Razlike između izmjena na stranici "Paul McCartney"

nema sažetka uređivanja
 
Od maja 1960 menadžer Bitlsa je bio Allan Williams koji im je obezbedio nastupe u Indra klubu Brune Košmidera (Bruno Koschmider) u Hamburgu. Polov otac je bio nevoljan da pusti svog mladog sina u Hamburg ali kada mu je Pol objasnio da će zarađivati 2,10 funti po danu složio se jer je to bilo više od onoga što je on zarađivao. Bitlsi su prvo svirali u Indra klubu spavajući u “prljavim” sobama u bioskopu “Bambi”, a zatim su po zatvaranju ovog kluba svirali u većem Kaiserkeller klubu. U oktobru 1960. prešli su u “Top ten club” Petera Ekhorna (Peter Eckhorn). Kada su se Pol Makartni i bubnjar Pit Best (Pete Best) vratili u “Bambi kino” kako bi uzeli svoje stvari našli su ih u potpunom neredu. Među stvarima našli su i kondom kojeg su nakačili za ekser na zidu i zapalili ga. Iako nije bilo veće štete Košmider ih je prijavio pa su Pol i Pit proveli tri sata u zatvoru a zatim su bili proterani iz Nemačke kao i Harison zbog godina starosti ispod zakonskog minimuma za rad. Takođe, Lenonova dozvola za rad ukinuta je nekoliko dana kasnije pa se i on vozom vratio u Englesku. Grupa se ponovo ujedinila u decembru 1960. a 21.03.1961. svirali su svoj prvi od mnogih koncerata u “Cavern club”-u u Liverpulu. Pol Makartni je uvideo da druge grupe u Liverpulu takođe sviraju obrade kao i oni što ga je nagnalo da sa Lenonom napiše više originalnog materijala. U aprilu 1961. ponovo se vraćaju u Hamburg gde snimaju “My Bonnie” sa Tony Sheridan-om. Stjuart Sutklif napušta bend kada mu je istekao ugovor pa Pol Makartni nevoljno preuzima bas.
Menadžer Brajan Epštajn (Brian Epstein) prvi put sreće Bitlse u Cavern club-u 09.11.1961.g. i kasnije sa njima potpisuje ugovor. Bitlsi su u maju 1962.g. potpisali ugovor sa izdavačkom kućom “Parlophone records” nakon što su od mnogih bili odbijeni. Prethodno je Brajan Epštajn po nalogu ostatka grupe otpustio Pita Besta. Singl “Love me do” je izdat 05.10.1962.g. U njemu se ističe glas Pola Makartnija. U periodu od dve godine Bitlsi od nepoznatog benda izrastaju u internacionalne zvezde što je u to vreme bio podvig bez presedana. Sve pesme Lenona i Makartnija u prvom izdanju albuma “Please Please Me” snimljenog u jednom danu 11.02.1963.g. su bile potpisane kao “McCartney-Lennon” ali je to kasnije promenjeno u “Lennon-McCartney”. Njima je uobičajeno trebao jedan sat do dva da završe po jednu svoju pesmu, a pisali su ih u hotelskim sobama nakon koncerata ili u Lenonovoj kući. Pol Makartni je takođe pisao pesme i za druge izvođače kao što su Billy J. Kramer, Cilla Black, Badfinger i Mary Hopkin, a najpoznatija je njegova saradnja sa grupom “Peter & Gordon” čiji hit “World without love” je postao broj jedan na UK top listi. Peter je bio brat Džejn Ašer (Jane Asher) Makartnijeve tadašnje devojke. Pol je u Londonu u početku i stanovao u kući njenih roditelja. U to vreme bio je poznat po burnom noćnom životu i posećivanju kockarskih krugovaklubova. Često je posećivao i “The Bag O’Nails“ klub u Soho-u gde je upoznao buduću suprugu Lindu Eastman. Bitlsi su 12.06.1965.g. imenovani članovima reda britanskog carstva i tu titulu su primili od kraljice Elizabete II.
Prestali su da koncertno nastupaju nakon njihovog zadnjeg koncerta u San Francisku 29.08.1966.g.
Pol Makartni je bio prvi član koji je bio uključen u projekte van grupe kada je komponovao muziku za film „The Family way“ 1966g.
Makartni je kasnije pokušao da ubedi Lenona i Harisona da se vrate na pozornicu, odnosno, kako je rekao „ da se vrate svojim korenima“, na šta je Lenon odgovorio „Mislim da si ti lud“. Iako je Lenon napustio grupu u septembru 1969.g. a Harison i Star su u više navrata napuštali grupu, Pol Makartni je bio taj koji je objavio raspad Bitlsa 10.04.1970. – jednu nedelju pre objavljivanja svog prvog solo albuma „McCartney“.
Anonimni korisnik