Razlike između izmjena na stranici "Visarion"

Obrisan 1 bajt ,  prije 7 godina
m/м
nema sažetka uređivanja
m/м (Bot: popravljanje preusmjeravanja)
m/м
'''Vasilije Visarion''' ili '''Bazilije Besarion''' ([[Grčki jezik|grč]]. Βασίλειος Βησσαρίων, oko 1403–1475), pogrešno nazivan i ''Ivan'' ili ''Jovan'' ([[Latinski jezik|lat]]. ''Johannes''), bio je jedan od najpoznatijih [[византијско царство|vizantijskih]] [[Humanizam|humanista]] u [[Italija|Italiji]], koji je dao snažan podstrek ponovnom izučavanju [[Antika|antičke]] književnosti, posebno [[Grčka književnost|grčke]], u [[Zapadna Evropa|zapadnoj Evropi]] [[15. vijek|15. veka]].
 
Rođen u [[Trabzon|Trapezuntu]], Visarion je bio Pletonov učenikaučenik, a 1437. postao je [[arhiepiskop]] u [[İznik|Nikeji]]. Bio je veliki pobornik unije sa zapadnom crkvom, pa je bio i vođa "unijatske" stranke na [[Firentinska unija|saboru u Ferari-Firenci]]. Godine 1439. postao je [[kardinal]] i posle toga ostao u [[Rim]]u, gde je oko sebe okupljao [[italija]]nske humaniste. Nakon [[Pad carigrada|pada Carigrada]], 1463. godine postao je carigradski [[latinski patrijarh]].
 
Pored mnogobrojnih [[Teologija|teoloških]] spisa, napisanih većinom u odbranu unije, te govora i pisama, napisao je i jedno delo upereno protiv [[Georgije iz Trapezunta|Georgija Trapezuntskog]] (koji je zastupao [[aristot]]elizam protiv Pletona i Visariona) pod naslovom ''Protiv Platonovog kvaritelja'' ''(In calumniatorem Platonis)'', u kome – slično [[Toma Akvinski|Tomi Akvinskom]], koji je koristio Aristotelova dela, – uvodi Platona u službu [[Hrišćanstvo|hrišćanske]] vere i dogme. Treba istaći i njegov prevod Aristotelove ''Metafizike'' na [[latinski jezik]]. Visarion je imao najveću zbirku grčkih rukopisa onoga vremena (482 [[Kodeks (knjiga)|kodeksa]]), koje je zaveštao [[Crkva sv. Marka u Veneciji|crkvi sv. Marka u Veneciji]].