Wikipedija

Malavi – razlika između verzija

Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
Nema sažetka izmjene
Kolega2357 (razgovor | doprinos)
20.730.146 izmena
mNema sažetka izmjene
Red 1:
{{Kutijica za države |
МалавиИз Википедије, слободне енциклопедијеСкочи на: навигација, претрага Република Малави
ime države = Republika Malavi |
Dziko la Malaŵi
izgovor izvornog imena države = -{Dziko la Malaŵi}-<br />-{Chalo cha Malawi}-<br />-{Republic of Malawi}-|
Chalo cha Malawi
ime genitiv = Malavija |
Republic of Malawi
položaj = Malawi in its region.svg|
Застава Грб
zastava = Flag of Malawi.svg |
grb = Coat of Arms of the Republic of Malawi.svg |
крилатица: Unity and Freedom (Јединство и слобода)
moto = Unity and Freedom (Jedinstvo i sloboda) |
Химна
službeni jezik = [[Engleski jezik|engleski]], [[nijandža]] |
О, Боже, благослови нашу земљу
glavni grad = [[Lilongve]] |
titula vladara1 = [[Predsednici Malavija|Predsednik]] |
Главни град Лилонгве
ime vladara1 = [[Džojs Banda]] |
Службени језик енглески, нијанџа
titula vladara2 = Potpredsednik |
- Председник Џојс Банда
ime vladara2 = |
- Потпредседник
površina = 118.484 |
Независност: Од УК
površina poredak = 99 |
6. јул 1964.
vode = 20,6 % |
Површина
stanovništvo poredak = 61 |
- Укупно 118.484 km² (99.)
stanovništvo = 15.447.500 |
- Вода (%) 20,6 %
godina popisa = 2011 |
Становништво
gustina stanovništva = 130 |
- 2011. 15.447.500 (61.)
nezavisnost = Od [[Ujedinjeno Kraljevstvo|UK]] <br />6. jul [[1964]]. |
- Густина 130/km²
valuta = [[malavijska kvača]] |
Валута малавијска квача
vremenska zona = +2 |
Временска зона UTC +2
himna = O, Bože, blagoslovi našu zemlju |
Интернет домен .mw
domen = [[.mw]] |
Позивни број +265
pozivni broj = 265 |
Република Малави (ниј. Dziko la Malaŵi, енгл. The Republic of Malawi) је држава у источној Африци. Граничи се са Танзанијом на северу, Мозамбиком на истоку, југу и југозападу, и Замбијом на северозападу. Нема излаз на море, али Језеро Малави заузима око једне петине територије и протеже се дуж већег дела источне границе.
}}
 
'''Republika Malavi''' ([[nijandža|nij.]] -{''Dziko la Malaŵi''}-, {{jez-en|The Republic of Malawi}}) je država u [[Istočna Afrika|istočnoj Africi]]. Graniči se sa [[Tanzanija|Tanzanijom]] na severu, [[Mozambik]]om na istoku, jugu i jugozapadu, i [[Zambija|Zambijom]] na severozapadu. Nema izlaz na more, ali [[Jezero Malavi]] zauzima oko jedne petine teritorije i proteže se duž većeg dela istočne granice.
Садржај [сакриј]
1 Историја
2 Административна подела
3 Географија
4 Привреда
5 Демографија
6 Галерија
7 Спољашње везе
 
