Demokrit – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Nema sažetka izmjene |
|||
Red 17:
Leukipov i Demokritov filozofski sistem je u osnovi [[Ateizam|ateistički]]. Po njihovom učenju, osnovicu sveta čini materija koja se kreće – atomi. Svet postoji od iskona i nije ga stvorilo nikakvo više biće. Od Demokrita potiče i teorija koja veru u bogove tumači strahom ljudi od prirodnih pojava, koje su primitivnog čoveka naterale da strepi pred njima i da im pripisuje čudotvornu moć. Tu će teoriju kasnije dalje razviti [[Epikur]] i njegov [[Antički Rim|rimski]] nastavljač [[Tit Lukrecije Kar|Lukrecije]].
'''Demokrit''' ([[Grčki jezik|grč]]. Δημόκριτος, oko 470–oko 360. st. e.), iz [[Abdera|Abdere]] u [[Trakija|Trakiji]], bio je [[presokratovci|presokratski]] [[Antička filozofija|grčki filozof]]. Demokrit je bio učenik [[Leukip]]a, prvog začetnika [[Antika|antičkog]] [[Atomizam|atomizma]], koji je međutim nadmašio svog učitelja. Atomisti su smatrali da su sve tvari sastavljene iz nebrojenih sitnih čestica koje se kreću u praznom prostoru, a koje su nazvali [[atom]]ima.
Prema legendi, Demokrita su smatrali duševno poremećenim jer se stalno smejao, pa su ga poslali [[Hipokrat]]u da ga izleči. Ovaj je, međutim, zaključio da Demokrit nije poremećen, nego da je vesele naravi. Zbog toga se Demokrit ponekada naziva nasmejanim filozofom.
== Teorija saznanja ==
Vezu između stvari i [[Čulo|čulnih]] organa čine po Demokritu naročite "sličice" (εἴδωλα), bez kojih se ne može ni zamisliti [[vid]] i ostala čula. Vid je po Demokritu ''odražavanje'', koje prvobitno ne postaje u [[zjenica|zenici]], nego u uzduhu. Uzduh, koji se nalazi između [[Oko|oka]] i predmeta, dobija ''otisak'', jer je stisnut između onoga što gleda i onoga što se gleda. Pritom Demokrit pretpostavlja da od stvari, kao i od subjekta, polazi neki ''izliv''. A uzduh, sa svoje strane, utiskuje primljeni lik u vlažni deo oka. Na osnovu čulne sličice nastaju predstave i misli. Atomisti su, naravno, shvatili važnu ulogu [[razum]]a, ali delatnost razuma smatraju zavisnom od čulnog opažanja. Naime, čulno opažanje po Demokritu predstavlja preduslov za mišljenje, ono pribavlja materijal pomoću kojega razum [[Gnoseologija|spoznaje istinu]].
| |||