Marko Terencije Varon – razlika između verzija

Varon je rođen u gradu ''Reate'' (današnji ''[[Rieti]]'') u porodici koja je pripadala [[Viteški stalež|viteškom staležu]]. Bio je učenik rimskog [[Filologija|filologa]] [[Lucije Elije Stilon|Lucija Elija Stilona]], a kasnije je u [[Atinaatena|atinskoj]] [[Platon|Akademiji]] učio kod [[Filozofija|filozofa]] [[Antioh iz Askalona|Antioha iz Askalona]]. U politici je bio [[Pompej]]ev pristalica te je dostigao položaj [[pretor]]a, nakon što je obavljao dužnosti [[Tribun|narodnog tribuna]], [[kvestor]]a i [[Edil|kurulnog edila]]. Nakon [[Gaj Julije Cezar|Cezarove]] pobede nad Pompejem u [[Drugi rimski građanski rat|građanskom ratu]] izbegao je kaznu za podršku Pompeju jer ga je Cezar dva puta pomilovao, jednom pre a drugi put nakon [[Bitka kod Farsala|bitke kod Farsala]]. Varon je bio i član dvadesetočlane komisije koja je 59. godine st. e. sprovodila Cezarovu agrarnu politiku naseljavanja [[Veterani|veterana]] na teritorije [[kapuaCapua|Kapue]] i [[Kampanija|Kampanije]]. Godine 47. st. e. Cezar ga je postavio za nadzornika prve javne [[Biblioteka|biblioteke]] u [[Rim]]u.

Nakon Cezarove smrti [[Marko Antonije]] je 43. st. e. [[Proskripcije|proskribovao]] Varona, zbog čega je ovaj izgubio veliki deo svoje imovine. Kako je postepeno nestajalo [[Rimskarimska republikaRepublika|republike]], Varon je stekao simpatije [[August (rimski car)|Oktavijana Avgusta]], te se napokon, pod okriljem njegove zaštite i u uslovima mira koji je uspostavljen s [[principat]]om, mogao posvetiti [[Nauka|nauci]] i [[književnost]]i.

Od mnogobrojnih njegovih dela za istoričare je posebno značajan [[spisak konzula Rimske Republike]], koji se nalazio uklesan na Avgustovom [[Trijumfalni slavoluk|trijumfalnom slavoluku]]. Ovaj spisak, poznat i pod nazivom "Varonska hronologija", premda uključuje tzv. [[Diktatorrimski (Rim)diktator|diktatorske godine]] te sadrži još neke specifičnosti, smatra se izvanredno značajnim istorijskim izvorom.

Od svih dela koje je napisao u celini nam se sačuvao jedino spis ''O poljoprivredi'' ''(De re rustica)''. Kada ga je napisao Varon je imao već 80 godina. Spis se sastoji od tri knjige i ima [[Dijalog|dijaloški]] oblik, ne bez doze [[Drama|dramatičnosti]]: prvi se dijalog prekida vešću o nekom ubistvu, a treći incidentima do kojih je došlo na izborima. Prva knjiga bavi se samim seoskim imanjem, zgradama i opremom na njemu, te uopšte [[Poljoprivreda|poljoprivrednom]] godinom. Druga knjiga bavi se uzgojem krava i ovaca. Treća knjiga bavi se sitnijim životinjama: pilićima, ribama, pčelama itd. Delo je po književnoj vrednosti bolje od sličnog dela [[Marko Porcije Katon Stariji|Katona Starijeg]], a karakterišu ga povremeni živahan humor i istančani osećaj za seoski život.

Od 25 knjiga Varonovog dela ''O latinskom jeziku'' (''De lingua Latina'', objavljeno oko 43. st. e.) sačuvano nam je šest knjiga. Tu se sistematski izlaže latinska [[gramatika]]: njegova [[etimologija]], [[morfologija]] i [[sintaksa]]. Premda sadrži mnoga apsurdna etimološka objašnjenja, delo je značajno zato što je bilo prvo takve vrste u [[Antički Rim|antičkom Rimu]] te zato što povremeno daje neka vredna [[Lingvistikajezikoslovlje|lingvistička]] zapažanja. Knjige 5-10, koje su došle do nas, posvećene su [[Ciceron]]u.

'' Menipske satire'' ''(Saturae Menippeae)'', u 150 knjiga, od kojih nam je sačuvano oko 600 manjih fragmenata, bile su [[Satira|satire]] pisane po uzoru na [[Kiničarikinička škola|kiničara]] [[Menip iz Gadare|Menipa iz Gadare]], mešavinom [[Proza|proze]] i [[Poezija|poezije]], ponekad u dijaloškom obliku ili u dramatskom stilu. U njima su date kritičke opaske o životu u Rimu, uz navođenje mnogih ličnosti i scena, među njima i [[Mit|mitoloških]]. Pisane su snažnim, jasnim i inventivnim jezikom. Mnoge opaske, odišući humorom i moralizatorskom nostalgijom za pristojnošću prošlih vremena, usmerene su protiv pohlepe i raskoši te protiv svakakvih filozofskih i pesničkih piskarala koji su nicali u Varonovo doba.

* ''Starine'' ''(Antiquitates rerum humanarum et divinarum)'' sastojale su se od 41 knjige, od kojih su 25 knjiga bile ''libri rerum humanarum'', tj. prikaz rimskih istorijskih starina, a 16 knjiga ''libri rerum divinarum'', tj. obrada rimskih verskih starina. To nam je delo izgubljeno, a poznajemo ga samo iz odlomaka i brojnih citata kod antičkih pisaca, naročito [[AvgustinAugustin|Avgustina]]a.

* ''O rimskom narodu'' ''(De gente populi Romani)'' o najstarijoj rimskoj istoriji i [[Hronologijakronologija|hronologiji]].

* ''Discipline'' ''(Disciplinae)'' o slobodnim veštinama: gramatici, [[Dijalektika|dijalektici]], [[Retorikaреторика|retorici]], [[Geometrija|geometriji]], [[Aritmetika|aritmetici]], [[Astronomija|astronomiji]], [[Muzika|muzici]], [[Medicina|medicini]] i [[Arhitektura|arhitekturi]]. Sve ove discipline, osim poslednje dve navedene, činiće u srednjem veku ''[[trivijum|trivium]]'' i ''[[kvadrivijum|quadrivium]]'' i predstavljaće uzor za [[Marcijan Kapela|Marcijana Kapelu]].

Ciceron je izuzetno cenio Varona, kome je i posvetio drugo izdanje svojih ''Akademskih spisa'' ''(Academica)''. Pohvale mu izriče i Kvintilijan. Na Varona su uticali kako [[Platon|platonizam]] tako i [[stoicizam]] i [[pitagorejci|pitagorejstvo]], ali je ipak smatrao da se jedan stari grad mora pridržavati svoje tradicionalne [[Religija|religije]] te da je Rim svoju veličinu dosegao delimično i zahvaljujući tome što je pažljivo poštovao verske obrede: ako ništa drugo – smatrao je Varon – religija, makar bila neistinita, ipak je korisna.