Richard I od Engleske – razlika između verzija

'''Ričard I Lavlje Srce''' ([[8.9.]] [[1157]].-[[6.4.]] [[1199]].) [[engleski kralj]] od [[1189]]. do [[1199]]. sin [[Henri II|Henrija II]].

 

 

Za vreme njegovog odsustva njegov brat [[Jovan bez Zemlje|Jovan]] je bio spreman da mu preuzme tron, Ričard mu oprašta pa ga čak proglašava i za naslednika. U [[maj]]u [[1194]]. kreće u [[Francuska|Francusku]] gde ratuje protiv francuskog kralja i više se ne vraća u Englesku.

 

 

Sin je engleskog kralja [[Henri II|Henrika II]]. Roditelji se rastavljaju, a Ričard počinje vladati vojvodstvom Akvitanijom [[1168]]., a Poatjeom [[1172]].

[[Henrik II]] je napao dva puta Akvitaniju, a Ričard je bio zadnji od braće, koji se još bunio. Ipak odbija da se bori lično protiv oca, pa ga moli za izvinjenje i [[1174]]. polaže novu zakletvu odanosti.

Ričard se bunio protiv oca, jer nije dobijao moći, a ni sredstava.

 

Posle pobede nad pobunjenicima, ponovo se pojavljuju napetosti u odnosima sa ocem od [[1180]]. do [[1183]]. Ričard odbija da prizna princa Henrika Mladog Kralja kao naslednika prestola. Ričardova braća su napala Akvitaniju 1183. s ciljem da Ričarda privedu poslušnosti. Međutim Ričard je sa svojom vojskom uspevao da odoli svim napadima, a osim toga je izuzetno surovo pogubio zarobljenike. Princ Henrik Mladi Kralj je umro jula [[1183]], pa je konflikt nakratko bio zaustavljen. Ponovo uzaludno napadaju Ričarda sve do [[1186]], kada je umro još jedan Ričardov brat Žofroa . Ričard je postao najstariji sin i time naslednik krune, ali još uvek se borio sa ocem Henrikom II.

 

 

 

Kad je krunisan kao kralj zabranio je da [[Jevreji]] prisustvuju ceremoniji. Neki Jevreji su se ipak pojavili sa darovima na dvoru, pa su batinama oterani. Raširila se vest da je Ričard Lavlje Srce naredio da se pobiju svi Jevreji. Građani [[London]]a su počeli da ubijaju Jevreje. Počeo je masakr. mnogi su bili pretučeni na smrt, orobljeni, a bilo je i živih spaljenih. Spaljeno je mnogo jevrejskih kuća, a mnogi Jevreji su nasilno pokršteni. Mnogo ih je tražilo sklonište, a mnogi su i pobegli.

Kad je Ričard shvatio da takvi napadi destabiliziraju kraljevinu u doba kad je on nameravao da ide u Svetu Zemlju, naredio je da se kazne odgovorni za najgore zločine. Izdao je poseban kraljevski dekret zahtevajući da se [[Jevreji]] ne diraju. Uprkos tome nasilje je ponovljeno marta [[1190]].

 

 

 

Inspiriran je bio gubitkom [[Jerusalim]]a 1187. od strane [[Saladin]]a. Počeo je skupljati novac svuda za krstaški pohod za svoju uglavnom normansku vojsku. Potrošio je većinu očeve blagajne, podigao je poreze, prodavao je službene položaje, prava i zemlju za novac.

Rekao je da bi čak i London prodao.

 

 

 

U sepembru [[1190]]. stigao je na [[Sicilija|Siciliju]]. Kralj [[Vilijam II Sicilijanski]] je umro [[1189]]. Naslednik je trebala biti Konstanca Sicilijanska, udana za cara [[Henrik VI(Sveti Rimski Car)|Henrika VI(Svetog Rimskog Cara)]]. Međutim [[Tankred I Sicilijanski]] se pobunio i postao kralj Sicilije. Tankred je bio omiljen od pape i običnih ljudi Sicilije, ali imao je problema sa plemstvom.

U celi sukob se meša i Ričard. Sestra Ričarda Lavljeg Srca je bila kraljica Jovana, udovica kralja Vilijama II Sicilijanskog. Tankred ju je utamničio i nije joj dao nasleđe, koje je dobila oporukom. Ričard je zahtevao da Tankred oslobodi njegovu sestru.

