Francesco Borromini – razlika između verzija

Na istoj građevini radio je ogradu od kovanog gvožđa. Arhitektonskih poslova dugo nije imao, bio je nadzornik radova na gradilištima palate Barberini i San Andrea della Valle. Obe građevine je projektovao Karlo Maderna, pa se zaposlio po rođačkoj liniji. Maderna je imao veliki uticaj na Borominija, tako da je on izrazio želju da bude sahranjen u istoj grobnici sa njim. Posle smrti Maderne, radove na crkvi Sv. Petra vodio je Bernini i Boromini je nastavio da radi za njega. Bernini mu je ostavljao veliku slobodu u radu, čak ga je više usmeravao da se bavi arhitekturom nego što je to Maderna činio. Njihov odnos, međutim, od početka je bio obeležen nizom konflikata, jer su njihovi karakteri i njihov pristup arhitekturi bili suviše različiti Bernini je u najvećoj meri bio još uvek “uomo universale” koji je slikarstvo i skulpturu smatrao dovoljnom podlogom za bavljenje arhitekturom. Boromini je, međutim, bio izraziti praktičar, graditelj izvođač radova. Razlike u statusu, iako su po godinama bili skoro vršnjaci, smetala je Borominiju. Bernini je, naime, bio slavljen kao prva ličnost rimskog graditeljstva, a Boromini je prešao tridesetu bez nekih posebnih priznanja. Godine koje je Boromini utrošio kao izvođač radova bile su za njega krajnje ponižavajuće i čekao je priliku da kritikije Berninija. To se dogodilo oko 1645. godine, kada je Bernini imao problema sa stabilnošću kula koje je želeo da postavi na krajevima pročelja Sv. Petra. Najviše je kritikovao tehničke nedostatke objekata, jer je znao da je Bernini u tim elementima najslabiji.

 

 

Crkva se smatra jedinstvenim primerom arhitektonskog baroknog rešenja. Pri projektovanju, on je zanemario princip modula, odnosno mere nastale multipliciranjem modula koji je najčešće bio prečnik stuba. Boromini je ovu crkvu i svoje kasnije građevine zasnivao na geometrijskim jedinicama – celinama. Njegov proces razmišljanja nije znači bio u pravcu stvaranja plana koji se u celini kao i u svojim delovima sastoji od dodavanja modula. On je pošao putem deljenja koherentne geometrijske celine na geometrijske podceline. To je bio srednjovekovni način razmišljanja pa se smatra da je to znanje poneo još iz Lombardije, kraja u kojem je bila jaka zidarska tradicija.