Verzija na datum 12 april 2014 u 03:20 uredi Dcirovicbot (razgovor \| doprinos) Botovi 12.945.688 izmena r2		Verzija na datum 12 april 2014 u 14:39 uredi poništi Dcirovicbot (razgovor \| doprinos) Botovi 12.945.688 izmena m . Novija izmjena →
Red 51: \| H = 2 \| O = 4 \| ExactMass = 89.995308552 -{g mol<sup>-1</sup>}- \| Appearance = Beli kristali \| Density = 1.90 -{g cm}-<sup>-3</sup> \| MeltingPtCL = 189 \| MeltingPtCH = 191 \| Solubility = 90 -{g dm}-<sup>-3</sup> (na 20 °-{C}-) \| pKa = 1.25, 4.14<ref>-{Bjerrum, J., et al. ''Stability Constants'', Chemical Society, London, 1958.}-</ref> \|}} \| Section7 = {{Chembox Hazards-lat Red 63: \| NFPA-F = 1 \| NFPA-R = \| FlashPt = 166 °-{C}- \| ExternalMSDS = [http://hazard.com/msds/mf/baker/baker/files/o6044.htm Eksterni -{MSDS}-] }} \| Section8 = {{Chembox Related-lat Red 71: }} '''Oksalna kiselina''' je [[organsko jedinjenje]] sa [[hemijska formula\|formulom]] -{H<sub>2</sub>C<sub>2</sub>O<sub>4</sub>}-. Ova bezbojna čvrsta materija je [[dikarboksulna kiselina]]. U pogledu jačine kiseline, ona je oko 3,000 puta jača od [[sirćetna kiselina\|sirćetne kiseline]]. Oksalna kiselina je [[redukujući agens]]. Njena [[konjugovana kiselina\|konjugovana baza]], poznata kao [[oksalat]] (-{C<sub>2</sub>O<sub>4</sub><sup>2−</sup>}-), je [[helacija\|helirajući agens]] metalnih katjona. Oksalna kiseline se tipično javlja kao dihidrat sa formulom -{H<sub>2</sub>C<sub>2</sub>O<sub>4</sub>·2H<sub>2</sub>O}-. == Priprema == Oksalna kiselina se uglavnom proizvodi oksidacijom ugljenih hidrata ili [[glukoza\|glukoze]] koristeći [[azotna kiselina\|azotnu kiselinu]], ili vazduh u prisustvu [[vanadijum pentoksid]]a. Mnoštvo prekursora se može koristiti među kojima su [[glikolna kiselina]] i [[etilen glikol]].<ref>-{[http://www.freepatentsonline.com/3678107.html Process for the production of oxalic acid]}-</ref> Noviji metod se sastoji od oksidativne [[karbonilacija\|karbonilacije]] [[alkohol]]a kojom se formiraju diesteri oksalne kiseline: :-{4 ROH + 4 CO + O<sub>2</sub> → 2 (CO<sub>2</sub>R)<sub>2</sub> + 2 H<sub>2</sub>O}- Ovi diestri se naknadno hidrolizuju do oksalne kiseline. Oko 120,000 [[tona\|metričkih tona]] se proizvede godišnje.<ref name=Ullmann>{{Ullmann}}</ref> === Laboratorijski metodi === Oksalna kiselina se može pripremiti u laboratoriji [[oksidans\|oxidacijom]] [[saharoza\|saharoze]] koristeći [[azotna kiselina\|azotnu kiselinu]] u prisustvu male količine [[vanadijum pentoksid]]a kao [[katalizator]]a.<ref name="cohen">-{''Practical Organic Chemistry'' by Julius B. Cohen, 1930 ed. preparation #42}-</ref> Hidratisani kristali se mogu dehidratisati zagrevanjem ili putem [[azeotropna distilacija\|azeotropne destilacije]].<ref>{{OrgSynth \| author = Clarke H. T.;. Davis, A. W. \| title = Oxalic acid (anhydrous) \| collvol = 1 \| pages = 421 \| year = 1941 \| prep = CV1P0421}}</ref> == Struktura == Anhidratna oksalna kiselina postoji u obliku dva [[Полиморфизам (хемија)\|polimorfa]]. U jednom [[vodonična veza\|vodonično vezivanje]] rezultuje u lančastoj strukturi, dok način vodoničnog vezivanje drugog oblika uslovljava pločastu strukturu.<ref>-{Wells, A.F. (1984) ''Structural inorganic chemistry'', Oxford: Clarendon Press. ISBN 0-19-855370-6.}-</ref> Anhidratni materijal kiseo i [[hidrofil]]an, te se koristi u [[esterifikacija]]ma. == Reference ==

Oksalna kiselina – razlika između verzija