Teodor Mopsuestijski – razlika između verzija

'''Teodor Mopsuestijski''' (poznati i kao '''Teodor Antiohijski'''; oko [[350]] - [[428]]) je bio [[episkopos|episkop]] Mopsuestije (u današnjoj Turskoj) i jedan je od najznačajnih predstavnika [[Antiohija|antiohijske]] [[teologija|bogoslovske]] škole.

Rođen je oko [[350]]. godine u uglednoj porodici u antiohijskom drevnom gradu [[Mopsuetija|Mopsuetiji]], na reci Piram, oko 30 -{km}- od mora. Bio je dobar prijatelj [[Jovan ZlatoustiHrizostom|Jovana Zlatoustog]]. Sa zajedničkim prijateljem Maksimom, sva trojica su pohađali predavanja na grčkom kod učitelja retorike Libanijusa.<ref>Socr. vi.3; Soz. viii.1</ref> Kasnije je stekao i filozofsko obrazovanje. Kada se Jovan Zlatousti obratio monaškom životu, on je sobom povukao i Maksima i Teodora i sva tri prijatelja su se zajedno povukla u manastirsku školu kod Diodora. Dok je upražnjavao [[askeza|podvižništvo]] i samodisciplinu, razmišljajući o zavetovanju na celibat, Teodor je sreo devojku Herminu, kojom je bio očaran. Tada je počeo da razmišlja o [[brak]]u, napustivši manastirski život, a ovaj njegov „pad“ je izazvao zaprepašćenost u njegovoj okolini.

Za svoga života, Teodor nikada nije zvanično optužen za krivoverje, iako je imao dodira sa nekim učenjima koja su kasnije proglašena za [[jereshereza|jeretička]].

On je podržavao [[Nestorije]]v naziv Hristorodica umesto naziva [[Marija (majka Isusova)|Bogorodica]], ali kada je video burne reakcije javnosti, dobrovoljno se povukao da bi izbegao skandal.<ref>[http://www.ccel.org/w/wace/biodict/htm/TOC.htm A Dictionary of Christian Biography and Literature to the End of the Sixth Century A.D. by Henry Wace]</ref> Ovo nikako nije bilo usamljeno mišljenje, jer su u to vreme antiohijski bogoslovi su u domenu hristologije uglavnom naginjali odvajanju čovečanske od božanske prirode, što je ohrabrilo Nestorijanstvo.<ref>http://www.verujem.org/sveti_oci/greman_carigradski.htm</ref> Njihovo učenje je tvrdilo da [[Isus|Isus Hrist]] nije [[Bog]] već čovek u koga se uselio božanski [[Logos]] i obitava u njemu na način na koji i u [[svetiteljsvetac|svetiteljima]]ima.

Mnogima je bilo neshvatljivo da je Crkva osudila Nestorija, a nije i njegovog učitelja Teodora, pa je car [[Justinijan I. Veliki|Justinijan]] (vladao od [[527]] – [[565]]) u cilju vraćanja [[monofizitstvo|monofizita]] pod okrilje Crkve izdao „Ispovedanje vere“ koje nosi podnaslov „Protiv tri poglavlja“, u kojem osuđuje Teodora Mopsuestijskog.<ref>http://www.verujem.org/sveti_oci/justinijan_ispovedanje.htm</ref> Tu se, između ostalog kaže: „''Ako dakle neko brani Teodora, koji je tako klevetao, i ne proklinje njega i njegove spise i one koji slično njemu misle i mislili su, neka je proklet.''“<ref>http://www.verujem.org/sveti_oci/justinijan_ispovedanje.htm</ref>

Neprijateljstvo je kulminiralo na [[PetiDrugi vaseljenskicarigradski sabor|Petom vaseljenskom saboru]] koji, pod uticajem cara Justinijana I, baca prokletstvo na Teodora. Afrička delegacija odbacuje odluku koja im izgleda da poriče ne samo autoritet prethodnih sabora u Efesu i Halkedonu, već skrnavi i svetost mrtvih. Episkop Pontije odgovora caru da on od njih traži da osude čoveka o čijim spisima ne znaju ništa. Justinijan kaže: „''Ako neki govore da Teodora ne treba anatemisati posle smrti, neka znaju oni koji opravdavaju takvog jeretika da se svaki jeretik koji je do kraja ostao u svojoj zabludi veoma pravedno podvrgava trajnoj anatemi i posle smrti.''“<ref>http://www.verujem.org/sveti_oci/justinijan_ispovedanje.htm</ref>

Fakundije govori o Teodorovim „nebrojenim knjigama“. Sirijski katalog Teodorovih knjiga iz [[1318]]. godine sadrži naslove 41 toma<ref>J. S. Assem. Bibl. Orient. iii.i. pp. 30 seq.</ref>. Samo je jedno delo celo sačuvano, njegovi komentari starozavetnih proroka. Srećnim slučajem u [[19. vekvijek|19. veku]]u su otkriveni komentari poslanica Galaćanima i još neki odlomci.