Slogovno pismo – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Nova stranica: thumb|[[Katakana, jedno japansko slogovno pismo.]] '''Slogovno pismo''' je skup simbola za pisanje koji predstavljaju slogove, a koji pak time... |
prošireno |
||
Red 1:
'''Slogovno''' ili '''silabičko pismo''' jeste skup [[Simbol|simbola]] za pisanje koji predstavljaju [[slog]]ove ili [[Mora (lingvistika)|more]],<ref>U [[Lingvistika|lingvistici]], "mora je ono čega u dugom slogu ima dva, a u kratkom jedno" (James D. McCawley, ''The Phonological Component of a Grammar of Japanese'', Mouton, The Hague, 1968, p. 57).</ref>, a koji pak time formiraju [[reč]]i. Slogovni znak, koji se naziva "[[silabogram]]", obično predstavlja zapis jednog (opcionog) [[Konsonant|konsonantskog]] glasa (tzv. [[Pristup sloga|pristupa sloga]]), kome sledi [[Vokal|vokalski]] glas ([[jezgro sloga]]), pa se tada govori o CV-slogu ili V-slogu.<ref>Gde C = ''consnonans'' (konsonant); V = ''vocalis'' (vokal).</ref> No u slogovnim se pismima nailazi i na druge [[Fonograf|fonografske]] kombinacije, kao što su CVC i CV-slogovi.
== Vrste ==
[[Datoteka:Syllable diagram.png|thumb|Svaki slog (σ) grana se u konsonantski [[pristup sloga]] (ω) i "[[Rima sloga|rimu]]" (ρ), a ova druga se deli na [[Jezgro sloga|jezgro]] (ν) and [[Odstup sloga|odstup]] (κ), pri čemu drugi ne-segmentski i nad-segmentski parametri kao što je [[Ton (lingvistika)|ton]] (τ) utiču na slog kao celinu]]
Jedno pismo koje koristi slogovni zapis jeste ''kompletno'' ako pokriva sve slogove u odgovarajućem [[Govor|govornom]] [[Jezik|jeziku]] bez potrebe za složenim [[Pravopis|ortografskim / grafemskim]] pravilima, kao što su [[implicitne kode]] ({{angbr|C<sub>1</sub>V}} ⇒ /C<sub>1</sub>VC<sub>2</sub>/), [[nemi vokali]] ({{angbr|C<sub>1</sub>V<sub>1</sub>+C<sub>2</sub>V<sub>2</sub>}} ⇒ /C<sub>1</sub>V<sub>1</sub>C<sub>2</sub>/) ili [[eho vokali]] ({{angbr|C<sub>1</sub>V<sub>1</sub>+C<sub>2</sub>V<sub>1</sub>}} ⇒ /C<sub>1</sub>V<sub>1</sub>C<sub>2</sub>/). To otprilike odgovara tzv. prostom [[Pravopis|pravopisu]] u [[Alfabet|alfabetskim]] pismima, tj. pravopisu u kojem se pisanje i izgovor većinom poklapaju.
''Pravi'' silabogrami su oni koji obuhvataju sve delove sloga, tj. početni pristup, središnje jezgo i završnu kodu, no kako su pristup i koda bar u nekim jezicima neobavezni, postoje ovi pravi silabogrami: ''srednji'' (jezgro), ''početni'' (pristup-jezgro), ''završni'' (jezgro-koda) i ''potpuni'' (pristup-jezgro-koda). Večina slogovnih pisama sadrži samo jednu ili dve vrste silabograma, a druge slogove pravi pomoću [[Grafem|grafemskih]] pravila.
Silabogrami, a tako i slogovna pisma, mogu biti ''čisti'', ''analitički'' ili ''arbitrarni'' ako nemaju grafičkih sličnosti koje odgovaraju foničnim sličnostima, tj. ako npr. simbol za ''ka'' ni na kakav predvidljiv način ne nalikuje simbolu za ''ki'' niti simbolu za ''a''. ''Sintetički'' su ako se razlikuju po pristupu sloga, jezgru ili kodi, odnosno ''sistematski'' ako se razlikuju po svim ovim elementima. Neki lingvisti, npr. Daniels<ref>Peter Daniels, 1996. "The Study of Writing Systems", p. 4, u: Daniels & Bright, ''The World's Writing Systems''.</ref> slogovnim pismima nazivaju samo ona analitička, dok za druge vrste po potrebi predlažu druge nazive ([[abugida]], [[abjad]]).
== Primena slogovnih pisama ==
[[Datoteka:katakana origine.svg|thumb|Slogovna pisma često počinju kao pojednostavljeni logogrami, kako ovde pokazuje japansko pismo [[katakana]]. Na levoj strani je moderno slovo, a na desnoj odgovarajuće [[Kinesko slovo|kinesko slovo]] iz kojega se ono moderno razvilo.]]
