Proboj četnika i Nemaca iz Srbije – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Red 122:
Stoga je formirana jača oklopno-motorizovana kolona koja je [[8. 11.|8. novembra]] prodrla u [[Pljevlja]], otvorivši tako alternativni pravac, koji snage [[Jugoslovenska vojska u otadžbini|JVuO]] i [[SUK]] nisu bile u stanju da ga otvore samostalno<ref name="ReferenceB"/>. Na ovaj pravac odmah su usmerene sve snage [[Jugoslovenska vojska u otadžbini|JVuO]]. Time ih je nemačka komanda iskoristila kao levu pobočnicu, raširila zahvat nastupanja smanjivši koncentraciju neprijateljskog pritiska, i ujedno rasteretila pretrpane marševske komunikacije izložene zastojima i napadima iz vazduha.
Nemci su bili svesni da, i pored zajedničke borbe i zajednihčih taktičkih ciljeva, uvek mogu očekivati četničke prepade na svoja manja izložena odeljenja, kako to oslikava sledeći izveštaj:
{{citiranje|"Grupa Marković (2500—3000), u sporazumu sa nem. vojskom, osigurava odsek Mitrovica — Raška (mesta uklj.) — Novi Pazar. Izviđanje protiv Bugara, Tita i Sovjeta. Do sada nije bilo ozbiljnih incidenata. Potrebna je opreznost. [[Miroslav Trifunović|Trifunović]] sa oko 10.000 četnika [[Dragoslav Račić|Račića]] i [[Dragutin Keserović|Keserovića]], uporedno sa nem. pokretima u rejonu Prijepolje. Pravac marša Foča. U početku učešće u borbenim dejstvima na nemačkoj strani (zaštita bokova). U poslednje vreme samo saputnici. Utisak: dokle god postoje zajednički interesi — uopšte mir. Ako vide mogućnost uspeha, bezuslovno treba očekivati prepade na nemački [[Wehrmacht|Vermaht]], naročito na odvojene grupe."<ref>[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5_%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B5_%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0_%22%D0%95%22_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D1%83_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_11.11.1944. Izveštaj Komande grupe armija "E" Komandantu Jugoistoka od 11.11.1944.], Vojnoistorijski institut, NAV--T-311, r. 184</ref>|Izveštaj Komande grupe armija "E" Komandantu Jugoistoka od 11. novembra 1944.}}
Nemci su Pljevlja prepustili četnicima, usmerivši ih prema Čajniču i Goraždu. Međutim, već narednog dana, [[18. 11.|18]]/[[19. 11.|19. novembra]] [[Treća proleterska sandžačka udarna brigada|3. sandžačka brigada]] je energičnim naletom razbila četnike i oslobodila [[Pljevlja]]. Tom prilikom poginuo je komandant Moravičkog korpusa JVuO Gordić. Glavnina [[Jugoslovenska vojska u otadžbini|JVuO]] prešla je preko Boljanića u istočnu [[Bosna|Bosnu]].
Suštinu namačko-četničke taktičke saradnje precizno je u svojim kasnijim sećanjima opisao Milenko Solarić, tada oficir SUK-a:
{{citiranje|Nemci, pak, imaju koristi od naših obezbeđenja, jer mi, obezbeđjući sebe, štitimo i njih. Zapravo, omogućujemo im da se sigurnije kreću... Zanimljivo je da Nemci nisu pošli istim pravcem kojim i mi, već za Rudo. A most su za nas gradili – rezonovao sam – zato što im je trebalo levo bočno obezbeđenje.}}<ref>Milenko Solarić: Naličje "Bosanske golgote" ili kako sam postao pripadnik SDK, Zapisi iz dobrovoljačke borbe, I, Minhen, 1955, str. 26</ref>
== Ishod ==
| |||