Verzija na datum 17 juni 2018 u 02:06 uredi Fapro (razgovor \| doprinos) 9 izmena mNema sažetka izmjene oznaka: vizualno uređivanje ← Starija izmjena		Verzija na datum 17 juni 2018 u 02:26 uredi poništi Fapro (razgovor \| doprinos) 9 izmena mNema sažetka izmjene oznaka: vizualno uređivanje Novija izmjena →
Red 4: Severni deo poluostrva politički pripada [[Meksiko\|Meksiku]], i to trima njegovim saveznim državama: [[Jukatan (država)\|Jukatanu]], [[Država Kampeče\|Državi Kampeče]] i [[Kintana Ro]]. Jug poluostrva pripada državama [[Gvatemala\|Gvatemali]] i [[Beliz\|Belize]]u. Uz istočnu obalu Jukatana nalazi se najveće ostrvo Meksika [[Kozumel]]. Stanovništvo poluostrva čine domoroci iz [[~~narod Maja~~Maya\|naroda Maja]], [[mestici]], i manjim delom potomci doseljenika iz Evrope. Deo stanovništva koristi domorodačke jezike. Zvanični i najčešći jezik u upotrebi je španski, koji je u lokalnoj verziji pretrpeo jak uticaj [[majatan\|jezika maja]]. Najveći gradovi su: [[~~Merida~~Mérida, ~~(Meksiko)~~Yucatán\|Merida]], [[Cancún, Quintana Roo\|Kankun]], [[Kampeče]], [[~~Sjudad~~Ciudad del Carmen, Carmen\|Sijudad del Karmen]] i [[Četumal]] (svi u Meksiku). [[Datoteka:Yucatan peninsula 250m.jpg\|thumb\|Satelitski snimak poluostrva Jukatan]] Red 17: == Klima == Klima na poluostrvu je [[Tropska klima\|tropska]] i vruća. Temperature u ovoj oblasti se penju do 38° SC, dok zimi retko padaju ispod 16° SC. Na vlažnom jugu [[tropska šuma\|tropske šume]] čine veći deo [[Vegetacija\|vegetacije]]. U srednjem delu dominiraju guste šume. Područje poluostrva je ravničarsko, sa izuzetkom brežuljaka na jugu. Na [[krečnjak\|krečnjačkom]] tlu, često se može naići na jezerca ili bazene ([[cenote]]). Oni su izvor vode za stanovništvo, jer na poluostrvu nema reka. Sever poluostrva je suvlji. Jukatan se nalazi u [[Zona uragana\|zoni uragana]]. == Istorija == Red 28: * Vidi još: [[Špansko osvajanje Jukatana]] Evropljani su stigli u ovaj region u periodu 1517——[[1518]]. Prvi su do obala Jukatana stigli [[Fransisko Ernandez de Kordoba]] i [[Huan de Grihalva]]. [[Fransisko de Montiho]] je zauzeo Jukatan [[1527]]. i postavio glavni grad u grad To (današnja [[Merida ~~(Meksiko)\|Merida]]~~). Uprava je tokom kolonijalnog doba bila naizmenično u okviru [[Nova Španija\|Nove Španije]] (današnji Meksiko) i [[Gvatemala\|Gvatemale]]. === Meksiko i Republika Jukatan === Red 34: [[Datoteka:Flag_of_the_Republic_of_Yucatan.svg\|thumb\|Zastava Jukatana 1841-1843.]] Predsednik Meksika [[Santa Ana]] je pokušao da centralizuje meksičku državu, čemu se suprotstavila politička elita Jukatana. Godine [[1841]]. proglašena je nezavisnost [[Republika Jukatan\|Republike Jukatana]]. Predsednik Santa Ana je blikirao svu trgovinu sa Jukatanom i 1843. poslao armiju na ~~ocepljenu~~otcepljenu državu. Vojna intervencija nije uspela. Političari Jukatana su shvatali značaj ekonomskih veza sa Meksikom. Dogovor je postignut [[1843]]. po kome je Jukatan vraćen u sastav Meksika, a predsednik Santa Ana je garantovao da će Jukatanu vratiti autonomna prava iz ustava iz 1825. Već 1845. vlada Meksika je prestala da poštuje odredbe ovog ugovora. Prvog januara [[1846]]. Jukatan je ponovo proglasio nezavisnost i neutralnost u aktuelnom [[Meksičko-Američki rat\|ratu Meksika i SAD]]. Situacija se dodatno komplikovala izbijanjem [[Rat kasti\|Rata kasti]] (''Guerra de Castas'') [[1847]], između domorodaca Maja i viših klasa iz redova potomaka španskih doseljenika ([[Kreoli\|kreola]]). Sve stanovništvo evropskog porekla je proterano [[1848]]. u utvrđene gradove Kampeče i Merida. Vlada Jukatana je pokušala da sklopi ugovor sa stranim silama koje bi poslale vojnu pomoć za slamanje ustanka Maja. Na to je pristala vlada Meksika, pa se Jukatan opet pridružio meksičkoj federaciji avgusta 1848. Do 1850. stvorila se situacija gde su pobunjenici vladali na jugositoku, a vladine trupe na severozapadu. Red 43: === Beliz i Gvatemala === Španci nikada nisu uspeli da ostvare efiksanu kontrolu nad delom poluostrva koje danas pripada državi [[Beliz]]<nowiki/>e. Englezi su ovde stvorili koloniju za eksploataciju drveta u kasnom 18. veku. U ranom 19. veku, naselje je dobilo ime [[Britanski Honduras]], da bi 1871. postalo zvanična krunska kolonija. ~~Beliz~~Belize je postao nezavistan [[1981]]. Gvatemala je 1840-ih poslala malu grupu vojnika u oblast [[Peten]] na jugu Jukatana. Meksiko i Jukatan su odlučili da ne osporavaju suverenitet Gvatemale nad ovim područjem.

Yucatán – razlika između verzija