Kabala – razlika između verzija

'''Kabala''' ([[hebrejskijevrejski jezici|hebr]]. קַבָּלָה‎ – „predanje“, „tradicija“, „primiti“, „prihvatati“) je [[Misticizam|mistična]] struja i [[Filozofija|filozofski]] sistem u [[Judaizam|judaizmu]].

Kabala pokušava da [[Ezoterizamezoterija|ezoteričnim]] učenjima definiše [[Tanah]] i objasni [[Halaha|halahu]]<ref>http://www.kabbalaonline.org/Introductions/firststeps/Imbued_with_Holiness.asp</ref>. Kabala je između ostalog učenje o odnosu [[Bog]]a i stvorenog sveta, o postojanju [[Dobro|dobra]] i [[Zlo|zla]] i o upotrebi svetih imena. Prema Kabali postoje 72 imena za Boga, a [[svemir|univerzum]] je sastavljen od četiri [[Dimenzija|dimenzije]] bića.

Kabala uči da je smisao [[život]]a primati radost i ispunjenje koje je Bog [[ljudičovjek|ljudima]]ma namenio. Da bi čovek otklonio sve negativne stvari koje ga od toga razdvajaju, potreban je duhovni napor. Kabalu karakteriše okrenutost ka unutrašnjem – pronalasku [[Svetostsvetac|svetog]] božanskog u unutrašnjim dubinama svih stvari. Prožeta je i [[Magija|magijskom]] praksom.

Kabala smatra da Biblija u sebi krije sve tajne univerzuma, ali je ne izučava bukvalno kao knjigu zapovesti i zabrana. Kabala sadržava i mnoge predaje iz [[Talmud]]a. Prva kabalistička knjiga je ''[[Sefer Jecirah]]'' (''Knjiga stvaranja'', ''Postanak''), napisana u [[3. vekvijek|3. veku]]u<ref>http://www.maqom.com/journal/paper14.pdf</ref>, koja objašnjava stvaranje sveta putem mistične simbolike deset brojeva i 22 slova hebrejske azbuke. Pre toga, učenje se prenosilo usmeno.

Najvažniji izvor kabalističkih učenja je ''[[Zohar]]'', komentar [[Biblija|Biblije]] nastao u [[13. vekvijek|13. veku]]u, koji je pisan kao razgovor između grupe prijatelja, učenika i [[duh]]ovnih učitelja.

# [[ljepota|lepota]]

# [[Svetlostsvjetlost|sjaj]]

Kabala je nastala na osnovu usmenih predanja a pod tim imenom je ustoličena među [[Jevreji]]ma u [[12. vekvijek|12. veku]]u. Kabala je pod jakim uticajem [[Gnosticizam|gnosticizma]], [[Neoplatonizam|neoplatonizma]] i [[Sufizam|sufizma]]. Najveću popularnost je doživela u [[16. vekvijek|16. veku]]u kada su je njeni zagovornici proširili ne samo po [[Evropa|Evropi]], već i među Jevrejima pod [[Osmanskootomansko carstvoCarstvo|turskom]] vlašću.

Kabalu u moderno vreme predvodi više organizacija koje su izrasle iz [[Hasidizam|hasidizma]], na primer [[Bnej baruh]]. Ova organizacija predstavlja kabalistička učenja po [[Jehuda Ašlag|Jehudi Ašlagu]], koga mnogi smatraju najvećim kabalistom [[19. vekvijek|19. veka]]a i koji je izradio metod studiranja koji je smatrao najpogodnijim za modernog čoveka.