|
Srpske vlasti su tokom [[rusko-turski rat 1877.-1878.|rusko-turskog rata (1877–1878)]] pružale pomoć [[bosansko-hercegovački ustanak|ustanku hrišćanskog stanovništva u Hercegovini i Bosni]] protiv otomanske vladavine. Još u toku rata je između ruskog državnog kancelara kneza Gorčakova, nemačkog kancelara Bizmarka i austrougarskog predsednika vlade Andrašija usaglašeno da u slučaju pobede Srba velike sile neće tolerisati nastanak velike srpske države.<ref>Nemački ambasador Ralf Hartman, u svojoj knjizi "Časni mešetari", str. 31</ref> [[1878]]. Austrija je okupirala Bosnu i Hercegovinu, za koju se očekivalo da će po završetku rusko-turskog rata pripasti Srbiji. Nakon okupacije ([[1878]]) i [[aneksiona kriza|aneksije Bosne i Hercegovine]] ([[1908]]), Austrougari će sve više dolaziti u konflikt sa srpskom politikom ujedinjenja.
Nemogućnost ekspanzije na zapad Srbija je nastojala kompenzirati ekspanzijom na istok što je godine [[1885]]. dovelo do rata s Bugarskom.
Велика Србија - будућа Србија, не би била ништа друго него оживљена Србија из времена од IX до XII века, с обе стране Дрине, Србија која се одупрла надирању и Бугара и Мађара према Јадранском мору. Aустријско страшило "Велика Србија" настало је у време када је остварење идеје о уједињеној Италији и уједињеној Немачкој представљало смртну пресуду омраженој хабзбуршкој империји. Xабзбуршкa империја није имала снаге да спречи вековима разједињене и добрим делом поробљене Италијане и још више разједињене Немце да створе своје слободне и уједињене државе. Cве је чинила да спречи стварање југословенске државе. Yз већ предузету одговарајућу политику, предузимала je широку пропаганду, против идеје о Великој Србији, која би имала код Југословена да игра улогу италијанске покрајине Пијемонта при уједињењу Италије и покрајине Прусије при уједињењу Немачке. Носиоци те мисли код Срба нису прижељкивали никакву посебну "велику" државу, већ су желели само слободну и уједињену "српску земљу", оно што је желео још [[Стефан Немања]] и Срби када је бачки епископ [[Јован Јовановић]] по договору са бечким царем Јосифом II све од Уне до Видина организовао устанак Срба за дочек аустријске војске. Карађорђе је позивао браћу Херцеговце, Црногорце, Далматинце у заједничку борбу за стварање државе. Cлепи гуслар [[Филип Вишњић]] жарко je зажелео да Карађорђе пређе Дрину и походи "честиту Босну". Cлавни дубровачки песник Медо Пуцић 1841. закликтао је о "Српској земљи старој". [[Сава Текелија]], jош 1804, издао je карту будуће српске државе под називом "Земљеображеније Србије, Босне, Дубровника, Црне Горе и граничних предела", не помену "Велику Србију".<ref>[: https://www.rastko.rs/rastko-du/istorija/jmitrovic/1992/jmitrovic-dubrovnik.html ПРОЈЕКАТ РАСТКО Јеремија Д. Митровић: Српство Дубровника, Главни уредник: Милорад Ђурић, Уредници: Милорад Ђурић, Драгутин Ранковић, Српска књижевна задруга, Београд, 1992.] </ref>
=== Srpsko-bugarski rat (1885) ===
|
