Drevna muzika – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Nema sažetka izmjene |
Nema sažetka izmjene |
||
Red 10:
Леонард Вули је 1929. открио комаде четири харфе, док је истраживао остатке древног града Ура, на простору данашњег Ирака. Неки фрагменти се налазе у Пенсилванији, неки у Британском Музеју у Лондону, а неки у Багдаду. Датирају из 2750. године пре Христа. Разне реконтрукције су испробаване, али ни једна није била задовољавајућа. У зависности класификација спадају више у лире, него харфе. Најпознатија је харфа у облику бикове главе, која се чува у Багдаду. У Другом Рату у Ираку је уништена, али су покушали да је реконструишу као део оркестра.
== Харфе из Асирије и Египта ==
Асурпанибал (705 - 681 BCE) је био краљ Асирије. У његовој престонициу Ниниви налази се барељеф који показује пад јудејског града Лагиша. У колони је еламитски дворски оркестар који се састоји од седам свирача лире и неколико ударача. Лире имају сесам струна. Праве харфе се појављују на муралима из времена Рамзеса III Египатског из 1200. године пре Христа. "Гроб харфиста" садржи барељеф са два слепа музичара. Џон Брус је то описао 1768. и понекада се назива "Брусов гроб".
== Хуријска Муѕика ==
Међу хуријским текстовима из Угарита налазе се неки од најстаријих примера писане музике, из 1800. године пре Христа. Реконтруисане su хуријске химне.
== Mузика Старе Индије ==
Музички инструменти, попут фруле са седам рупа и различитих жичаних инструмената су пронађени у оквиру цивилизације долине Индус.
Самаведа се састоји од колекције (samhita) химни и напева, свих осим 75 из Ригведе, to be sung, using specifically indicated melodies called Samagana, by Udgatar priests at sacrifices in which the juice of the Soma plant, clarified and mixed with milk and other ingredients, is offered in libation to various deities. In ancient India, memorization of the sacred Vedas included up to eleven forms of recitation of the same text.
The Nātya Shastra is an ancient Indian treatise on the performing arts, encompassing theatre, dance and music. It was written at an uncertain date in classical India (between 200 BC and 200 AD). The Natya Shastra is based upon the much older Natya Veda which contained 36000 slokas [2]. Unfortunately there are no surviving copies of the Natya Veda. There are scholars who believe that it may have been written by various authors at different times. The most authoritative commentary on the Natya Shastra is Abhinavabharati by Abhinava Gupta.
While much of the discussion of music in the Natyashastra focuses on musical instruments, it also emphasizes several theoretical aspects that remained fundamental to Indian music:
1. Establishment of Shadja as the first, defining note of the scale or grama.
2. Two Principles of Consonance: The first principle states that there exists a fundamental note in the musical scale which is Avinashi (अविनाशी) and Avilopi (अविलोपी) that is, the note is ever-present and unchanging. The second principle, often treated as law, states that there exists a natural consonance between notes; the best between Shadja and Tar Shadja, the next best between Shadja and Pancham.
3. The Natyashastra also suggests the notion of musical modes or jatis which are the origin of the notion of the modern melodic structures known as ragas. Their role in invoking emotions are emphasized; thus compositions emphasizing the notes gandhara or rishabha are said to be related to tragedy (karuna rasa) whereas rishabha is to be emphasized for evoking heroism (vIra rasa).
Jatis are elaborated in greater detail in the text Dattilam, composed around the same time as the Natyashastra.
The Natyashastra also suggests several aspects of musical performance, particularly its application to vocal, instrumental and orchestral compositions. It also deals with the rasas and bhavas that may be evoked by music.
| |||