Parotidna žlijezda – razlika između verzija

'''Doušna''' ili '''parotidna žlezda''' ({{jez-lat|glandula parotis}}) je serozna i najveća [[pljuvačne žlezde|pljuvačna žlezda]]. Ona gotovo da ispunjava u potpunosti parotidnu ložu, koja se nalazi ispod spoljašnjeg ušnog kanala, iza [[donja vilica|mandibule]] a ispred mastoidnog nastavka [[slepoočna kost|slepoočne kosti]]. Stoga ona ima oblik kao i sama loža, koji podseća na uspravnu trostranu prizmu.<ref name="r6"> Dr Slavoljub V. Jovanović, dr Nadežda A. Jeličić: "Anatomija čoveka – glava i vrat" ("Savremena administracija" Beograd 2000.) ISBN 86-387-0604-9</ref>

 

Parotidna žlezda se sastoji iz dva dela (režnja): površinskog, koji je bolje razvijen, i dubokog dela.<ref name="r3"> Z. Anđelković, Lj. Somer, M. Perović, V. Avramović, Lj. Milenkova, N. Kostovska, A. Petrović: "Histološka građa organa" ("Bonafides" Niš 2001) ISBN 86-7434-003-2</ref> Oni su spojeni tankom trakom žlezdanog tkiva, koje se naziva suženje ({{jez-lat|isthmus}}). Žlezdani delovi u režnjevima su gusto zbijeni, pa je interlobularno [[tkivo]] slabo razvijeno.<ref name="r7"> Prof. dr Vjekoslav Duančić: "Osnove histologije čovjeka" VIII izdanje ("Medicinska knjiga" Beograd-Zagreb 1983.) </ref> Između dva dela žlezde nalazi se sloj masnog i vezivnog tkiva, kroz koji prolazi facijalni živac na svom putu iz gornjih partija [[nervni sistem|nervnog sistema]]. Osim toga u ovoj regiji su smešteni i parotidni limfni čvorovi.<ref name="r3"> Z. Anđelković, Lj. Somer, M. Perović, V. Avramović, Lj. Milenkova, N. Kostovska, A. Petrović: "Histološka građa organa" ("Bonafides" Niš 2001) ISBN 86-7434-003-2</ref>

 

 

Spoljašnja strana žlezde je pokrivena kožom i parotidnom fascijom, i ova strana izlazi izvan okvira parotidne lože. Prednje-unutrašnja strana naleže na [[donja vilica|donju vilicu]] i mastikatorne mišiće (maseter i unutrašnji krilasti mišić), a zadnje-unutrašnja strana žlezde je u kontaktu sa mišićima i ligamentima vrata. Osim toga ona je svojim gornjim delom u kontaktu sa spoljašnjim ušnim kanalom, što objašnjava lako prenošenje [[bolest]]i između ovih delova. Donji kraj parotidne lože naleže na fibrozni vilični snop, koji ga odvaja od [[podvilična žlezda|podvilične pljuvačne žlezde]].

Žlezda osim spoljašnjih, ima i unutrašnje odnose sa krvnim sudovima i živcima: ''a. carotis externa'', ''v. jugularis externa'', ''n. auriculotemporalis'' i ''n. facialis''.<ref name="r6"> Dr Slavoljub V. Jovanović, dr Nadežda A. Jeličić: "Anatomija čoveka – glava i vrat" ("Savremena administracija" Beograd 2000.) ISBN 86-387-0604-9</ref>

 

Svi elementi odvodnog sistema žlezde su dobro razvijeni. Glavni izvodni kanal se zove parotidni ili Stenononv kanal i dug je 4,5-5 cm, a nastaje u unutrašnosti tkiva spajanjem dva manja kanala. On se otvara u [[usna duplja|usnu duplju]] u visini [[drugi gornji kutnjak|drugog gornjeg kutnjaka]]. U ovom delu je [[sluzokoža]] obraza izdignuta i obrazuje tzv. parotidnu bradavicu.

 

Parotidni kanal se projektuje na licu duž linije koja spaja tragus usne školjke sa sredinom gornje usne. Ovo je značajno zbog hirurških intervencija u ovom predelu, kako bi se izbegla eventualna povreda izvodnog kanala ove žlezde. U slučaju otvaranja kanala nastaju fistule, kroz koje [[pljuvačka]] neprekidno ističe.<ref name="r6"> Dr Slavoljub V. Jovanović, dr Nadežda A. Jeličić: "Anatomija čoveka – glava i vrat" ("Savremena administracija" Beograd 2000.) ISBN 86-387-0604-9</ref>

 

 

[[Krv]] dospeva u žlezdu preko grana spoljašnje karotidne i površinske temporalne arterije. Vene su pritoke spoljašnje jugularne vene.

Inervacija se ostvaruje preko dva živca: ''n. auricularis magnus'' i ''n. auriculotemporalis''. Za razliku od prvog živca koji donosi samo senzorna vlakna, aurikulotemporalni nerv donosi i sekretorna vlakna poreklom iz IX kranijalnog živca i otičkog gangliona.<ref name="r6"> Dr Slavoljub V. Jovanović, dr Nadežda A. Jeličić: "Anatomija čoveka – glava i vrat" ("Savremena administracija" Beograd 2000.) ISBN 86-387-0604-9</ref>

 

 

Jedno od najopasnijih [[bolest|oboljenja]] vezanih za pljuvačne žlezde jeste epidemijski parotitis ili zaušci. To je infektivno oboljenje koje se karakteriše otokom parotidnih mada mogu biti zahvaćene i ostale seromukozne žlezde. Uzročnik je [[virus]], koji se prenosi kapljičnim putem ili u direktnom kontaktu sa obolelom osobom.<ref> [http://www.stetoskop.info/bolesti/zauske-parotitis-epidemica.html Zauške] Pristup 15. avgust 2007.</ref> Inkubacija traje 18 dana<ref> [http://www.svetzdravlja.com/show_text.php?id=246&catid=18 Zauške] Pristup 15. avgust 2007.</ref>, a prvi simptomi [[bolest]]i su drhtavica, malaksalost, glavobolja, povišena temperatura i sl. Kasnije se javlja intenzivan bol u području [[donja vilica|donje vilice]] i otok parotidne žlezde i okolnog [[tkivo|tkiva]]. Kao komplikacija zauški, mogu da se jave i upale drugih struktura ([[testisi|testisa]], [[jajnici|jajnika]], kore [[veliki mozak|velikog mozga]] i [[pankreas]]a). Dijagnoza se postavlja na osnovu epidemioloških podataka, kliničke slike i seroloških ispitivanja, a lečenje je uglavnom simptomatsko.<ref> [http://www.stetoskop.info/bolesti/zauske-parotitis-epidemica.html Zauške] Pristup 15. avgust 2007.</ref>

Osim toga, [[pljuvačne žlezde]] mogu biti zahvaćene [[infekcija|infekcijom]] koju uzrokuju mikroorganizmi iz [[usna duplja|usne duplje]]. Ponekad se javljaju i benigni [[tumor]]i koji retko mogu da prerastu u malignu formu.<ref> [http://www.svetzdravlja.com/show_text.php?id=339&catid=26 Pljuvačne žlezde] Pristup 15. avgust 2007.</ref>

 

 

{{napomene}}

 

 

[[ar:غدة نكفية]]

[[pt:Glândula parótida]]

[[ru:Околоушная слюнная железа человека]]

[[sv:Glandula parotis]]

[[uk:Привушна залоза]]