Mendelovi zakoni – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Bot: popravljanje preusmjeravanja |
|||
Red 44:
Mendel nije mogao potpuno da objasni rezultate do kojih je došao jer se tada još nije znalo za pojmove [[kromosom]]a, [[gen]]a i procesa koji se dešavaju za vreme [[mejoza|mejoze]]. Savremena [[nauka]] nudi potpuna objašnjenja Mendelovog rada.
Mendel je u roditeljskoj generaciji ukrštao biljke čistih linija tj. homozigote : jednu liniju dominantnih homozigota (AA), koje su imale okruglo [[sjeme|seme]], sa drugom linijom recesivnih homozigota (aa) koje su imale naborano seme. Pri obrazovanju gameta u [[ćelijska deoba|anafazi mejoze I]] dolazi do razdvajanja homologih kromosoma pa gameti dobijaju po jedan kromosom iz svakog para (zahvaljujući tome oni imaju [[haploidan]] broj kromosoma). Time se u gametima nalazi po jedan alel svakog gena . Znači, u gametima aleli nisu u paru, kao u telesnim ćelijama, već su pojedinačni.
=== Prvo i drugo Mendelovo pravilo nasleđivanja ===
Red 59:
Broj različitih tipova gameta koje može da obrazuje jedan genotip izračunava se po formuli '''2 <sup>n</sup>''', gde je n broj gena u genotipu koji su u heterozigotnom stanju. Tako npr. ako posmatramo genotip AA, tu je n = 0 jer nema heterozigotnih gena pa je broj tipova gameta koje ovaj genotip može da obrazuje 2<sup>0</sup>= 1 ; drugačije rečeno svi gameti su isti jer svi sadrže alel A. Kada je u pitanju heterozigotna osoba za jedan gen (Aa), ona može da obrazuje 2 <sup>1</sup>= 2 tipa gameta (50% gameta koji sadrže alel A, i isto toliko gameta sa alelom a).
Poznavanjem procesa [[metabolizam|metabolizma]] u [[biljka]]ma tj. u ovom konkretnom slučaju graška, zna se da okruglo zrno uslovljava nagomilavanje čvrstog [[
== Literatura ==
| |||