Antička filozofija – razlika između verzija

=== Atomisti ===

[[Empedokle]] (Ἐμπεδοκλῆς, oko 495–435) iz [[Agrigento|Agrigenta]] na [[Sicilija|Siciliji]] smatra se osnivačem ''[[Atomizam|atomizma]]'' u istoriji. U stvari, on je prvi zasnovao teoriju o ''[[Osnovni elementi|četiri elementa]]'', vatri, vodi, vazduhu i zemlji, iz kojih bi se sve u svetu sastojalo, i u isto je vreme pokušao objasniti kako iz ta osnovna četiri elementa nastaje mnoštvo, sve stvari. Empedokle smatra ''ljubav'' i ''mržnju'' takođe elementima, ali odvojenim od četiri osnovna. Oni uzrokuju kretanje, koje se sastoji u spajanju i razdvajanju osnovnih elemenata, čime se stvara raznolikost u svetu. Čovek je takođe sastavljen od spomenutih osnovnih elemenata, i to je osnov njegove spoznaje. Naime, po Empedoklu, spoznaje se tako da slično saznaje sličnim, slično privlači slično. Empedokle se dosta razlikuje od Heraklita u tumačenju kretanja. Po njemu, [[materija]] mora ostati nepromenljiva i nepokretna jer je pokreću dva spoljna principa. Ipak je on objašnjenje sveta i čoveka u njemu potpuno izvukao iz mitološko-religiozne sfere. Na njega je uticalo snažno nasleđe kako Heraklitova učenja tako i elejaca, pa, u nastojanju da pomiri te dve materijalističke krajnosti, na opisani način pokušava rešiti problem mirovanja i kretanja.

To, kod Empedokla još veoma naivno i slikovito prikazivanje kretanja, [[Anaksagora]] (Ἀναξαγόρας, oko 500–428) iz [[Klazomena|Klazomene]] u Maloj Aziji razvija u apstraktnije tumačenje. Svet se sastoji iz jednako deljivih i nepromenljivih čestica koje on zove ''homeomerije'' (τὰ ὁμοιομερῆ). One su sve nekad bile ssastavljene u jednu masu, u celinu. Tada ih je u pokret stavio svetski ''um'' (νοῦς), prvi pokretač. Sve ostalo se dalje razvilo zahvaljujući [[Mehanika|mehaničkim]] silama u samoj materiji. [[Aristotel]] je Anaksagoru nazvao [[Dualizam|dualistom]] jer njegovo učenje sadrži dva osnovna principa u sebi: nepokretnu materiju, sastavljenu iz homeomerija, i duhovni pokretač – um. Međutim, u tome Anaksagora nije dosledan, jer negde kaže da je um sastavljen od najfinije materije i odriče se njegova delovanja pošto je pomoću njega stavio homeomerije u pokret. Anaksagora je pripremio teren atomizmu [[Leukip]]a (Λεύκιππος) i [[Demokrit]]a (Δημόκριτος, oko 470–oko 360).

 

Leukip i Demokrit kvantitativno određuju [[atom]] (τὸ ἄτομον – termin koji potiče od njih, a znači "nedeljiv"). Atomi se razlikuju po obliku, redu i položaju i nalaze se neprekidno u kretanju. Oni su bitak. Međutim, nasuprot elejcima, oni priznaju i postojanje nebitka. Nebitak je ono što nisu atomi i što nema sva njihova svojstva. To je prazan prostor, koji predstavlja samo mogućnost kretanja i menjanja položaja atoma. Usled tog kretanja dolazi do spajanja atoma i tako nastaju razna tela.

 

Iako je Leukip izačetnik kvantitativne atomistike, ipak je Demokrit (iz [[Abdera|Abdere]] u [[Trakija|Trakiji]]) najznačajniji predstavnik antičkog materijalizma i atomizma, delom zbog toga što od Leukipovih spisa i nije mnogo ostalo, a delom i zbog toga što je Demokrit bio zaista univerzalan, o čemu svedoči njegova naučna ostavština iz oblasti [[Fizika|fizike]], [[Matematika|matematike]], [[Filologija|filologije]], [[Etika|etike]] itd.