Samnitski ratovi – razlika između verzija

===Drugi samnitski rat===

 

 

Tokom prve polovine rata Rim je trpeo ozbiljne poraze, ali u drugoj polovini rata Rim se oporavio, reorganizovao i na kraju pobedio. Rimska je vojska 321. god. st. e. bila uhvaćena u klopku u uskom Kaudinskom klancu i primorana da se preda, pa je Rim potpisao petogodišnje primirje. Kasniji su rimski istoričari, međutim, pokušavali da poreknu ovo poniženje izmišljajući priče o tome da je Rim odbio mir i osvetio se Samnitima. Nakon obnavljanja neprijateljstva, 315. god. st. e. Rim je pretrpeo veliki poraz kod grada Lautula. Antički izvori navode da su Rimljani u početku koristili [[hoplit]]sku taktiku, koju su primili od Etruraca (i koja je bila u upotrebi u 6. ili 5. veku st. e.), a da su kasnije usvojili samnitski sistem [[Rimska vojska|manipula]], verovatno jer se pokazao uspešnim za Samnite. Sistem manipula nalikovao je modelu table za šah, u kome su pravi kvadrati vojnika bili odvojeni praznim prostorom, takođe kvadratnog oblika. Taj je sistem bio mnogo fleksibilniji od teško zbijene hoplitske formacije, pošto je vojnicima ostavljao dovoljno prostora za manevrisanje, posebno na krševitom terenu. Sistem manipula ostao je u upotrebi tokom cele republike i u doba ranog [[Rimsko Carstvo|carstva]]. U ovom je periodu Rim postavio temelje svoje flote, sagradio svoje prve vojne [[Rimska privreda|puteve]] (''Via Appia'' se počela graditi 312. god. st. e., a ''Via Valeria'' 306. god. st. e.), te je povećao svoje vojne kontingente, kako se može zaključiti iz činjenice da je broj [[tribun|vojnih tribuna]] povećan sa šest na šesnaest. U periodu od 334. do 295. god. st. e. Rim je osnovao 13 kolonija u cilju borbe protiv Samnita, te je na zauzetoj teritoriji formirao novih šest seoskih [[triba]]. Tokom poslednjih godina rata Rimljani su proširili svoju moć i u severnu [[Etrurija|Etruriju]] i u [[Umnrija|Umbriju]]. Nekoliko uspešnih vojnih pohoda primoralo je gradove u tim oblastima da postanu rimski saveznici. Veliki se samnitski rat na kraju završio pobedom Rima. Tokom završne faze tog rata Rim je, na drugom frontu, zaključio svoj treći sporazum s Kartaginom (306. god. st. e.), kojim su Kartaginjani priznali da cela Italija pripada uticajnoj sferi Rima.