Ivanjdanski atentat – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m robot kozmetičke promjene |
mNema sažetka izmjene |
||
Red 1:
'''Ivanjdanski atentat''' naziv je za pokušaj ubistva bivšeg [[Kraljevina Srbija|srpskog kralja]] [[Milan II Obrenović|Milana
Atentat je izvršio bivši [[vatrogasac]] Đuro Knežević nedaleko od [[Kalemegdan]]a u [[Beograd]]u. Razlozi atentata nisu dovoljno rasvetljeni, no progoni i proces nakon njega bili su usmereni protiv [[Narodna radikalna stranka|radikala]], premda su optuženi radikalni prvaci na procesu poricali svoje učešće u atentatu, a [[Nikola Pašić]] izrazio je žaljenje zbog antidinastičkih elemenata u [[Narodna radikalna stranka|Narodnoj radikalnoj stranci]] i izjavio lojalnost kralju. Nije dovoljno dokazano mišljenje, koje je zastupao kralj Milan, da je u atentat umešana [[Rusija|ruska]] tajna policija, kao ni pretpostavka da je izvršen u korist dinastije [[Karađorđevići|Karađorđevića]].
Red 5:
== Posledice atentata ==
Kralj Milan iskoristio je atentat da bi uništio radikalsku opoziciju. Odmah su uhapšeni šef Narodne radikalne stranke Nikola Pašić i nekoliko prvaka stranke. Vršeni su pretresi po stanovima u i redakcijama opozicionih listova [[Delo (srpske novine)|Dela]] i [[Odjek (novine)|Odjeka]]. Dana [[28. juna]] proglašeno je [[vanredno stanje]] u Beogradu i u podunavskom okrugu i ustanovljen [[preki sud]]. Istražni sudija i kraljevski tužilac u krivičnom postupku bio je Vasilije Vasa Simić (1866-1931), biv, predsednik beogradskog varoškog suda i lični prijatelj kralja Milana I Obrenovića. Naprednjak po političkoj orijentaciji, optužnica koju je podneo Prekom Sudu iznosila je šezdeset strana. Njegovi savremenici, u prvom redu Živojin Perić (1868-1953) i Slobodan Jovanović (1869-1958) smatrali su da je tekst optužnice odgovarao materijalnoj istini ali i nepogrešivoj Simićevoj proceni o ulogama određenih ličnosti u njoj okvalifikovanih kao neosporni saučesnici atentatora Kneževića. Predmetne Simićeve kvalifikacije donošene su ne na osnovu njegovih subjektivnih osećaja prema tadašnjim političkim prilikama, a još manje prema Srpskom radikalizmu nego iz činjenica hijerarhiski sistematizovanim pobrojanih u aktu optužbe (v; Perić, Živojin "Beleške o Vasiliju M. Simiću", Arhiv za Pravne Nauke, Beograd, 1931, str. 478-483 i Jovanović, Slobodan "Vlada Aleksandra Obrenovića", druga knjiga, 1931, str: 107-132).
Suđenje je počelo [[27. avgust]], a presuda je doneta [[13. septembra]]. Na smrt je osuđen atentaror Knežević (koji je odmah i streljan) i, u odsustvu, bivši narodni poslanik [[Rajko Tajsić]]. U nizu osuđenih na 5—20 godina nalazili su se [[Stojan Protić]], [[Kosta Taušanović]] i Nikola Pašić (pomilovan na dan izricanja presude), a A. Stanojević je oslobođen kao nevin sa još nekolicinom optuženih.
| |||