John Brown (abolicionist) – razlika između verzija

1820. Braun se ženi sa [[Dianthe Lusk|Dajante Lask ({{lang-en|Dianthe Lusk}})]]. Njihovo prvo dete, Džon mlađi, je rođeno 13 meseci kasnije. 1825. Braun se sa porodicom seli u [[New Richmond (Pensilvanija)|Nju Ričmond]] u [[Pennsylvania|Pensilvaniji]] gde je kupio 200 jutara (81 hektar) zemlje. Raskrčio je jednu osminu zemlje i sagradio kućicu, ambar i štavionicu. Kroz godinu dana u štavionici je uposlio 15 radnika. Zarađivao je i od uzgajanja stoke i premeravanja zemlje. Pomogao je otvaranju pošte i škole u mestu. Tokom tog perioda Braun se bavio i međudržavnim poslom vezanim za uzgajanje stoke i proizvodnju kože, zajedno sa svojim rođakom Setom Tompson (Seth Thompson) iz istočnog Ohaja.

1837. kao reakcija na ubistvo abolicionističkog aktivista [[Elijah P. Lovejoy|Ilajdže P. Lavdžoja]] (Elijaha P. Lovejoy), Braun se javno zakleo: "Ovde, pred Bogom, u prisustvu ovih svedoka, od ovog časa, ja posvećujem život uništenju ropstva!". Federalni sud u septembru 1842. proglašava Braunov bankrot. 1843. četvoro njegove dece umiru od [[dizenterija|dizenterije]]. Kako Luis DeKaro Mlađi (Louis DeCaro) pokazuje u njegovoj biografskoj skici (2007) od 1840-ih Braun je izgradio ugled kao stručnjak za kvalitetne ovce i vunu i ušao u partnerstvo sa pukovnikom Sajmonom Perkinsom (Simonom Perkins) iz [[Akron (Ohio)|Akrona]] u Ohaju, čijim stadima i farmama je gazdovao sa sinovima. Braun se konačno sa porodicom preselio preko puta Perkinsove vile (Perkins Stone Mansion) na brdu Perkins. Kuća Džona Brauna u Akronu i dalje postoji i u vlasništvu je The Summit County Istorijskog Društva u Ohaju. Kako su Braunove veze rasle među uzgajivačima ovaca u toj oblasti, o njegovoj vičnosti se često raspravljalo u poljoprivrednim časopisima pa je proširio obim svojih putovanja u vezi pitanja ovaca i vune (što ga je često dovodilo u kontakt i sa drugim vatrenim protivnicima ropstva).

Nekoliko godina pre Braunovog dolaska u Springfild 1844. u gradu su afro-američki abolicionisti osnovali "Slobodnu crkvu ulice Sanford" - danas poznatu kao "Kongregacionistička crkva Svetog Johna" što je dovelo do toga da Springfild postane jedna od najistaknutijih pozornica za govore protiv ropstva. Od 1846. do napuštanja Springfilda 1850. Džon Braun je bio parohijan Slobodne crkve gde je svedok predavanja protiv ropstva [[Frederick Douglass|Frederika Daglasa]] i [[Sojourner Truth|Sodžerner Trut]]. I zaista, tokom svog boravka u ovom gradu, postaje duboko umešan u preobražaj grada u glavni centar borbe protiv ropstva, i jedan od najsigurnijih i najznačajnijih tačaka "[[UndergorundUnderground Railroad|Podzemne železnice]]". Biblija Džona Brauna je još uvek izložena u Kongregacionističkoj crkvi Svetog Jovana u Springfildu, koja je do današnjih dana ostala jedna od najistaknutijih crnih crkvi američkog severoistoka.

1847. nakon govora u Slobodnoj crkvi, čuveni abolicionist Frederik DaglsDaglas proveo je noć u razgovoru sa Braunom, nakon čega je zapisao: " od noći provedene sa Džonom Braunom u Springfildu 1847. dok nastavljam da pišem i govorim protiv ropstva, postajem ipak manje uveren u njegovo ukidanje mirnim putem. Moje reči postaju sve više i više nijansirane bojama jakih uverenja ovog čoveka."

Tokom boravka u Springfildu, kako saznaje više o abolicionizmu i Podzemnoj železnici, saznaje i više o trgovačkoj eliti te oblasti, što se u početku pokazalo kao "prokletstvo" da bi preraslo u "blagoslov" za njegove kasnije aktivnosti u Kanzasu i Harpers Feriju. Springfildska trgovačka elita reagovala je sa oklevanjem da bi promenila dotadašnju visokounosnu formulu prodaje vune niskog kvaliteta na veliko po niskoj ceni. U početku, Braun je naivno verovao gradskim proizvođačima, ali uskoro je uvideo da su oni odlučni u kontrolisanju određivanja cena. Takođe, u okolini grada, uzgajivači ovaca doline [[Connecticut (reka)|reke Konektikat]] su bili neorganizovani i neodlučni da promene svoje metode uzgajanja da bi dostigli više standarde. U časopisu "Ohio Cultivator" Braun i ostali proizvođači vune žalili su se da postupci uzgajivača ovaca doline reke Konektikat snižavaju sve cene američke vune u inostranstvu. Kao reakciju na to, Braun je preduzeo poslednji napor da nadjača elitu trgovaca vune doline Pajonir (''Pioneer''; deo doline reke Connecticut koji se prostire u Masačusetsu) tražeći savez sa evropskim proizvođačima. Najzad, bio je razočaran kada je saznao da Evopa[[Evropa]] želi kupovati na veliko vunu iz zapadnog Masačusetsa po nižim cenama od onih koje bi dobijali od njih. Braun tada putuje u [[Engleska|Englesku]] ne bi li došao do viših cena za springfildsku vunu. Put je prošao kao fijasko a preduzeće mu je napravilo gubitak od 40 hiljada dolara (ili sadašnjih 980 hiljada) od čega je njegov partner pukovnik Perkins snosio veći deo. Sa ovim neuspehom, rad Perkins/Braunove komisije za vunu u Springfildu završava krajem 1849.g. Sudske tužbe koje su usledile još nekoliko godina su ih povezale u partnerstvu.