Jezgra (stanica) – razlika između verzija

Najupadljivija, velika organela eukariotskih ćelija je '''jedro'''. Sam naziv - {{jez-lat|nucleus}} znači jezgro - govori o značaju jedra za ćeliju. U njemu se nalazi [[DNK]], u kojoj su uskladištene informacije o građi i funkcionisanju ćelije. Jedro reguliše sve procese u ćeliji, u njemu se obavlja i sinteza DNK ([[replikacija]]) i svih vrsta RNK ([[transkripcija i transliteracija|transkripcija]]), kao i dela proteina ([[translacija]]). Ćelija najčešće ima jedno jedro, mada ima i onih sa više jedara (polinuklearne ćelije), a i veoma retko ćelija bez jedra (takvi su npr. [[eritrociteritrociti]]i skoro svih sisara).

'''Nukleusni ovoj''' je izgrađen od dve membrane: spoljašnje i unutrašnje između kojih se nalazi [[perinuklearni prostor]]. Spoljašnja membrana se nastavlja na membrane granulisanog [[endoplazmatičniendoplazmatski retikulum|endoplazmatičnog retikuluma]] i za nju su još vezani i [[ribozomiribozom]]i. Unutrašnja membrana obavija nukleoplazmu i za nju su vezani proteini koji učestvuju u replikaciji. Nuklearni omotač sadrži otvore ([[nukleusne pore]]) preko kojih se obavlja razmena materija između nukleoplazme i [[citoplazma|citoplazme]] ćelije. Preko njih u jedro ulaze različiti [[jonijon]]i i [[protein]]i koji su neophodni za procese replikacije i transkripcije, a kroz pore izlaze u citoplazmu [[tRNK]], [[iRNK]] kao i subjedinice ribozoma. Broj pora je promenljiv i zavisi od aktivnosti ćelije – ćelije aktivne u procesima sinteze imaju veći broj pora. Smatra se da se njihov broj po jednom jedru u ćelijama sisara kreće između 3 000 i 5 000.

Hromatin se sastoji od [[DNK]], male količine [[Ribonukleinska kiselina|RNK]] i dve vrste proteina: histona i nehistonskih proteiona.