Skepticizam – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Nema sažetka izmjene |
tiskarske greške - ne bitno |
||
Red 3:
Stanovište ove filozofske škole počiva na tematski vođenoj [[svest]]i koja se negativno izražava o mogućnosti da se istina dokuči čulnim ili misaonim načinom. To stanovište ne treba mešati sa skeptičkim postavkama koje se u filozofiji pojavljuju i znatno pre. Skeptički stav u filozofiji je veoma star. Sami su ''pironosvki skeptičari'' tvrdili da je i Homer skeptičar, jer „o istim stvarima govori na suprotan način“. Skeptičku stranu mišljenja otkrivaju oni i kod [[Ksenofan]]a, [[Parmenid]]a, [[Heraklit]]a, [[Platon]]a, akademičara i [[Sofisti|sofista]]. [[Protagora]] je tvrdio da se o svakoj stvari mogu izreći dva suprotna mišljenja. Uopšte, svaka filozofija koja sledi ideju [[dijalektika|dijalektike]], sadrži u sebi skeptički momenat kako negativnu stranu dijalektičkog mišljenja.
Helenističko-rimski skepticizam, po svom osnivaču Pironu poznat kao pironizam, potiče na kritičkom držanju filozofske svesti, koje je usmereno protiv helenističkog filozofskog dogmatizma [[stoička filozofija|stoičke]] i [[epikurejska filozofija|epikurejske filozofije]]. Ona racionalno argumentira protiv objektivnosti čulnih i razumskih znanja, svodeći ih na nešto prosto subjektivno, na [[priviđanje]]. Nastoji on da sve što je određeno i konačno pokaže kao nesigurno i kolebljivo. Time poništava sve što važi kao istinito i bivstvujuće. Stvari su promenljive. Stalno pokazuju vlastita protivrečja, tako da
Skepticizam se obično određuje kao filozofsko učenje o [[sumnja|sumnji]]. Ipak, skepticizam nije stanovište sumnje. Pojam sumnje upućuje na neizvesnost, neodređenost i neodlučnost. Filozofija skepticizma nije filozofija sumnje. Naprotiv, ona se gradi na sigurnosti stava o tome da čulna i misaona spoznajane vode nužno istini. U svojoj sumnji, ova je filzofija sigurna u neistinitost [[ljudska spoznaja|ljudske spoznaje]]. Skeptičari ipak znaju da bi njihovo
Smisao skepticizma sadržan je u stavu uzdržavanja od suđenja. Uzdržavanjem treba da se ukloni sve što se smatra istinitim, sve što bivstvuje i što se uzima kao određeno (afirmativno). Rezultati čulne i misaone spoznaje problematični su. Uzdržavanje dovodi do nepokolebljivosti, nepomućenosti duše ([[ataraksija]]). Svrha uklanjanja svega što se smatra istinitim nije u tome da sve bude pokolebano, da bi čovek izgubio oslonac. Naprotiv, skeptičari smatraju da se oslonac gubi vezivanjem čoveka za ono što smatra istinom. To istinito uvek se pokazuje kao [[privid]]. Zato čovek mora gubiti svaki oslonac u [[čula|čulnom]] i [[misao]]nom svetu. Oba su sama po sebi kolebljiva i promenljiva. Pironovski skepsis to istinito smatra onim što nema vrednosti. Čovek se mora od njega odvezati da bi u vlastitoj samosvesti održao duševnu ravnotežu i spokojstvo. Promenljivost i nemirnost predmeta donosi nemir duše. Skepsis treba da oslobodi svest od toga nemira, da bi se u ataraksiji našla ravnodušna smirenost duše. Životinje poseduju takvu ravnodušnost. Čovek treba da je postigne umnim naporom, tj. skeptičkim stavom prema svakom predubeđenju, konačnoj spoznaji, razumskim tvrdnjama.
| |||