Endokrini sistem – razlika između verzija

Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Nema sažetka izmjene
стручне
Red 1:
Одржање равнотеже физиолошког стања (хомеостазе) омогућено је захваљујући дјеловању специфичних регулаторних механизама, међу којима водеће мјесто имају нервни и ендокрини систем. Ендокрини систем обухватају жлијезде са унутрашњим лучењем (ендокрине жлијезде)  у којима се стварају специфичне хемијске материје – '''хормони'''. Ендокрине жлијезде немају изводне канале као егзокрине жлијезде, па се хормони излучују директно у тјелесне течности, код хајвећег броја организама у крв, путем које одлазе до различитих органа регулишући нјихову функцију. Такав вид регулације назива се хормонална регулација.
[[Datoteka:Illu endocrine system.png|desno|mini|227p|Velike endokrine žlezde kod čoveka ([[muškarac]] levo, [[žena]] desno) '''1.''' [[epifiza]] '''2.''' [[hipofiza]] '''3.''' [[štitna žlezda]] '''4.''' [[grudna žlezda]] '''5.''' [[nadbubrežna žlezda]] '''6.''' [[gušterača]] '''7.''' [[jajnik]] '''8.''' [[semenik]]]]
 
Под утицајем информација из спољашње и унутрашње средине синтетишу се хормони, а то су органске супстанце, односно хемијска једињења липидне или протеинске природе. Они путују путем крви која облива све ћелије у организму и доспијевају до свих ткива, али ће само одређено ткиво моћи да одговори на њега. То је омогућено присуством специфичних молекула – '''рецептора''', за које може да се веже само одређени хормон. Дакле, сваки хормон има свој специфичан рецептор који му омогућава да пренесе одређени сигнал у одређену ћелију. Када се сигнал који носе хормони пренесе у ћелију, активира се низ реакција које воде ка остваривању специфичних процеса у ћелији који омогућавају функционисање појединих органа, органских система и читавог организма.
 
Ендокрини жлијезде сисара и других кичмењака могу бити појединачне као шту су: хипофиза, хипоталамус, штитна (тироидна жлијезда), панкраес, а могу стајати у пару као што су: параштитне (паратироидне жлијезде), надбубрежне жлијезде и полне жлијезде (код жена јајници, а код мушкараца сјеменици). [[Datoteka:Illu endocrine system.png|desno|mini|227p|Velike endokrine žlezde kod čoveka ([[muškarac]] levo, [[žena]] desno) '''1.''' [[epifiza]] '''2.''' [[hipofiza]] '''3.''' [[štitna žlezda]] '''4.''' [[grudna žlezda]] '''5.''' [[nadbubrežna žlezda]] '''6.''' [[gušterača]] '''7.''' [[jajnik]] '''8.''' [[semenik]]]]
'''Endokrini sistem''' je sistem [[žlezda]] u kojima se, pod uticajem informacija iz spoljašnje ili unutrašnje sredine, sintetišu [[hormoni]] koji su u stvari ''odgovor'' na te informacije. Ovim putem regulišu se mnoge aktivnosti: [[metabolizam]], seksualne aktivnosti, rast, [[metamorfoza]], količina [[voda|vode]] i [[mineral]]a u organizmu i dr. Pored endokrinih organa hormone luče i neke nervne ćelije – [[neurosekretorne ćelije]]. Hormoni se oslobađaju, pošto ove žlezde nemaju izvodne kanale, u [[krv]], [[limfa|limfu]] ili [[likvor|cerebrospinalnu tečnost]] i na taj način dospevaju do ciljnih organa na koje deluju.