Maraton – razlika između verzija

[[imageFile:USMC Marathon.jpg|thumb|right|250px|Maraton]]

Mada se '''maraton''' ponekad koristi kao termin za bilo koju atletsku disciplinu koja zahteva veliku izdržljivost, preciznije se ovaj izraz upotrebljava za trku na [[1 E4 m|42,195 m]] (26 [[milja]] i 385 [[jard|jardi]]i).

Ime "maraton" dolazi od legende o [[Filipides|Filipidesu]]u, [[Grčka|grčkom]] vojniku, koji je, prema legendi, trčao od grada [[Maraton, Grčka|Maratona]] do [[Atina|Atine]] da javi da su Persijanci poraženi u [[Maratonska bitka|Maratonskoj bici]], a odmah potom izdahnuo. Ne postoje dokazi da se takav događaj stvarno odigrao: prema grčkom istoričaru, [[Herodot|Herodotu]]u, Filipides je u stvari trčao od Atine do [[Sparta|Sparte]]. Legendu da je trčao od Maratona do Atine su izmislili kasniji autori, i ona se pojavljuje u [[Plutarh|Plutarhovoj]]ovoj knjizi ''O Slavi Atine'' u prvom veku nove ere. [[Međunarodni Olimpijski Komitet]] procenjuje razdaljinu od Maratonskog bojišta do Atine na 34,5 km (21,4 milja).

| Od<br />[[1924]]. || 42,195

[[1908]]. olimpijski maraton u [[London|Londonu]]u je trebalo da startuje kod [[Vindzorski dvorac|Vindzorskog dvorca]], a da se završi na olimpijskom stadionu, ali su organizatori trke odlučili da se trka završi ispred rojal boksa (''Royal Box''). Ovo je stazu učinilo dugom 42,195 km. Na 6 olimpijskih igara između [[1900]]. i [[1920]], bilo je 6 različitih dužina, uključujući i 2 nove dužine posle Britanskih igara [[1908]].

Ideja organizovaanja trke je potekla od [[Mišel Breal|Mišela Breala]] (''Michel Br&eacute;alBréal''), čija je želja bila da se maraton uvrsti u program prvih modernih Olimpijskih igara, održanih [[1986]]. u Atini. Ovu ideju su snažno podržali [[Pjer de Kuberten]], osnivač modernih Olimpijskih igara, kao i Grci. Grci su organizovali kvalifikacionu trku za olimpijski maraton, i na ovom prvom maratonu je pobedio [[Čarilaos Vasilakos]] (''Charilaos Vasilakos'') sa vremenom od 3 sata i 18 minuta.

Svetski rekordi nisu zvanično priznati od strane [[IAAF]]-a do [[1. januar|1. januara]]a, [[2004]]; pre toga najbolja vremena na maratonima su nazivana 'najboljim na svetu'. Staze moraju odgovarati standardima [[IAAF]]-a da bi rekordi bili priznati. Ipak maratonske trke se u mnogome razlikuju u uzbrdicama i nizbrdicama, stazama i podlozi, što egzaktna upoređivanja čini nemogućim. Najbrža vremena se uglavnom postižu na ravnim stazama blizu nivoa mora, za vreme dobrih vremenskih uslova i uz pomoć podizača tempa.

Svetski rekord za muškarce je 2 sata 4 minuta i 55 sekundi, a postavio ga je [[Pol Tergat]] na [[Berlinski maraton|Berlinskom maratonu]], [[28. septembar|28. septembra]], [[2003]]. (ratifikovan kao svetski rekord od strane [[IAAF]]a [[1. januar|1. januar]], [[2004]].), što je napredak od 20 minuta i 44 sekunde od [[1947]]. godine. Svetski rekord za žene drži [[Pola Redklif]], sa vremenom od 2 sata, 15 minuta i 25 sekundi, a postavila ga je na [[Londonski maraton|Londonskom maratonu]], [[13. april|13. aprila]]a, [[2003]]. godine.

[[imageFile:1896 Olympic marathon.jpg|right|frame|Olimpijski maraton 1896.]]

Ova tradicija je osnažena mnogo starijom tradicijom na [[Letnje olimpijske igre 2004|Letnjim olimpijskim igrama 2004]], kada se davno uspostavljena ruta od [[Maraton, Grčka|Maratona]] do [[Atina|Atine]] završila na Panatinaiko stadionu gde su se održavale [[Letnje olimpijske igre 1896|Letnje olimpijske igre 1896]].

Treneri savetuju da se za vreme maratona održava jednak tempo ako je moguće. Voda i lagani sportski napici kao što je Gatorejd koji su dostupni tokom trke bi trebalo da se redovno konzumiraju. Gelovi na bazi ugljenih hidrata poput PauerGela su takođe dobar način da se stekne više energije, ali oni bi trebalo da se razrede u vodi kad se kozumiraju; u suprotnom mogu da dovedu do mučnine i povraćanja.

[[categoryCategory:Sportovi]]

[[categoryCategory:Atletika]]