Verzija na datum 11 april 2014 u 17:00 uredi Dcirovic (razgovor \| doprinos) Administratori 1.513.357 izmena Nema sažetka izmjene ← Starija izmjena		Verzija na datum 12 april 2014 u 10:18 uredi poništi Kolega2357 (razgovor \| doprinos) 20.730.146 izmena m Fix Novija izmjena →
Red 64: \| NFPA-R = 3 \| NFPA-O = \| Autoignition = 300  °C \| ExpoLimits = 3–82% }} }} '''Acetilen''' ([[IUPAC]]ov naziv: '''etin''') je [[hemijsko jedinjenje]] formule [[ugljenik\|C<sub>2</sub>]][[vodonik\|H<sub>2</sub>]]. Najjednostavniji je [[alkin]]. Kao alkin, acetilen je [[Zasićenost\|nezasićen]] zbog toga što su dva atoma ugljenika [[Hemijska veza\|vezana]] [[trostrukom vezom]]. Trostruka veza ugljenik-ugljenik daje ugljenikovim atomima sp hibridne orbitale, postavljajući sva četiri atoma u pravu liniju, gde je ugao CCH veze 180°. Acetilen je otkriven 1836. od strane [[Edmunda Dejvija]] koji ga je okarakterisao kao "novo ugljenikovo jedinjenje vodonika". Ponovo je otkriven 1860. od strane francuskog hemičara [[Marsolena Bertoloa]] koji mu je dao ime "acetilen". Nobelovac [[Gustaf Dalen]] je oslepljen u eksploziji acetilena. == Dobijanje == Materijali za industrijsko dobijanje acetilena su [[kalcijum-karbonat]] ([[krečnjak]]) i [[ugalj]]. Kalcijum-karbonat se prvo prevede u kalcijum-oksid a ugalj u [[koks]], pa naposletku se oni jedine da bi nagradili [[kalcijum-karbid]] i [[ugljen-monoksid]]: : CaO + 3C → CaC<sub>2</sub> + CO Red 87: Acetilen se isto tako može dobiti nepotpunim sagorevanjem metana sa kiseonikom ili krekovanjem ugljovodonika. Bertelo je pravio acetilen od metanola, etanola, etena ili etra tako što ih je propuštao kao gasove kroz usijale cevi. Bertelo je otkrio da se acetilen može dobiti propuštanjem električne varnice kroz smešu gasova vodonika i cijanogena. Pravio je acetilen i sintezom vodonika i ugljenika. == Reakcije == * Iznad <span style="white-space:nowrap;">400  °C</span> (<span style="white-space:nowrap;">673 K</span>) počinje [[piroliza]] acetilena, što je podosta nisko za ugljovodonike. Glavni proizvodi su [[Dimer (hemija)\|dimer]] [[vinil-acetilen]] (C<sub>4</sub>H<sub>4</sub>) i [[benzen]]. Na temperaturama iznad <span style="white-space:nowrap;">900  °C,</span> (<span style="white-space:nowrap;">1173 K</span>), glavni proizvod je [[čađ]]. * Pomoću acetilena, [[Marselen Bertelo]] je prvi pokazao da je moguće da [[alifatično jedinjenje]] može da nagradi aromatično kada je zagrevao acetilen u staklenoj cevi da bi dobio benzen sa primesama toluena. Bertelo je oksidovao acetilen da bi dobio sirćetnu i oksalnu kiselinu. Uvideo je da se acetilen može redukovati u eten i etan. * [[Polimerizacija]] acetilena sa Cigler-Natovim katalizatorom stvara [[poliacetilen]]. Poliacetilen, niz ugljenikovih atoma među kojima se smenjuju jednostruke i dvostruke veze bio je prvi organski poluprovodnik ikad otkriven; u reakciji sa [[jod]]om daje izuzetno provodan materijal. * U '''Kučerovoj reakciji''' (otkrivene 1881. od strane Mihaila Kučerova)<ref>Kutscheroff, M. Ber. Bunsenges. Phys. Chemie '''1881''', 1540–1542.</ref> acetilen se hidratiše u acetaldehid sa živinom solju, kakva je živa(II)-bromid. * Karbidi se dobijaju od mnogih metalnih jona koji se pomešaju sa rastvorima njihovih soli. Par njih, kao srebro-karbid ili bakar-karbid su eksplozivi. Bakar-karbid se dobija takođe u reakciji sa acetilenom i metalnim bakrom ili njegovim legurama.

Acetilen – razlika između verzija