Britansko Carstvo – razlika između verzija

'''Britanska imperija''' ({{jez-engl|British Empire}}) predstavljala je najveće carstvo u istoriji ljudske civilizacije.<ref>{{Cite book |last=Ferguson |first=Niall |year=2004 |title=Empire, The rise and demise of the British world order and the lessons for global power |publisher=Basic Books |id=ISBN 0-465-02328-2}}</ref> Nju su činili [[dominion]]i, [[Kolonija|kolonije]], [[protektorat]]i, i druge zavisne teritorije kojima je vladalo ili upravljalo [[Ujedinjeno Kraljevstvo]]. Njeno stvaranje započelo je uspostavljanjem engleskih prekomorskih poseda i trgovačkih postaja od kraja 16. do početka 18. veka. Godine 1922. u Britanskoj imperiji živelo je oko 458 miliona stanovnika, što je predstavljalo jednu petinu svetske populacije.<ref>[[#refMaddison2001|Maddison 2001]], pp.&nbsp;98, 242.</ref> Zauzimala je površinu od preko 33.700.000 km², što je skoro četvrtina kopna na Zemlji.<ref>[[#refFerguson2004|Ferguson 2004]], p.&nbsp;15.</ref><ref>[[#refElkins2005|Elkins2005]], p.&nbsp;5.</ref> Zahvaljujući svojoj veličini ostvarila je snažan u uticaj u političkom, zakonodavnom, lingvističkom i kulturnom pogledu na celokupnu ljudsku civilizaciju. Na vrhuncu svoje moći za Britansku imperiju važilo je pravilo da je to „imperija u kojoj sunce nikada ne zalazi“, jer je u svako doba dana barem u jednom njenom delu sijalo sunce.

 

 

Nezavisnost koju su [[Trinaest kolonija]] u [[Severna Amerika|Severnoj Americi]] stekle 1783. nakon [[Američki rat za nezavisnost|Američkog rata za nezavisnost]] doprinela je da Britanija izgubi neke od svojih najstarijih i najnaseljenijih kolonija. Nakon ovih događaja pažnja britanskih vlasti usmerila se ka [[Azija|Aziji]], [[Afrika|Africi]], i [[Tihi okean|Pacifiku]]. Poraz nad [[Prvo francusko carstvo|Napoleonovom Francuskom]] 1815. Britaniji je omogućio da nesmetano vlada širom sveta narednih sto godina. Kolonije sa pretežno belačkim stanovništvom dobile su visok stepen autonomije a neke su dobile status dominiona.