Plaut – razlika između verzija

U antici je Plautu bilo pripisivano oko 130 komedija, od kojih je čuveni rimski polihistor [[Varon|Marko Terencije Varon]] u 1. veku st. e. kao autentične izdovio 21 komediju, koje su zato skupno nazvane ''fabulae Varonianae'' i od kojih nam se u poptunosti sačuvalo njih dvadeset a jedna (''[[Vidularia]]'') samo fragmentarno. Sve komedije predstavljaju adaptacije nove atičke komedije; tri ili četiri su pouzdano Menandrove, dve su [[Difil]]ove, dve Filemonove, a jedna verovatno [[Aleksid]]ova. Sve one obrađuju grčki život i običaje te, uz humoristično preterivanje, grčki katakter. Plaut svoj uspeh kod neobrazovane rimske publike duguje najviše svojoj slobodnoj i živoj obradi grčkih originala, koje je po volji menjao, pojednostavljivao i kombinovao (»kontaminirao«, tj. od dva grčka originala stvarao jednu latinsku preradu), uz unošenje drugih elemenata čiji je cilj bio da se komadi dopadnu savremenoj rimskoj publici. Takve su, na primer, kratke dijaloške scene u kojima likovi razmenjuju pretnje i uvrede, motiv roba koji trči, lik roba u ulozi zabavljača koji slobodno govori i drsko se ponaša (što je Plautova publika možda smatrala uobičajenim kod Grka), kome je ponekad postavljen nasuprot lik odanog roba koji se brine za svoga gospodara (što je trebalo da izazove odobravanje od robovlasnika prisutnih u publici), grube šale, mnoštvo [[aliteracija]] i igra rečima. Pored toga, umesto da stvara komedije sastavljene isključivo od dijaloga (''diverbium''), Plaut je značajno uvećao muzičko-recitativni element (''cantica''), koji u nekim komadima zaprema i do dve trećine cele komedije.