Wikipedija

Magnezij – razlika između verzija

Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
Kolega2357 (razgovor | doprinos)
20.730.146 izmena
m dodana kategorija Magnezijum pomoću gadgeta HotCat
m Bot: popravljanje preusmjeravanja
Red 2:
| colspan="2" cellspacing="0" cellpadding="2" |
{| align="center" border="0"
| colspan="2" align="center" | [[natrijumNatrij|Na]] - '''Mg''' - [[aluminijum|Al]]
|-
| rowspan="3" valign="center" | &nbsp;<br />[[berilijum|Be]]<br />'''Mg'''<br />[[kalcijumKalcij|Ca]]&nbsp;&nbsp;<br />&nbsp;<br />&nbsp;
|-
| align="center" | [[Datoteka:Mg-TableImage.png|250 px]]<br /><div style="text-align: center">[[periodni sistem elemenata|periodni sistem]]</div>
Red 18:
|-
| grupa, perioda
| [[zemljani alkalni metali|IIA]], [[elementi 3. perioda hemijskih elemenataperiode|3]],
|-
| [[gustina]], [[tvrdoćamosova po Mosovoj skaliskala|tvrdoća]]
| 1738 [[kilogram krozpo metarmetru kubnikubnom|kg/m<sup>3</sup>]], 2,5
|-
| [[Boja]]
Red 57:
! colspan="2" align="center" bgcolor="#FFDEAD" | <font color="black">'''fizičke osobine'''</font>
|-
| [[agregatna stanja|agregatno stanje]]
| čvrsto
|-
| [[talište|temperatura topljenja]]
| 923 [[Kelvin|K]] (650 [[stepen celzijusacelzijus|°C]])
|-
| [[vrelište|temperatura ključanja]]
| 1363 K (1090&nbsp;°C)
|-
| [[molarni volumen|molska zapremina]]
| 14,00×10<sup>-3</sup> m<sup>3</sup>/[[mol (jedinica)|mol]]
|-
Red 75:
| 8,954 kJ/mol
|-
| [[napon pare|pritisak zasićene pare]]
| 361 [[Paskal|Pa]] (923 K)
|-
Red 110:
! [[izotop]]
! zast.
! [[vreme polu raspadapoluraspada|v.p.r.]]
! [[način raspadaradioaktivnost|n.r.]]
! [[energija raspada|e.r.]] [[megaelektronovolt|MeV]]
! [[proizvod raspada|p.r.]]
Red 128:
|-
| <sup>27</sup>Mg
| [[veštački radioaktivanradioaktivni izotopizotopi|(veš.)]]
| 9,45 [[minutaminut]]a
| [[raspad beta minusraspad|β]]<sup>-</sup>
| &nbsp;
| <sup>27</sup>[[aluminijum|Al]]
Red 152:
 
=== Zastupljenost i dobijanje ===
Magnezijum je zastupljen u zemljinoj kori u količini od 2,74%. U prirodi se magnezijum veoma često nalazi vezan u vidu silikata, ali sa stanovništa dobijanja najvažniji [[mineralminerali]]i su mu: [[dolomit]]a, [[magnezit]]a, [[karnalit]]a, [[kalcit]]a i [[karbonat]]a. U morskoj vodi je zastupljen u količini od 1200 ppm (engl. parts per million), u obliku rastvora soli Mg<sup>2+</sup>.
 
Namirnice koje su najbogatije magnezijumom su (u 100 grama namirnica):
Red 160:
* [[soja]] - 250 mg
* [[orah|orasi]] - 130-190 mg
* [[mahuna|boranija]] - 169 mg
* [[jabuka]] sa korom - 103 mg
 
Red 176:
=== Primena ===
Kao redukciono sredstvo magnezijum se koristi za dobijanje metala iz njihovih oksida, kao i za katodnu zaštitu metala od korozije.
Legure magnezijuma sa [[bakar|bakrom]] se koriste u avioindustriji kao i u kosmičkoj industriji, tamo gde su legure [[titanijumtitanij]]auma i [[aluminijum]]a suviše teške. U sličnim situacijama se koriste i legure [[aluminijum]]a sa z magnezijumom
 
=== Biološki značaj ===
Magnezijum ulazi u sastav [[hlorofil]]a, [[jonijon]]i magnezijuma igraju bitnu ulogu u održanju osmotskog pritiska u [[krv]]i i drugim tkivima i u prosleđivanju impulsa u [[nervni sistem|nervnom sistemu]].
 
Dnevne potrebe za magnezijumom kod odraslog čoveka iznose između 300-400 mg i premda magnezijuma u prirodnoj sredini ima u namirnicama koje koristi čovek, magnezijuma je sve manje zbog đubrenja hemijskim jedinjenjima koja sadrže [[kalijumkalij]]um. Među uzroke nedostatka magnezijuma spadaju i: prekomerna upotreba alkohola, [[stres]], prekomerno korišćenje masnih namirnica, propadanje [[bubreg]]a.
 
Pokazatelji nedostatka magnezijuma mogu da biti: nagle vrtoglavice, pojačano opadanje kose, lomljenje noktiju, kvarenje i lomljenje zuba, znojenje noću, problemi sa srcem, glavobolje, klonulost.
Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Magnezij