|
== Događaji ==
* [[1014]]. -— [[Belasička bitka]] u kojoj su snage [[bizant]]skog cara [[Vasilije II Bugaroubica|Vasilija II]] nanijele odlučujući poraz vojsci [[Prvo bugarsko carstvo|bugarsko-makedonskog]] cara [[Samuilo|Samuila]].
* [[1526]]. -— u pohodu na [[Ugarska|Ugarsku]], turska vojska posle tronedeljne opsade zauzela [[Petrovaradin]]. [[Turci]] potom osvojili susedne gradove u [[Srem]]u i kod [[Osijek]]a izgradili most na reci [[Drava|Dravi]], prešli u Ugarsku i [[29. avgust]]a potukli, kod Mohača, vojsku kralja [[Ljudevit II|Ljudevita II]].
* [[1588]]. -— britanska flota pod komandom [[lorda Hauard]]a i ser [[Fransis Drejk|Fransisa Drejka]] porazila špansku „Nepobedivu armadu“ od oko 125 [[brod]]ova, koju je u invaziju na [[Engleska|Englesku]] poslao španski kralj [[Filip II]].
* [[1878]]. -— počela [[austrougarska]] okupacija [[Bosna i Hercegovina|Bosne i Hercegovine]], na osnovu dogovora evropskih sila na [[Berlinski kongres|Berlinskom kongresu]].
* [[1900]]. -— anarhista [[Gaetano Breši]] u [[Monca|Monci]] ubio italijanskog [[kralja Umberto I|kralja Umberta I]]. Atentator [[1901]]. izvršio samoubistvo.
* [[1937]]. -— [[japan]]ske trupe okupirale, u [[Kina|Kinesko]]-japanskom ratu, kineski grad [[Tjencin]].
* [[1940]]. -— počela vazdušna ofanziva Nemačke na Veliku Britaniju u Drugom svetskom ratu.
* [[1941]]. -— [[Višijevska Francuska]] i [[Japan]] potpisali sporazum o zajedničkom protektoratu nad [[Indokina|Indokinom]]. Francuska nastavila upravljanje Indokinom, a Japan poslao trupe.
* [[1946]]. -— u [[Pariz]]u počela mirovna konferencija zemalja-pobednica u [[Drugi svetski rat|Drugom svetskom ratu]]. Mirovni ugovori, usaglašeni tokom zasedanja konferencije od [[29. jul]]a do [[16. oktobar|16. oktobra]], potpisani [[10. februar]]a [[1947]].
* [[1948]]. -— na stadionu „Vembli“ u Londonu otvorene prve [[Olimpijske igre]] posle Drugog svetskog rata.
* [[1967]]. -— u [[Vijetnamski rat|Vijetnamskom ratu]] u požaru oštećen američki [[nosač aviona]] „Forestal“. Poginulo 130 ljudi.
* [[1973]]. -— [[Grčka|Grci]] se na referendumu, koji je raspisala vojna hunta, izjasnili za ukidanje [[monarhija|monarhije]], a vođa vojne hunte, pukovnik [[Jorgos Papadopulos]], postao predsednik Grčke.
* [[1981]]. -— u katedrali svetog Pavla u [[London]]u venčali se naslednik britanskog prestola, [[princ od Velsa Čarls]], i [[Dajana Spenser]].
* [[1985]]. -— Alan Garsija inaugurisan za novog predsednika [[Peru]]a i s 36 godina postao najmlađi šef države na svetu.
* [[1992]]. -— bivši istočnonemački komunistički lider [[Erih Honeker]] došao u [[Berlin]] posle osam meseci boravka u čileanskoj ambasadi u [[Moskva|Moskvi]], da se suoči sa optužnicom za smrt mnogih nemačkih građana koji su preko [[Berlinski zid|Berlinskog zida]] pokušali da pobegnu u tadašnji Zapadni Berlin.
* [[1994]]. -— bivši [[Italija|italijanski]] premijer [[Betino Kraksi]] osuđen na osam i po godina zatvora pod optužbom za prevaru. Kraksi presudu dočekao u izbeglištvu u [[Tunis]]u, gde je i umro.
* [[1996]]. -— [[Kina]] izvela nuklearnu probu jačine 4,3 stepena [[Rihterova skala|Rihterove skale]] na Lop Noru, a potom obećala da će se ubuduće pridržavati moratorijuma na nuklearne probe.
* [[1999]]. -— u [[Sarajevo|Sarajevu]] počeo samit Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope. Delegacije 39 zemalja i predstavnici 17 međunarodnih organizacija [[30. 7.]] usvojili deklaraciju o demokratizaciji i ekonomskoj obnovi [[Balkan]]a. [[Srbija|Srbiji]], koja nije pozvana na Samit, poručeno da može da se priključi Paktu kada prihvati demokratske promene.
.
== Rođenja ==
* [[1805]]. -— [[Aleksis de Tokvil]], [[Francuska|francuski]] istoričar i političar. <!--čije je delo imalo značajan uticaj na razvoj građanske demokratije.-->.
* [[1883]]. -— [[Benito Musolini]], italijanski diktator i fašista. (†[[1945]]).<!--koji je vladao [[Italija|Italijom]] od [[1922]]. do [[1943]], a 1940 uveo Italiju u [[Drugi svetski rat]], na strani [[Nemačka|Nemačke]]. Italijanski partizani uhvatili ga [[1945]]. pri pokušaju bekstva iz zemlje i streljali.-->.
* [[1905]]. -— [[Dag Hamaršeld]], [[Švedska|švedski]] političar. i generalni sekretar [[UN|Ujedinjneih nacija]] od [[1953]]. do [[1961]] <!--, kada je poginuo u avionskoj nesreći u [[Afrika|Africi]], na jednom od svojih mirovnih putovanja. Posthumno mu dodeljena [[Nobelova nagrada za mir]].-->.
<!--[[Hios]] ([[Grčka]]), rođen kompozitor [[Mikis Teodorakis]], grčki kompozitor.autor velikog broja muzičkih dela, simfonija, opera, baleta, pesama i filmske muzike, počasni građanin [[Novi Sad|Novog Sada]].-->
* [[1925]]. -— [[Mikis Theodorakis]], grčki skladatelj.
* [[1927]]. -— [[Harry Mulisch]], nizozemski književnik.
* [[1929]]. -— [[Jean Baudrillard]], francuski filozof.
* [[1982]]. -— [[Allison Mack]], njemačko-američka filmska glumica.
== Smrti ==
* [[1856]]. -— [[Robert Šuman]], nemački kompozitor. (* [[1810]].) <!--[[Robert Schumann]] jedan od najznačajnijih i najuticajnijih predstavnika muzičkog romantizma.-->.
* [[1890]]. -— [[Vincent van Gogh]], nizozemsko-flamanski slikar (* [[1853]].).
* [[1974]]. -— [[Erich Kästner]], njemački književnik (* [[1899]].).
* [[1983]]. -— [[Dejvid Niven]], britanski pozorišni i filmski glumac. Dobitnik „[[Oskara]]“.
* [[1983]]. -— [[Luis Bunjuel]], španski filmski režiser. <!--jedan od najvećih reditelja u svetskoj kinematografiji, poznat po nadrealističkim filmskim ostvarenjima.-->.
* [[1994]]. -— [[Doroti Hodžkin]], [[Engleska|engleski]] [[hemičar]]. (*[[1910]]).
* [[2001]]. -— [[Edvard Gjerek]], lider poljske komunističke partije.
.
== Praznici i dani sećanja ==
*
.
----
''Vidi takođe'': [[Godišnji kalendar]] - [[Dnevni kalendar]]<br />
| 