Električna impedansa – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Vraćene izmjene 109.163.154.162 (razgovor) na posljednju izmjenu korisnika Kolega2357 |
|||
Red 1:
'''Električna impedansa''', ili jednostavno '''impedansa''' jeste mera otpora [[sinus]]oidalnoj [[električna struja|električnoj struji]]. Koncept električne impedanse omogućava primenu [[ohmov zakon|omovog zakona]] u analizi električnih kola [[izmjenična struja|naizmenične struje]]. Za razliku od [[električni otpor|električnog otpora]] koji je intuitivno lakše shvatljiva manifestacija osobine materije da pruža otpor protoku električne struje (što ne zavisi od promenljivosti struje) i izražava se jednim brojem, impedansa električnog kola može imati pored ove realne vrednosti još i komponentu koja zavisi od frekvencije. Ova komponenta impedanse je druge prirode (nije u pitanju osobina materije već geometrija provodnika) u odnosu na otpor te se ne može sabirati sa prvom. Tako se radi jedinstvenog predstavljanja impedanse koristi [[kompleksan broj]] u kojem realni deo predstavlja otpor, često nazivan termogeni otpor jer je on uzrok grejanja provodnika, i imaginarni deo, koji se ponekad zove induktivni otpor mada nije pravi otpor a nije obavezno ni induktivan.
== Ustaljena naizmenična struja ==
U opštem slučaju, vrednosti napona i struja u kolu koje se sastoji samo od linearnih komponenti, odnosno, [[otpornik]]a, [[kondenzator]]a i [[zavojnica|kalemova]], su rešenja linearne diferencijalne jednačine. Može se dokazati da ako su izvori napona i/ili struja u kolu sinusoidalni i konstantne frekvencije, rešenja imaju oblik koji se naziva ustaljena naizmenična struja. Stoga, svi naponi i struje u kolu su sinusoidalni i imaju konstantne amplitude, frekvencije i faze.
Neka je v(t) sinusoidalna funkcija vremena sa konstantnom [[amplituda|amplitudom]] Vm, konstantnom frekvencijom f, i konstantnom fazom φ.
:<math>v(t) = U_\mathrm{m} \cos \left( 2 \pi f t + \phi \right) = \Re \left( U_\mathrm{m} e^{j 2 \pi f t} e^{j \phi} \right) </math>
::gde ''j'' predstavlja [[imaginarni broj]] (<math>\sqrt{-1}</math>) i <math>\Re (z)</math> znači [[realan deo|realni deo]] kompleksnog broja ''z''.
Linija 108 ⟶ 116:
:<math>I_\mathrm{ef} = \frac{I_\mathrm{m}}{\sqrt{2}}</math>
U mnogim slučajevima analize naizmenične struje, efektivna vrednost sinusoide je mnogo korisnija nego vrednost amplitude. Na primer, da bi se odredila količina rasipanja snage otpornika usled proticanja sinusoidalne struje, mora se znati efektivna vrednost te struje. Iz ovog razloga, fazori napona i struje se često određuju kao efektivni fazori. Odnosno, moduo fazora je efektivna vrednost date sinusoide a ne njena amplituda. U opštem slučaju,
U svakom slučaju, jasno je da je impedansa ista u oba slučaja, bez obzira da li se koriste efektivni ili amplitudni fazori, pošto se faktor skaliranja između amplitude i efektivne vrednosti poništava kada se računa količnik fazora.
| |||