Razlike između izmjena na stranici "Proboj četnika i Nemaca iz Srbije"

Stoga je formirana jača oklopno-motorizovana kolona koja je [[8. 11.|8. novembra]] prodrla u [[Pljevlja]], otvorivši tako alternativni pravac, koji snage [[Jugoslovenska vojska u otadžbini|JVuO]] i [[SUK]] nisu bile u stanju da ga otvore samostalno<ref name="ReferenceB"/>. Na ovaj pravac odmah su usmerene sve snage [[Jugoslovenska vojska u otadžbini|JVuO]]. Time ih je nemačka komanda iskoristila kao levu pobočnicu, raširila zahvat nastupanja smanjivši koncentraciju neprijateljskog pritiska, i ujedno rasteretila pretrpane marševske komunikacije izložene zastojima i napadima iz vazduha.
 
Nemci su bili svesni da, i pored zajedničke borbe i zajednihčih taktičkih ciljeva, uvek mogu očekivati četničke prepade na svoja manja izložena odeljenja, kako to oslikava sledeći izveštaj:
Četničko-nemačko nevoljno savezništvo veoma dobro oslikava sledeći izveštaj:
{{citiranje|"Grupa Marković (2500—3000), u sporazumu sa nem. vojskom, osigurava odsek Mitrovica — Raška (mesta uklj.) — Novi Pazar. Izviđanje protiv Bugara, Tita i Sovjeta. Do sada nije bilo ozbiljnih incidenata. Potrebna je opreznost. [[Miroslav Trifunović|Trifunović]] sa oko 10.000 četnika [[Dragoslav Račić|Račića]] i [[Dragutin Keserović|Keserovića]], uporedno sa nem. pokretima u rejonu Prijepolje. Pravac marša Foča. U početku učešće u borbenim dejstvima na nemačkoj strani (zaštita bokova). U poslednje vreme samo saputnici. Utisak: dokle god postoje zajednički interesi — uopšte mir. Ako vide mogućnost uspeha, bezuslovno treba očekivati prepade na nemački [[Wehrmacht|Vermaht]], naročito na odvojene grupe."<ref>[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%98_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B5_%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B5_%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0_%22%D0%95%22_%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D1%83_%D0%88%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D0%B4_11.11.1944. Izveštaj Komande grupe armija "E" Komandantu Jugoistoka od 11.11.1944.], Vojnoistorijski institut, NAV--T-311, r. 184</ref>|Izveštaj Komande grupe armija "E" Komandantu Jugoistoka od 11. novembra 1944.}}
 
Nemci su Pljevlja prepustili četnicima, usmerivši ih prema Čajniču i Goraždu. Međutim, već narednog dana, [[18. 11.|18]]/[[19. 11.|19. novembra]] [[Treća proleterska sandžačka udarna brigada|3. sandžačka brigada]] je energičnim naletom razbila četnike i oslobodila [[Pljevlja]]. Tom prilikom poginuo je komandant Moravičkog korpusa JVuO Gordić. Glavnina [[Jugoslovenska vojska u otadžbini|JVuO]] prešla je preko Boljanića u istočnu [[Bosna|Bosnu]].
 
Suštinu namačko-četničke taktičke saradnje precizno je u svojim kasnijim sećanjima opisao Milenko Solarić, tada oficir SUK-a:
{{citiranje|„Na 'Turskoj cesti' (Mitrovica-Novi Pazar, pomoćna cesta za „Zelenu rutu“), koja dosada od nije bila ugrožavana od bandi, prvi put su napadnute dvije kolone. Sumnja se da su napadi izvršeni od strane prijateljski nastrojenih, iako nepouzdanih četnika.“ <ref>NAW, T-314, Roll 1630, 000280: Izvod iz ratnog dnevnika operativnog odjeljenja 91. armijskog korpusa za 13. novembar 1944.</ref>|Iz ratnog dnevnika 91. nemačkog armijskog korpusa za 13. novembar 1944.}}
{{citiranje|Nemci, pak, imaju koristi od naših obezbeđenja, jer mi, obezbeđjući sebe, štitimo i njih. Zapravo, omogućujemo im da se sigurnije kreću... Zanimljivo je da Nemci nisu pošli istim pravcem kojim i mi, već za Rudo. A most su za nas gradili – rezonovao sam – zato što im je trebalo levo bočno obezbeđenje.}}<ref>Milenko Solarić: Naličje "Bosanske golgote" ili kako sam postao pripadnik SDK, Zapisi iz dobrovoljačke borbe, I, Minhen, 1955, str. 26</ref>
 
== Ishod ==