Justinijan II – razlika između verzija

| opis_slike = Zlatnik cara Justinijana II, iskovan tokom njegove druge vladavine (705—711) u Carigradu. Po prvi put u vizantijskoj istoriji car je prikazan na reversu, dok je na aversu prikazan [[Isus|Isus Hrist]] koji je označen kao kralj nad kraljevima (rex regnatium).

| datum_rođenja =[[669|669.]]

| datum_smrti = [[11. 9.|11. septembar]] [[711|711.]]

'''Justinijan II Rinotmet''' (prva vlada: 685—695, druga vlada: 705—711. godine) bio je istočnorimski ([[Vizantijaвизантијско царство|vizantijski]]) car iz [[Iraklijeve dinastije]]. Poznat je bio po surovosti, pustolovinama, ali i po tome što je uspeo da po drugi put sedne na presto iako mu je nos nakon prvog pada bio odsečen, što je bio presedan, jer se smatralo da carsku dužnost ne može vršiti neko ko ima neku fizičku manu ili nedostatak.

Vladavinu Justinijanovog oca [[Konstantin IV|Konstantina IV]] (668—685) obeležilo je nekoliko burnih događaja: održan je u [[CarigradIstanbul|Carigradu]]u [[Treći carigradski sabor|Šesti vaseljenski sabor]] od 680. do 681. koji je osudio [[monotelitizam|monotelitsko učenje]] na [[Istoku]]; 678. „[[grčka vatra|grčkom vatrom]]“ je pobeđena [[arabljanska flota]] koja je opsedala Carigrad; 680. na severoistoku [[Balkansko poluostrvo|BalkanaBalkan]]a formirano je država Bugara; carevoj braći, Irakliju i Tiberiju, koji su bili savladari, oduzeta su sva prava na krunu 681. Tada je izbila pobuna u kojoj su se pripadnici [[Tema Anatolikon|anatolijske teme]] pridružili Irakliju i Tiberiju, ali je car surovo postupio — ne samo što braći nije vratio carska dostojanstva već im je i odsekao noseve (i time ih učinio nedostojnima carske titule), a vođe vojne pobune je pogubio.

Kada je 685. godine car [[Konstantin IV]] iznenada umro sa 33 godine, presto je nasledio njegov šesnaestogodišnji sin Justinijan II. Savremenici su njegovu vladu opisivali kao teror, a on je još generacijama kasnije bio smatran za veoma lošeg vladara, neobuzdanog i slavoljubivog despota. Ipak, to nije istina — on je državi bio veoma posvećen i napravio je neke korake koji su vodili ka tome da [[Византијско царство|Vizantija]] ponovo postane najmoćnija država od [[Narodna Republika Kina|Kine]] do [[Atlantski okeanAtlantik|Atlantskog okeana]]. Na istoku je odmah došlo do mira — [[kalifa]] [[Abdulmalik]] je povećao [[danak]] koji je [[kalifat]] plaćao Konstantinu IV, a prihodi iz [[Jermenija|Jermenije]], [[IberijaKavkaska (Kavkaz)Iberija|Iberije]] i sa [[KiparCipar|Kipra]] su podeljeni između Vizantije i [[kalifat]]a.<ref name=Ostrogorsky1957>{{Citation

}}</ref> Sa druge strane, na [[Balkansko poluostrvo|BalkanuBalkan]]u, gde su ogromene mase [[SloveniSlaveni|Slovena]] i [[Prabugari|Bugara]] odavno preplavile carske teritorije i prekinule vlast Carigrada pokrenut je rat sa ciljem obnove carske vlasti. Godine 687/8. Justinijan je prebacio [[konjica|konjicu]] iz [[Mala Azija|Male Azije]] u [[Evropa|Evropu]] i već naredne 688/9. krenuo u pohod. Prvo je savladao Bugare u [[Trakija|Trakiji]], a zatim se okrenuo ka Slovenima i oslobođenju puta Solun—Carigrad. [[Solun]] je bio jedno od retkih i izolovanih uporišta rimske vlasti na Balkanu, a pobeda cara Justinijana II je proslavljena njegovim trijumfalnim ulaskom u Solun. Car je bogato darivao crkvu Svetog Dimitrija, zaštitnika Soluna, a čak je, ponesen pobedom crkvi darovao [[solana|solanu]]. U toku rata je zarobljeno mnoštvo Slovena koje je car naselio u Maloj Aziji, u [[Tema Opsikon|temi Opsikija]], što je doprinelo kolonizaciji ove oblasti i njenom snažnjenju — car je odatle mogao da formira vojsku od čak 30.000 ljudi.

