Jonski filozofi – razlika između verzija

'''Jonski filozofi''' ili '''jonska filozofska škola''' jeste termin kojim se označava [[Filozofija|filozofski]] pravac koji se razvio u [[Mala Azija|maloazijskoj]] oblasti [[Jonija|Jonije]] tokom 6. i 5. veka stare ere. Ovaj termin, međutim, nije sasvim precizan te nije ni opšteprihvaćen u [[Istorijahistorija filozofije|istoriji filozofije]]. Prvi ga je upotrebio [[Diogen Laertije]] u svom [[Doksografija||doksografskom]] delu ''[[Životi i mišljenja znamenitih filozofa]]'', gde je napravljena opšta podela antičkih filozofa na one koji pripadaju "jonskom" i na one koji pripadaju "[[Italija|italskom]]" filozofskom pravcu.

Termin "jonski filozofi" ponekada se upotrebljava kao sinoniman terminu "[[miletska škola]]", a u svom širem značenju, pored tri pripadnika ove škole – [[Tales]]a, [[Anaksimandar|Anaksimandra]] i [[Anaksimen]]a, obuhvata i [[Heraklit]]a, [[Anaksagora|Anaksagoru]], [[Diogen iz Apolonije|Diogena iz Apolonije]] i [[Arhelaj]]a. Međutim, filozofska mišljenja svih ovih filozova toliko se međusobno razlikuju da se tu teško može govoriti o jednoj "školi" u strogom smislu te reči. [[Aristotel]] je ove mislioce nazvao φυσιόλογοι – doslovno "fiziolozi", premda je tačniji prevod "[[Fizika|fizičari]]" – jer su oni proučavali [[Priroda|prirodu]] (φύσις), i to putem spekulativnog [[Mišljenjemisao|mišljenja]] [[um]]a (λόγος).

Ovi se mislioci ponekad nazivaju i [[Kosmologija|kosmolozima]], jer su nastojali objasniti pranačela iz kojih je nastao [[svemir|kosmos]], svet koji nas okružuje. Naime, premda je većina kosmologa smatrala da [[Materija|tvar]] može preći iz jednog oblika i drugi, oni su takođe verovali da je svim stvarima zajedničko nešto što se ne menja – neko pranačelo (ἀρχή), odnosno [[bitak]] (τὸ ὄν). Oni se nisu slagali u tome koje je to pranačelo, ali nisu pribegavali ničemu što bi se moglo nazvati [[eksperiment]]om kako bi do tog osnovnog pranačela došli, već su se u potpunosti oslanjali na [[Apstrakcija|apstraktno]] i spekulativno mišljenje. S obzirom na to da su odbacili [[Mitologija|mitologiju]] kao sredstvo objašnjavanja, postali su prvim filozofima u zapadnoj tradiciji.

Kasniji filozofi proširili su svoja istraživanja i na druge oblasti mišljenja. [[Elejci|Elejska škola]] se, na primer, bavila i [[Gnoseologija|gnoseologijom]], odnosno nastojala je utvrditi na koji način ljudi spoznaju ono što postoji, pa i na koji način spoznaju da li nešto uopšte postoji.

* [[Philosophie im tragischen Zeitalter der Griechen|Filozofija u tragičnom razdoblju Grka]]