|Манојловић Пинтар|Писари|Радовановић|2013|p=183}} Мушкарци су стрељани 12. и 13. октобра 1941. у близини села [[Засавица]] код Шапца, док су жене, са децом натеране да пешке иду у [[Логор Сајмиште]] {{sfn|Радовановић|2013|p=436}} и тамо су погубљени пролећа 1942. Посмртни остаци неколико стотина Јеврејеа убијених код Засавице, који нису по наредби генерала [[Франц Беме|Франца Бемеа]] спаљени у акцији [[Sonderkommando 1005]], су након рата ексхумирани и 1959. године пренети у заједничку костурницу на сефардском гробљу.{{sfn|Лајбеншпергер|Манојловић Пинтар|Писари|Радовановић|2013|p=183}}