Verzija na datum 24 mart 2014 u 20:46 pogledaj izvor 128.65.107.39 (razgovor) →‎Nacističko osvajanje vlasti ← Starija izmjena		Verzija na datum 24 mart 2014 u 20:48 pogledaj izvor Igor Windsor (razgovor \| doprinos) Autopatroleri, Birokrati, Premještač datoteka, Patrolci, Vraćači, Administratori 23.851 izmena m Vraćene izmjene 128.65.107.39 (razgovor) na posljednju izmjenu korisnika Orijentolog Novija izmjena →
Red 102: === Nacističko osvajanje vlasti === [[Datoteka:Bundesarchiv Bild 183-S33882, Adolf Hitler retouched.jpg\|mini\|levo\|Adolf Hitler 1937.]] Iako su nacisti imali najveći udeo glasova na dvema parlamentarnim izborima ~~2012~~1932, oni nisu imali većinu, pa je Hitler bio na čelu kratkotrajne koalicione vlade koju su formirali Nacistička partija i [[Nemačka nacionalna narodna partija]].{{sfn\|Evans\|2003\|pp=293, 302}} Pod pritiskom političara, industrijalaca i poslovne zajednice, predsednik [[Paul fon Hindenburg]] je imenovao Hitlera za [[kancelar (Njemačka)\|kancelara Nemačke]] 30. januara ~~22.p.n.e~~1933. ''[[mahtergrajfung]]'' (stecanje moći).{{sfn\|Shirer\|1960\|pp=183–184}} U narednim mesecima, Nacistička partija je koristeći proces ''[[glajhsšaltung]]a'' (koordinacije) zabranila sve političke partije i doveli sve vidove života pod kontrolu partije.{{sfn\|McNab\|2009\|p=14}} Svim građanskim organizacijama, uključujući udruženja poljoprivrednika, dobrovoljačke organizacije i sportske klubove, je rukovodstvo zamenjeno simpatizerima nacista ili članovima stranke. Do juna 1933. bukvalno jedine organizacije koje nisu bile pod kontrolom Nacističke partije bile su [[Rajhsver\|vojska]] i verske organizacije.{{sfn\|Evans\|2005\|p=14}} U noći 27. februara 1933. u zgradi Rajhstaga je [[paljenje Rajhstaga\|podmetnut požar]]. [[Marinus van der Lube]], holandski komunista, je proglašen krivim za podmetanje požara. Hitler je tvrdio da je požar označavao početak komunističkog ustanka. [[Šturmabtajlung\|SA]] odredi su nasilno ugnjetavali komuniste po celoj državi i oko 4000 članova [[Komunistička partija Nemačke\|Komunističke partije Nemačke]] je uhapšeno. [[Dekret o požaru u Rajhstagu]], uveden 28. februara 1933. je ograničio većinu građanskih sloboda u Nemačkoj, uključujući slobodu okupljanja i slobodu štampe. Dekret je takođe dozvolio policiji da vremenski neograničeno pritvara ljude bez optužnice ili sudskog naloga. Političke korake je pratila jaka propaganda koja je uverila građane da daju podršku vladinim merama.{{sfn\|Evans\|2003\|pp=329–334}} Red 112: U ovom periodu, Nemačka je i dalje bila u teškoj ekonomskoj situaciji. Milioni ljudi su i dalje bili nezaposleni, a stanje deficita je bilo zastrašujuće.{{sfn\|McNab\|2009\|p=54}} Hitler je znao da je oživljavanje ekonomije je od vitalnog značaja. Godine 1934, koristeći deficitarnu potrošnju, preduzeo je projekte javnih radova. Samo 1934. godine ukupno 1,7 miliona Nemaca je zaposleno na ovim projektima.{{sfn\|McNab\|2009\|p=54}} Prosečne zarade i po satu i po sedmici su počele da rastu.{{sfn\|McNab\|2009\|p=56}} Predsednik fon Hindenburg je preminuo 2. avgusta 1934. Prethodnog dana, kabinet je doneo "Zakon o najvišoj državnoj Kancelariji Rajha", koji je značio da po Hindenburggovoj smrti, Kancelarija predsednika će biti ukinuta, a njegove nadležnosti spojene sa nadležnostima kancelara.{{sfn\|Overy\|2005\|p=63}} Hitler je na taj način postao šef države i šef vlade. Zvanično je imenovan za [[Firer\|Firera i Rajhskancelara]] (vođu i kancelara). Nemačka je sada bila totalitarna država sa Hitlerom na čelu.{{sfn\|Shirer\|1960\|pp=226–227}} Kao šef države. Hitler je postao vrhovni komandant oružanih snaga. Novi zakon je promenio menja tradicionalnu zakletvu lojalnosti vojnika, tako da su se oni zaklinjali na vernost Hitleru lično, a ne Kancelariji vrhovnog komandanta ili države.{{sfn\|Kershaw\|2008\|p=317}} Spajanje predsedništva sa funkcijom kancelara je odobren sa 90% biračkog tela na [[Referendum u Nemačko 1934\|plebiscitu]] 19. avgusta ~~2013~~1934.{{sfn\|Shirer\|1960\|p=230}} Najvećem delu nemačkog naroda je laknulo da su sukobi i ulične borbi u vajmarske ere završeni. Stanovništvo je bilo preplavljeno propagandom koju je vodio [[Jozef Gebels]], koji je obećao mir i dosta za sve u ujedinjenoj zemlji bez marksista bez ograničenja Versajskog ugovora.{{sfn\|Kershaw\|2001\|pp=50–59}} Prvi [[nacistički koncentracioni kamp]], prvobitno za političke zatvorenike, je otvoren u [[logor Dahau\|Dahauu]] 1933.{{sfn\|Evans\|2003\|p=344}} Na stotine logora različitih veličina i namena je napravljeno do kraja data.{{sfn\|Evans\|2008\|loc=map, p. 366}}

Treći Reich – razlika između verzija