Car Justinijan II je ušao i u sukob sa [[rimskim papom]]. [[Ekumenski sabor|Vaseljenski sabor]] kojem je njegov otac predsedavao dao je sveštenicima za pravo da se žene i osudio je post subotom. To je bilo suprotno od rimske prakse, i papa je odbio da prizna ove odredbe, što je dovelo do raskola sa Carigradom. Tada je [[Rim]] i dalje bio podložan vlastima iz Carigrada, a Justinijan je rešio da energično reši taj sukob — poslao je u [[Italiju]] izaslanika koji je imao zadatak da uhapsi papu i dovede ga na sud u prestonicu. Međutim, carev autoritet je toliko opao u Italiji da je ravenska i rimska milicija primorala izaslanika da traži zaštitu od samog pape kako bi se izvukao živ. Ovo carsko poniženje je bilo ogromno, ali Justinijan nije uspeo da se osveti — ubrzo je izgubio presto.

U toku vladavine Leontija (695—698) i njegovog naslednika [[Tiberije III|Tiberija III]] (698—705) rat sa [[Arabljanima]] je kulminirao — izgubljena je [[Afrika (provincija)|severnoafrička obala]] zauvek, padom [[KartaginskiEgzarhat egzarhatAfrika|Kartaginskog egzarhata]] 697. godine. To i smena na prestolu 698. godine (koja je takođe bila prevrat, u kojoj je pobunjena [[vizantijska flota]], pod vođstvom [[Dema Zelenih|stranke zelenih]] dovela [[Apsimara]], [[drungarija]] primorske [[Tema Kivariota|teme Kivireota]] na presto pod imenom Tiberije II) su probudile Justinijanov neobuzdani duh u želji da povrati presto. Lokalne vlasti u Hersonu su primetile njegovo sumnjivo ponašanje i nameravale su da ga izruče Carigradu. Justinijan je bio na vreme obavešten, pa je uspeo da pobegne [[Hazari|hazarskom kanu]]. Na hazarskom je dvoru bio lepo primljen, a čak se i oženio kanovom sestrom, koja je prešla u hrišćanstvo i uzela ime Teodora. Ali ni tu nije imao mira - Tiberije je poslao poslanstvo koje je od Hazara zahtevalo Justinijanovo izručenje, ali je lukavi prebeg uspeo opet da pobegne, i to nikom drugom nego Bugarima. Sa njihovim kanom [[Tervel od Bugarske|Tervelom]] (702—oko 718) je uspostavio prijateljstvo i 705. su se zajedno pojavili pred Carigradom na čelu ogromne bugarsko-slovenske vojske. Ipak, ta vojska je mogla da učini mnogo protiv strašnih [[carigradskim zidinama]], tako da je Justinijan pribegao lukavstvu. Znajući da u gradu i dalje ima pristalice, on se sa svojim najbližim ljudima provukao u grad kroz jednu vodovodnu cev. U gradu je nastala pometnja, a sam car Tiberije II je sramno pobegao. U jesen 705. neustrašivi i unakaženi car se ponovo domogao svog prestola, posle deset godina lutanja i pustolovina i formalne diskvalifikacije odsecanjem nosa. Tad je dobio nadimak Rinotmet („Beznosi“ na grčkom), a nakon njega nikom više nije nos odsečen da ne bi vršio carsku dužnost — kasnije su zbačene careve, pretendente ili uzurpatore radije ubijali.

[[Ravenna|Ravena]], koja je za vreme njegove prve vladavine zauzela neprijateljski stav prema njemu doživela je sudbinu sličnu njegovim ostalim protivnicima — Justinijan je u ovaj [[egzarhat]] poslao kaznenu ekspediciju koja je strahovito opustošila i opljačkala grad, [[episkopepiskopos|episkopu]] su iskopane oči, a najugledniji Ravenjani su, okovani i pogubljeni u Carigradu. Rim ipak nije doživeo tu sudbinu: [[Konstantin (papa)|papa Konstantin]] je 710. došao u posetu caru u Carigrad gde je lepo primljen, a sukob je izglađen.

spisak=[[Popis bizantskih careva|Vizantijski carevi]]<br>[[685]]—[[711]] |