== Istorija ==
ИсторијаНа подручју Малавија су Банту народи почели да се досаљавају око 10. века да би у 15. веку основали велику племенску државу која је обухватала и делове данашње Замбије, Танзаније и Зимбабвеа. Ова држава се распала већ у 16. веку када су Португалци открили језеро Малави. Поред Португалаца у овом пределу су били присутни и Арапи, а 1835. године јужне делове данашњег Малавија су освијили припадници Зулу народа. Енглески истраживач Дејвид Ливингстон је прокрчио пут британској колонијалној експанзији након чега је шкотска презбитеријанска црква послала више мисија око језера. Група трговаца из Глазгова је 1878. основала „Компанију афричких језера“ да би осигурала снабдевање мисионара. Британци су 1891. године основали Протекторат Британска Централна Африка који је 1907. преименован у протекторат Њасаланд. Иако су Британци задржали контролу током прве половине XX века, период су обележили бројни и неуспешни покушаји да Малави стекне независност. Афричка елита која се школовала у европским и америчким школама је основала 1944. Њасаланд Афрички Конгрес. Британци су 1953. године спојили Њасаланд са Северном и Јужном Родезијом и створили Централноафричку Федерацију. Хастингс Камузу Банда је постао 1958. лидер Њасаланд Афричког Конгреса који постаје Конгресна Партија Малавија. Банда је 1959. послат у затвор Гвело због својих политичких активности, али је пуштен 1960. да би учествовао на Уставној конференцији у Лондону. Конгресна партија је 15. априла 1961. освојила изборе у законодавном савету, добивши тако контролу извршног савета Њасаланда.
 
Na području Malavija su [[Bantu]] narodi počeli da se dosaljavaju oko [[10. vek]]a da bi u [[15. vek]]u osnovali veliku plemensku državu koja je obuhvatala i delove današnje Zambije, Tanzanije i Zimbabvea. Ova država se raspala već u 16. veku kada su Portugalci otkrili jezero Malavi. Pored [[Portugal]]aca u ovom predelu su bili prisutni i [[Arapi]], a 1835. godine južne delove današnjeg Malavija su osvijili pripadnici [[Zulu]] naroda. Engleski istraživač [[Dejvid Livingston]] je prokrčio put britanskoj kolonijalnoj ekspanziji nakon čega je škotska prezbiterijanska crkva poslala više misija oko jezera. Grupa trgovaca iz [[Glazgov]]a je [[1878]]. osnovala „Kompaniju afričkih jezera“ da bi osigurala snabdevanje misionara. Britanci su [[1891]]. godine osnovali Protektorat Britanska Centralna Afrika koji je [[1907]]. preimenovan u protektorat Njasaland. Iako su Britanci zadržali kontrolu tokom prve polovine XX veka, period su obeležili brojni i neuspešni pokušaji da Malavi stekne nezavisnost. Afrička elita koja se školovala u evropskim i američkim školama je osnovala [[1944]]. Njasaland Afrički Kongres. Britanci su [[1953]]. godine spojili Njasaland sa [[Zambija|Severnom]] i [[Zimbabve|Južnom Rodezijom]] i stvorili Centralnoafričku Federaciju. Hastings Kamuzu Banda je postao [[1958]]. lider Njasaland Afričkog Kongresa koji postaje Kongresna Partija Malavija. Banda je [[1959]]. poslat u zatvor Gvelo zbog svojih političkih aktivnosti, ali je pušten [[1960]]. da bi učestvovao na Ustavnoj konferenciji u [[London|Londonu]]. Kongresna partija je 15. aprila [[1961]]. osvojila izbore u zakonodavnom savetu, dobivši tako kontrolu izvršnog saveta Njasalanda.
На другој Уставној конференцији у Лондону 1962. британска влада је дала Њасаланду право на самоопредељење. Банда је постао премијер 1. фебруара 1963. док су Британци још увек контролисали финансије, безбедност и правни систем земље. Федерација Родезије и Њасаланда је престала да постоји 31. децембра 1963. и 6. јула 1964. проглашена је независност Малавија који је приступио Комонвелту. Две године касније, Малави је усвојио нови устав са једнопартијским системом. Хејстингс Банда је постао први председник. 1970. године Банда је проглашен доживотним председником Конгресне Партије, а 1971. доживотним председником Малавија.
 
