Sigma veza – razlika između verzija

U [[hemija|hemiji]], '''sigma veze''' ('''σ veze''') su najjači tip [[kovalentna veza|kovalentne]] [[hemijska veza|hemijske veze]].<ref>{{Cite book |last1= Moore|first1= John|last2= Stanitski |first2= Conrad L.|last3= Jurs |first3= Peter C.|title= Principles of Chemistry: The Molecular Science|url=http://books.google.co.in/books?id=ZOm8L9oCwLMC&pg=PA324&lpg=PA324&dq=sigma+bond+stronger+than+pi&source=bl&ots=ps9tk8CuCx&sig=phaUUfoNHzSp3XN1MWR7YENyVBE&hl=en&sa=X&ei=lRaqT9PMA8bprAfu3pXsAQ&ved=0CGsQ6AEwBTgU#v=onepage&q=sigma%20bond%20stronger%20than%20pi&f=false}}</ref> Molekuli nastaju stvaranjem zajedničkih parova između atoma pri čemu se orbitale u kojima su bili elektroni preklapaju i tako nastaju molekulske orbitale. Ukoliko je veza jednostruka, orbitale su se preklopile čeono (direktno) i tako nastaje jaka σ (sigma) veza. Sigma veze mogu nastati preklapanjem: dve s orbitale, jedne s sa jednom p orbitalom, ili dve p orbitale koje su postavljene po istoj osi. Sigma veze mogu
nastati i preklapanjem [[Hibridizacija orbitala|hibridizovanih orbitala]]. Hibridizovane orbitale uvek grade sigma veze.

Sigma vezivanje je najjasnijekitaaaaa definisano kod [[diatomski molekul|diatomskih molekula]] koristeći jezik i oruđa grupa simetrije. U tom formalnom pristupu, σ-veza je simetrična u pogledu rotacije oko ose veze. Uobičajene forme sigma veza su s+s, p_z+p_z, s+p_z i d_z²+d_z² (gde je z definisano kao osa veze).<ref name="Clayden1st">{{Clayden1st}}</ref> [[Kvantna mehanika|Kvantna teorija]] takođe nalaže da su [[molekulska orbitala|molekulske orbitale]] (MO) identične simetrije zapravo mešovite. Praktična konsekvenca tog mešanja diatomiskih molekula je da [[talasna funkcija|talasne funkcije]] s+s i p_z+p_z [[molekulska orbitala|molekulskih orbitala]] postaju mešovite. Stepen tog mešanja zavisi od relativnih energija molekulskih orbitala slične simetrije.