Jefrem Sirin – razlika između verzija

'''Efrem Sirijski''' ili '''Jefrem Sirin''' ([[sirijski jezik|sir]]. <span dir="rtl" lang="Syriac"><big><big>ܐܦܪܝܡ ܣܘܪܝܝܐ</big></big></span>, ''{{unicode|Mor Afrêm Sûryāyâ}}''; oko [[306]] – [[373]]) je bio [[Sirija|sirijski]] [[đakon]] i hrišćanski [[teologija|teolog]] iz [[4. vekvijek|4. veka]]a. Pisao je uglavnom himne, pesme i biblijske komentare. Smatra se najznačajnijim [[crkveni oci|crkvenim ocem]] sirijske tradicije.<ref>Parry (1999), p. 180</ref> [[Hrišćanstvo|hrišćani]] širom sveta, a posebno u Siriji, ga poštuju kao [[svetac|sveca]].

Jefrem Sirin je rođen u [[Sirija|Siriji]] od siromašnih roditelja u vreme cara [[Konstantin Veliki|Konstantina Velikog]]. Svoju ranu mladost je proveo dosta burno, ali je u jednom trenutku promenio način života i postao revnosni hrišćanin. Bio je učenik [[Jakov Nisibijski|Jakova Nisibijskog]], a savremenik i prijatelj [[Vasilije Velikiiz Cezareje|Vasilija Velikog]].

Jefrem je neprestano pisao knjige, usmeno poučavao monahe i narod u [[Edesa|Edesi]], ili se predavao molitvi i razmišljanju. Kad su ga hteli postaviti za [[episkopepiskopos|episkopa]]a, on se napravio lud, jureći kroz grad Edesu i vukući za sobom svoju haljinu, nakon čega su ga ostavili na miru.<ref>Deo teksta je preuzet iz [[ohridski prolog|ohridskog prologa]] [[Nikolaj Velimirović|Nikolaja Velimirovića]].</ref> Umro je u dubokoj starosti [[378]]. godine.

[[Pravoslavna crkva]] slavi ga [[28. januar1.|28. januara]]a po julijanskom, a [[10. februar2.|10. februara]]a po [[gregorijanski kalendar|gregorijanskom kalendaru]].