Na drugoj Ustavnoj konferenciji u [[London]]u [[1962]]. britanska vlada je dala Njasalandu pravo na samoopredeljenje. Banda je postao premijer 1. februara [[1963]]. dok su Britanci još uvek kontrolisali finansije, bezbednost i pravni sistem zemlje. Federacija Rodezije i Njasalanda je prestala da postoji 31. decembra [[1963]]. i 6. jula [[1964]]. proglašena je nezavisnost Malavija koji je pristupio [[Komonvelt]]u. Dve godine kasnije, Malavi je usvojio novi ustav sa jednopartijskim sistemom. [[Hejstings Banda]] je postao prvi predsednik. [[1970]]. godine Banda je proglašen doživotnim predsednikom Kongresne Partije, a [[1971]]. doživotnim predsednikom Malavija.
Притисак цркава Малавија и међународне заједнице је довео до референдума 14. јуна 1993. на коме су грађани изабрали нови вишепартијски систем. На првим слободним изборима 17. маја 1994. победио је Бекили Мулузи лидер партије Уједињени Демократски Фронт (УДФ), који је формирао владајућу коалицију са партијом Алијанса за Демократију. Коалиција је распуштена јуна 1996. али неки њени чланови су остали у влади.
 
Pritisak crkava Malavija i međunarodne zajednice je doveo do referenduma 14. juna [[1993]]. na kome su građani izabrali novi višepartijski sistem. Na prvim slobodnim izborima 17. maja [[1994]]. pobedio je Bekili Muluzi lider partije Ujedinjeni Demokratski Front (UDF), koji je formirao vladajuću koaliciju sa partijom Alijansa za Demokratiju. Koalicija je raspuštena juna [[1996]]. ali neki njeni članovi su ostali u vladi.
На новим изборима маја 2004. победио је кандидат партије УДФ, Бингу ва Мутарика, али како није имао већину у парламенту формирао је владу националног јединства са више других партија. Бингу ва Матарика је 2005. напустио партију УДФ, због недостатка подршке од стране партије у његовој борби против корупцa
 
Na novim izborima maja [[2004]]. pobedio je kandidat partije UDF, Bingu va Mutarika, ali kako nije imao većinu u parlamentu formirao je vladu nacionalnog jedinstva sa više drugih partija. Bingu va Matarika je [[2005]]. napustio partiju UDF, zbog nedostatka podrške od strane partije u njegovoj borbi protiv [[korupcija|korupcije]].
Административна поделаМалави је подељен у три региона који су подељени у двадесет седам дистрикта:
 
== Administrativna podela ==
• Централни регион: Деџа, Дова, Касунгу, Лилонгве, Мчинџи, Нкотакота, Нчеу, Нчиси и Салима
 
Malavi je podeljen u tri regiona koji su podeljeni u dvadeset sedam distrikta:
• Северни регион: Читипа, Каронга, Ликома, Мзиба, Нката Беј, Румфи
 
• Centralni region: Dedža, Dova, Kasungu, Lilongve, Mčindži, Nkotakota, Nčeu, Nčisi i Salima
• Јужни регион: Балака, Блантаир, Чиквава, Чирадзулу, Мачинга, Мангочи, Муланџе, Мванза, Нсанџе, Тиоло, Фаломбе, Зомба
 
• Severni region: Čitipa, Karonga, Likoma, Mziba, Nkata Bej, Rumfi
Мапа државе ГеографијаОко 20% површине Малавија чини језеро Малави, треће језеро по величини у Африци, у језеру се налазе острва Ликома и Чизумулу која припадају Малавију иако се налазе у територијалним водама Мозамбика. Река Шире почиње на јужном крају језера и улива се 400 km јужније у реку Замбези. Друга већа језера су Чилва 2500 km², Маломбе 390 km² и Чиута 200 km².
 
• Južni region: Balaka, Blantair, Čikvava, Čiradzulu, Mačinga, Mangoči, Mulandže, Mvanza, Nsandže, Tiolo, Falombe, Zomba
Малави је једна од подсахарских држава са највећом густином насељености. Лилонгве, главни град Малавија од 1971. броји преко 400000 становника. Сва министарства, парламент и председник државе се налазе у Лилонгвеу. Блантаир је остао главни трговачки центар и највећи град, он је 1966. имао 109000 становника, а 1998. скоро 500000. У њему се налази Врховни суд.
 
