Gerilski rat – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Red 20:
{{main|Španski rat za nezavisnost}}
Pojam gerile je nastao tokom [[Poluostrvski rat|
{{citiranje|Iako svagde tučena, španska regularna vojska se svagde ipak pojavljivala… Neuspešna bitka kod Okanje 19 novembra 1809. bila je poslednja velika regularna bitka Španaca; od toga vremena oni su se ograničili isključivo na gerilski rat ... Kada su neuspesi regularne vojske postali stalna pojava, svuda su nikli gerilski odredi.<ref name="Marks-Engels">K. Marks i F. Engels, “Revolucionarna Španija”, članak objavljen u “New York Daily Tribute”, 30. oktobra 1854. </ref>|K. Marks i F. Engels, Revolucionarna Španija}}
Tokom čitavog rata, ostao je izvestan deo zemlje neokupiran. Pa i posle lične intervencije Napoleonove, razbijanja španske regularne vojske 1809, raspuštanja Centralne hunte, rodoljubi se sklanjaju u [[Kadiz]] koji postaje prestonica nezavisne Španije.<ref name="Popović"/> Gerilski otpor se nastavlja, ali sa omasovljenjem gerilskih odreda došlo je do opadanja njihove vojničke moći:
{{citiranje|U trećem razdoblju gerile su podražavale regularnu armiju; njihovi su odredi ojačali na 3—6 hiljada ljudi... Ta promena organizacije gerilaca išla je potpuno na ruku Francuzima. Usled svoje mnogobrojnosti, gerilama je bilo onemogućeno da se sakrivaju kao pre i da opet iznenada iščezavaju, izbegavajući sukobe; gerile su onda bile često napadane neočekivano, razbijene, raspršene i na dugo su vreme gubile sposobnost da nanose štetu Francuzima.<ref name="Marks-Engels"/>|K. Marks i F. Engels, Revolucionarna Španija}}
Marks i Engels ocenjuju da je do španskih poraza dolazilo ponajviše zbog slabosti rukovodstva i nedostatka vojne discipline gerilskih jedinica:
{{citiranje|Centralna hunta nije uspela da zaštiti domovinu jer nije izvršila svoju revolucionarnu misiju... Do samog svršetka rata španska vojska nije nikad postigla srednji nivo discipline i potčinjavanja... U drugom razdoblju gerilski odredi, sastavljeni od ostataka razbijenih španskih armija, španskih dezertera iz francuske armije, krijumčara i dr., vodili su rat na svoju ruku, nezavisno od ma čijih tuđih uticaja i prema svojim neposrednim interesima... Upoređujući tri razdoblja gerilskog rata sa političkom istorijom Španije, vidimo da oni predstavljaju odgovarajuće faze opadanja borbenosti naroda krivicom kontrarevolucionarno raspoložene vlade... Partizanski rat završio se pretvaranjem gerilskih odreda u neregularne vojne jedinice koje su se ili izrodile u banditske rulje ili spustile na nivo stajaćih pukova.<ref name="Marks-Engels"/>|K. Marks i F. Engels, Revolucionarna Španija}}
Unatoč svemu, dugotrajan španski otpor je ostavio snažan dojam na evropsku javnost i nagrizao famu o Napoloenovoj nepobjedivosti i vojničkom geniju.
=== Narodnooslobodilačka borba Jugoslavije ===
| |||