Verzija na datum 30 april 2009 u 15:21 uredi MelancholieBot (razgovor \| doprinos) Botovi 11.698 izmena m robot Dodaje: la:Orissa ← Starija izmjena		Verzija na datum 28 maj 2009 u 05:02 uredi poništi Xqbot (razgovor \| doprinos) 112.513 izmena m robot Dodaje: eu:Orissa; kozmetičke promjene Novija izmjena →
Red 1: [[~~image~~File:Temple-Jagannath.jpg\|thumb\|350px\|levo\|Džaganat hram u Puriju]] {\| {{prettyinfobox}} Red 35: \| colspan="2" align="center" bgcolor="#E8E8E8" \| <center>[[Slika:India_Orissa_locator_map.svg\|n\|250p\|Položaj Urise u Indiji]]</center> \|} '''Orisa''' je savezna država [[Indija\|Indije]] sa površinom od 155.707 km² i 36.706.920 stanovnika (stanje: 1. jan. 2001). Nalazi se na istočnoj obali Indije. Na severu se graniči sa [[Džarkand]]om, na severoistoku sa [[Zapadni Bengal\|Zapadnim Bengalom]], na istoku je [[Bengalski zaliv]], na jugu je [[Andra Pradeš]] i na zapadu je [[Čatisgar]]. Relativno duga obala je bez dobrih luka, sem jedne u [[Paradip]]u. Uski obalni pojas zajedno sa deltom reke Mahanadi je izuzetno plodan. U Orisi se nalazi Hirakund brana, najduža brana na svetu. Tokom godine ima jako mnogo kiše, a žetva je dva puta godišnje. Orisa je poznata i po jakim ciklonima. Oktobra 1999. tropski [[ciklon]] 05B izazvao je veliku štetu i 10.000 mrtvih. Urisa je poznata po svojim hramovima u [[Konark]]u, [[Puri]]ju i [[Bubanešvar]]u. Orisa je popularna turistička destinacija. Hiljade turista posećuju Puri sa Džaganat hramom blizu mora , Konark sa hramom Sunca i Lingaraja hram u Bubanesvaru. Red 42: Orisa ima dugu obalu i ima veliko mineralno bogatstvo na strateškoj lokaciji. Zbog toga privlači strane investicije u čeličane, preradu aluminija, elektrane, rafinerije i infrastrukturu. Postaje dosta značajna i za informacione tehnologije i kao autsorsing centar. == Geografija == Glavni grad Orise je [[Bubanešvar]]. Poznat je po predivnim hramovma, a ima ih oko 1000. Blizu se nalazi i [[Puri]], oko 60 kilometara duž obale Bengalskog zaliva. Puri je čuveni sveti grad, a godišnji festival božanstva Džaganata u Puri predstavlja jedan od 4 sveta i najvažnija hinduska mesta. Čota Nagpur je visoravan, koja zauzima zapadne i severne delove države. Plodna aluvijalna nizija nalazi se uz obalu u dolini reka Mahanadi, Brahmani i Bajtarani. U tim aluvijalnim nizijama gaji se intenzivno pirinač. Iako je postojala jaka seča šuma, Orisa još uvek ima mnogo rezervata. Jezero Čilka u delti reke Mahanadi predstavlja najveće obalno jezero u Indiji. [[~~image~~File:Wheel of Konark, Orissa, India.JPG\|thumb\|left\|250px\|Točak iz Konarka]] == Istorija == U antička vremena u Orisi je bilo kraljevstvo [[Kalinga]], koje je kontrolisalo i trgovalo većinom [[Bengalski zaliv\|Bengalskog zaliva]]. Nekoliko vekova veliki deo južne i jugoistočne Azije bio je pod njihovim uticajem. Hram u [[Angkor Vat]]u je primer arhitekture, koja je nastala pod orisansko-indijskim uticajima. Ljudi iz Orise su kolonizovali neke delove južne i jugoistočne Azije ([[Šri Lanka]], [[Kambodža]], [[Java]], [[Sumatra]], [[Bali]] , [[Vijetnam]] i [[Tajland]]). Mnogi kraljevi Šri Lanke bili su poreklom iz Orise iz kraljevstva Kalinga. Kalinga kraljevi su uspostavili hindu kraljevstvo u [[Džafna\|Džafni]] na Šri Lanki, preotevši taj deo od sinhaleških budista. Veliki rat se vodio [[261. pre Hrista]] u Kalinga kraljevstvu. Kralj Maurija carstva [[Ašoka]] napao je Kalingu, ali obrana kraljevstva Kalinge je bila herojska. Kalinga rat je naveo Ašoku da prihvati budističko učenje i nenasilje. Ašoka je posle toga rata izdao edikte, kojima je uveo pravednu administraciju u Kalingi. Kasnije [[Ašoka]] širi budističku filozofiju celom Azijom. U drugom veku pre Hrista u Kalingi vladaju Džaina kraljevi. Proširili su teritoriju i na delove tamilske teritorije. Kralj Karavela je zaslužan za monastirske pećine Udajagiri i Kandagiri. Posle vladaju različite dinastije: postaje i deo carstva Harša. Kralj Jajati je [[795.]] ujedinio Kalingu i još dva kraljevstva i sagradio je čuveni [[Džaganat hram]] u [[Puri]]ju. Kralj Nasasima Dev je sagradio hram Sunca u Konarku. [[Moguli]] su okupirali Orisu [[1576.]] [[Carstvo Marata\|Marate]] su preuzeli vlast [[1751.]] [[Britanska istočnoindijska kompanija]] je zauzela Orisu nakon Drugog Anglo-maratskog rata . Posle poplava i gladi tokom [[1866.]] veliki irigacioni projekti su popravili situaciju. [[Slika:Stone work at Konark Orissa India.jpg\|mini\|desno\|250p\|Kameni rad u Konarku]] == Ekonomija == Petina indijskih rezervi uglja se nazi u Orisi. Isto tako ima četvrtinu gvozdene rudače i trećinu rezervi boksita i većinu hroma. Veliki je priliv investicija u čeličane, preradu aluminija, rafinerije, luke i električne centrale. Velika je prisutnost i firmi iz IT sektora. Orisa je bila prva indijska država, koja je krenula u strukturne reforme. Prva je privatizovala prenos i distribuciju električne energije. Do 1996. Orisa je gubila 50% struje koju proizvodi. Brojne kompanije su nedavno potpisale memorandume o budućim investicijama . Posko iz Južne Koreje namerava da sagradi 12 milijardi dolara vrednu čeličanu. Mital namerava da investira 10 milijardi dolara, a ruska Magnitogorsk kompanija isto ima nameru investicija od 10 milijardi dolara. U proizvodnji električne energije Anil Ambani Grupa gradi 13 miljardi dolara vrednu električnu centralu. [[Paradip]] je jedina velika luka u Orisi, ali i obalski gradovi Damra i Gopalpur se razvijaju u veće luke. Indijska vlada namerava da da u tom području duž obale sagradi šest specijalnih zona. {{Države i teritorije Indije}} [[~~category~~Category:Indijske države]] [[ar:أوريسا]] Red 75: [[es:Orissa]] [[et:Orissa]] [[eu:Orissa]] [[fi:Orissa]] [[fr:Orissa]]

Odiša – razlika između verzija