[[Slika:Mi-map.png|desno|mini|Mapa države]]
Клима Малавија је суптропска. Кишна сезона траје од новембра до априла. Од маја до октобра кише постају ретке. Од октобра до априла клима је топла и влажна дуж обала језера, као и у долини реке Шире и у зони Лилонгвеа, влажност у остатку земље је слабија. Од јуна до августа, у области око језера и на југу земље, температура је пријатно топла, у остатку земље ноћи могу бити хладне са темпратурама од 5° до -14°С.
 
== Geografija ==
Малави има пет националних паркова: Кап Маклир, Касунгу, Ленгве, Ливонде и Ника.
 
Oko 20% površine Malavija čini [[jezero Malavi]], treće jezero po veličini u Africi, u jezeru se nalaze ostrva Likoma i Čizumulu koja pripadaju Malaviju iako se nalaze u teritorijalnim vodama Mozambika. Reka Šire počinje na južnom kraju jezera i uliva se 400 -{km}- južnije u reku [[Zambezi]]. Druga veća jezera su Čilva 2500 -{km²}-, Malombe 390 -{km²}- i Čiuta 200 -{km²}-.
ПривредаНајвећи број становника Малавија се бави пољопривредом. За исхрану становништва се највише гаје кукуруз, пиринач, кромпир, маниока, банане, док се за комерцијалне сврхе највише гаје чај, дуван, шећерна трска, памук, кикирики и кафа. Сточарство је оријентисано на узгој говеда, коза, свиња, оваца и кокоши. Риболов на јазеру Малави има велики значај. Шуме покривају половину државне територије и то дрво се експлоатише, од плементих врста то су махагонија, тиково дрво, кедар.
 
Malavi je jedna od podsaharskih država sa najvećom gustinom naseljenosti. [[Lilongve]], glavni grad Malavija od 1971. broji preko 400000 stanovnika. Sva ministarstva, parlament i predsednik države se nalaze u Lilongveu. [[Blantair]] je ostao glavni trgovački centar i najveći grad, on je 1966. imao 109000 stanovnika, a 1998. skoro 500000. U njemu se nalazi Vrhovni sud.
Индустрија, рударство и туризам су слабо развијени.
 
Klima Malavija je suptropska. Kišna sezona traje od novembra do aprila. Od maja do oktobra kiše postaju retke. Od oktobra do aprila klima je topla i vlažna duž obala jezera, kao i u dolini reke Šire i u zoni Lilongvea, vlažnost u ostatku zemlje je slabija. Od juna do avgusta, u oblasti oko jezera i na jugu zemlje, temperatura je prijatno topla, u ostatku zemlje noći mogu biti hladne sa tempraturama od 5° do -14°S.
Производи које Малави највише извози су дуван, чај, шећер, памук, кафа, кикирики, банане и дрво. Најзаступљенији увозни производи су нафта, грађевински материјал, пољопривредна механизација, ђубрива итд. Најзначајнији спољнотрговински партнери су: Европска унија (највише Немачка), САД, Јапан, Јужноафричка република, Мозамбик.
 
Malavi ima pet nacionalnih parkova: Kap Maklir, Kasungu, Lengve, Livonde i Nika.
У Малавију су заступљени сви видови саобраћаја. Друмска мрежа је густа и релативно квалитетна. Железничком пругом Малави је повезан са Мозамбиком, што је значајна веза са лукама Беира и Накала. Пловидба по језеру Малави има велики национални значај. Међународни аеродроми су Лилонгве и Блантаир.
 
== Privreda ==
ДемографијаМалави је са 130 становника/км² веома густо насељена афричка земља. Најгушће су насељени јужни делови земље, поготово обале језера Малави и долина реке Шире. Наталитет и морталитет су високи, а просечан животни век становништва је низак (50,03 година). Око 58% становништва припада народу Малави (или Марави), чија су највећа племена Нијанџа (на југу) и Тумбука (на северу). Остатак популације чине припадници народа Ломве (18%), Јао (13%), Нгони (7%) и остали. Службени језици су нијанџа и енглески. Око 75% становника су хришћани, а око 20% муслимани.
 