 

*Jovana se oslobađa i dobija nasledstvo

*Ričard i Filip priznaju Tankreda kraljem Sicilije

Taj sporazum je itzazvao pobunu Ričardovog brata [[Jovan bez Zemlje|Jovana bez Zemlje]], koji se nadao da će on biti naslednik.

 

 

 

Na putu prema [[Jerusalim]]u zaustavio se tokom olujnog nevremena na [[Rodos]]u u aprilu [[1191]]. Svoju verenicu Berengariju Navarsku video je samo jednom , nekoliko godina pre venčanja. Ričardova majka je ugovarala venčanje sa kraljem Navare, ocem Berengarije. Kad je [[Berengarija]] sa Ričardovom majkom rođacima krenula za Ričardom desio im se brodolom kraj Kipra. Ričard je na tu vest krenuo u maju sa Rodosa, ali i njegovu flotu je zahvatilo nevreme.

Despot Kipra Isak Komnin je zarobio blago sa potopljenih brodova, a i Ričardovu verenicu. Ričard je krenuo da ih spasi. Ričardova flota je stigla [[6.5.]] [[1191]]. do [[Limasol]]a na [[Kipar|Kipru]]. Ričard je zauzeo [[Limasol]]. Despot Kipra Isak Komnin Kiparski pokušao je da zaustavi krstaše, ali bilo je prekasno, pa se vratio u [[Kolosi]]. Isak je zahtevao odlazak krstaša, pa je usledio rat Ričarda i despota Kipra Isaka. Ričardu se pridružio deo plemstva Kipra nezadovoljnog Isakovom vlašću. Ričardova vojska je bila veća i bolje opremljena, tako da je Ričard pobedio.

 

 

Na Kipru Ričard Lavlje Srce dobijao je vojnu pomoć od [[Gi Luzinjan|Gija Luzinjana]]. Gi je bio kralj Jerusalima, ali Jerusalim je bio u rukama muslimana.

 

Ričard je došao i posle opsade zauzeo [[Akra|Akru]] u junu [[1191]]. Tu se Ričard svadio sa [[Leopold V Austrijski|Leopoldom V Austrijskim]], pa je Leopold napustio krstaški pohod. Sa [[Filip II Avgust|Filipom II Avgustom]] se svadio oko statusa Kipra i kraljevstava Jerusalim. Filip je zahtevao celi Kipar, što ne dobija, pa ljut i bolestan od dizenterije on napušta krstaški pohod. Ričard ostaje usamljen.

 

Ričard je prodao [[Kipar]] [[Templari]]ma, a oni su ga preprodali [[Gi Luzinjan|Giju Luzinjanu]]. Ričard je prihvattio izbor Konrada Monferatskog za kralja Jerusalima. Mećutim nekoliko dana kasnije nepoznate ubice ubijaju Konrada. Dosta sumnje je padalo na Ričarda.

*hrišćanima se dopušta pristup i prisustvo u Jerusalimu

 

 

Leopold ga je predao nemačkom caru [[Henrik VI(Sveti Rimski Car)|Henriku VI]] . Nemački car je tražio 150.000 maraka otkupa. To je bio dvogodišnji prihod engleske krune. Ričardova majka je počela da poziva na sakupljanje novca za Rizardov otkup. Konficiralo se zlato i srebro crkvi, porezi su postali izuzetno visoki, a sveštenici su morli platiti vrednost četvrtine svojih imanja. Car je onda tražio 100.000 maraka. [[Jovan bez Zemlje]] je nudio 80.000 maraka, ali da nemački car drži Ričarda što duže.

 

Tokom Ričardova odsustva [[Jovan bez Zemlje]] je bio blizu preuzimanja trona. Kad se vratio Ričard mu je oprostio i imenovao ga naslednikom.

 

Sukobio se sa francuskim kraljem [[Filip II Avgust|Filipom II Avgustom]]. Rat u Francuskoj koštao je jako mnogo. Stvorio je veliki broj savezništava protiv francuskog kralja. Vojvoda Flandrijski, grof Burgonje i kralj Navare pomagali su Ričarda Lavljeg Srca protiv francuskog kralja. Uspeo je osigurati veliko saksonsko nasleđe za svog nećaka [[Oton IV|Otona IV]], koji kasnije postaje kralj Nemačke. Ričard je pobedio Filipa u mnoštvu bitaka.

 

 

 

 

 

 

[[af:Richard I van Engeland]]

[[vi:Richard I của Anh]]

[[zh:理查一世]]