Među jezicima koji koriste silabičko pismo jesu [[Mikenska Grčka|mikenski]] [[grčki]] ([[Linear B]]), [[Severna Amerika|severnoamerički]] [[Cherokee pismo|Cherokee]], [[Afrika|afrički]] jezik [[Vai pismo|Vai]], [[Kreolski jezik|kreolski]] [[Ndyuka jezik]] pisan [[Afaka pismo|Afaka pismom]], [[Yi pismo|Yi jezik]], a ranije i [[Nü Shu]] za jezik [[Yao narod|Yao naroda]] u [[Kina|Kini]]. Osim toga, postoji teza da je i [[Minojska civilizacija|kritski]] [[Linear A]] koristio slogovno pismo, no taj jezik još uvek nije dešifrovan, pa ni tip pisma nije pouzdano utvrđen. [[Kinesko pismo|Kinesko]], [[Sumerski jezik|sumersko]] i [[Akadski jezik|akadsko]] [[Kuneiformno pismo|kuneifromno]] te [[majanski hijeroglifi]] uglavnom su po prirodi slogovna pisma, premda zasnovana na [[Logogram|logogramima]]. Zbog toga se ponekad nazivaju i ''logosilabičkim''.
U savremenom [[Japanski jezik|japanskom jeziku]] koriste se dva slogovna pisma: [[hiragana]] i [[katakana]] (nastala oko [[700.]] godine), koja se zajedničkim imenom zovu [[kana]]. Uglavnom se koriste za pisanje nekih domaćih reči i gramatičkih elemenata, kao i stranih reči, npr. ''hotel'' se piše s tri znaka: ホテル (''ho-te-ru''). Kako u japanskom ima dosta slogova sa strukturom CV (konsonant + vokal), slogovno je pismo pogodno za zapisivanje ovog jezika. Međutim, kao što je slučaj s mnogim slogovnim pismima, vokalski nizovi i završni konsonanti pišu se odvojenim znacima, tako da se npr i ''atta'' i ''kaita'' pišu s tri znaka: あった (''a-t-ta'') i かいた (''ka-i-ta''). Zbog toga se ovo pismo ponekad naziva ''[[Mora (lingvistika)|moračkim]]''.
Jezici koji danas koriste slogovno pismo uglavnom imaju jednostavnu [[Fonotaktika|fonotaktiku]], u kojoj preovlađuju monomorački (CV) slogovi. Na primer, savrameno [[Yi pismo]] koristi se za zapisivanje jezika koji nema [[Diftong|diftonga]] ili slogovnih koda; neuobičajeno za slogovna pisma, postoji poseban znak za svaku konsonantsko-vokalsko-tonsku (CVT) kombinaciju u jeziku (osim jednog tona koji je obeležen dijakritičkim znakom).
Malo je slogovnih pisama koji imaju znakove za slogove koji nisu monomorački, a ona pisma koja su ih i imala vremenom su se pojednostavila da bi izbegla tu složenost. Na primer, u [[Vai pismo|Vai pismu]] prvobitno su postojali posebni znakovi za slogove koji su se završavali na kodu ''(doŋ)'', na dugi vokal ''(soo)'' i na diftong ''(bai)'', premda nije bilo dovoljno znakova za razlikovanje svih CV-kombinacija (neke razlike su ignorisane). U savremenom Vai pismu pokrivene su sve more, ali su istovremeno isključeni svi drugi slogovi. Bimorački slogovi sada se pišu s dva znaka, kao u japanskom: diftonzi se pišu pomoću V ili ''h''V znakova, a nazalna koda piše se pomoću znaka za ''ŋ'', koji u Vai jeziku može i sam za sebe tvoriti slog.
U [[Linear B|Linearu B]], kojim je pisan [[Mikenski grčki jezik|mikenski grčki]], jezik s kompleksnim slogovima, složeni konsonantski pristupi slogova pisani su ili s dva znaka ili su uprošćavani u jedan, dok su kode većinom ignorisane, npr. "ko-no-so" za Κνωσος ''Knōsos'', "pe-ma" za σπερμα ''sperma.''
[[Cherokee pismo]] uglavnom koristi lažne vokale za konsonantske kode, ali ima i segmentnu grafemu za /s/, koja se može upotrebljavati i kao koda i u početnoj /sC/ konsonantskoj grupi.
== Vidi još ==
* [[Pismo (znakovi)]]
== Reference ==
{{reflist}}
== Eksterni linkovi ==
*[http://www.omniglot.com/writing/syllabaries.htm Syllabaries] – [http://www.omniglot.com/ Omniglot's] Popis slogovnih pisama i abugida s primerima
[[Kategorija:Pisma]]
[[Kategorija:Slogovno pismo| ]]
| |||