Република Малави
Najveći broj stanovnika Malavija se bavi poljoprivredom. Za ishranu stanovništva se najviše gaje [[kukuruz]], [[pirinač]], [[krompir]], [[manioka]], [[banane]], dok se za komercijalne svrhe najviše gaje [[čaj]], [[duvan]], [[šećerna trska]], [[pamuk]], [[kikiriki]] i [[kafa]]. Stočarstvo je orijentisano na uzgoj [[Govedarstvo|goveda]], [[koza]], [[svinja]], [[ovce|ovaca]] i [[kokoš]]i. [[Ribolov]] na jazeru Malavi ima veliki značaj. [[Šuma|Šume]] pokrivaju polovinu državne teritorije i to drvo se eksploatiše, od plementih vrsta to su mahagonija, tikovo drvo, kedar.
Dziko la Malaŵi
 
Chalo cha Malawi
Industrija, rudarstvo i turizam su slabo razvijeni.
Republic of Malawi
 
Застава Грб
Proizvodi koje Malavi najviše izvozi su duvan, čaj, šećer, pamuk, kafa, kikiriki, banane i drvo. Najzastupljeniji uvozni proizvodi su nafta, građevinski materijal, poljoprivredna mehanizacija, đubriva itd. Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri su: Evropska unija (najviše [[Nemačka]]), [[SAD]], [[Japan]], [[Južnoafrička republika]], [[Mozambik]].
 
U Malaviju su zastupljeni svi vidovi saobraćaja. Drumska mreža je gusta i relativno kvalitetna. Železničkom prugom Malavi je povezan sa Mozambikom, što je značajna veza sa lukama [[Beira]] i Nakala. Plovidba po [[jezero Malavi|jezeru Malavi]] ima veliki nacionalni značaj. Međunarodni aerodromi su [[Lilongve]] i [[Blantair]].
 
== Demografija ==
 
Malavi je sa 130 stanovnika/km² veoma gusto naseljena afrička zemlja. Najgušće su naseljeni južni delovi zemlje, pogotovo obale jezera Malavi i dolina reke Šire. Natalitet i mortalitet su visoki, a prosečan životni vek stanovništva je nizak (50,03 godina). Oko 58% stanovništva pripada narodu Malavi (ili Maravi), čija su najveća plemena Nijandža (na jugu) i Tumbuka (na severu). Ostatak populacije čine pripadnici naroda Lomve (18%), Jao (13%), Ngoni (7%) i ostali. Službeni jezici su [[nijandža]] i [[Engleski jezik|engleski]]. Oko 75% stanovnika su [[hrišćani]], a oko 20% [[muslimani]].
 
== Galerija ==
<gallery>
Slika:Mwaya Beach, Malawi.jpg|Jezero [[Njasa]] u Malaviju severno od Nkotakote.
Slika:Blantyre.JPG|[[Blantajer]], najveći grad Malavija.
Slika:Lilongwe_Area_2.jpg|[[Lilongve]], glavni grad Malavija.
</gallery>
 
== Spoljašnje veze ==
* [http://www.malawi.gov.mw Zvanični sajt Valde Malavija]
* [http://www.malawitourism.com Turizam u Malaviju]
* [http://www.malawitourism.com Vesti iz Malavija na internetu]
* [http://www.undp.org.mw/ Program UN za razvoj u Malaviju]
 
{{Commonscat|Malavi}}
 
{{Afrika}}
{{Komonvelt}}
{{Koordinate|13_1_S_33_36_E_type:country_region:MW|9°-17° JGŠ, 33°-35° IGD}}
 
[[Kategorija:Malavi|*]]
[[Kategorija:Države u Africi]]
 
{{Link FA|is}}
{{Link GA|en}}
Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Malavi