Razlike između izmjena na stranici "Genetika"

Dodano 107 bajtova ,  prije 7 godina
m/м
Bot: popravljanje preusmjeravanja
m/м (Bot: Migrating 91 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q7162 (translate me))
m/м (Bot: popravljanje preusmjeravanja)
[[Datoteka:Chromosome.jpg|350px|thumb]]
 
Geni su šifre koje nose informacije neophodne za sintezu sekvenci [[aminokiselina|amino kiselina]] koje se ispoljavaju u [[protein|protenima]], koji na kraju igraju važnu ulogu u građi [[fenotip]]a organizma. U diploidnim organizmima, dominanta alela na hromozomu će baciti u senku, i samim tim sprečiti ispoljavanje resesivne alele na istom hromozomu. Danas, u oblasti [[molekularna biologija|molekularne biologije]] i genetike često čujemo izraze kao što su '''kodiranje''' i '''kodirati''', i na laičkom jeziku to jednostavno znači da gen nosi infomracije koje su kao uputstva prema kojima organizam može da sagradi protein. Tako možemo da kažemo da geni nose kodove za proteine. Nekada se smatralo da jedan gen kodira jedan protein. Međutim, danas znamo da jedan gen može da bude odgovoran za više produkata, u zavisnosti kako je transkripcija regulisana. Geni takođe kodiraju sekvencu nukleotida u m-RNA, t-RNA i r-RNA koji su neophodni za sintezu proteina.
 
Genetika može da predvidi, mada ne u svakom slučaju, fizički izgled organizma kao i moguće ponašanje organizma. Međutim faktori u bližoj okolini i nepredvidljivi faktori nad kojima nemamo moć, takođe imaju veliku ulogu u genetici. Na primer, jednojajčani (identični) blizanci su [[klon]] koji nastaje ranim deljenjem embriona, i tako imaju isti [[DNK]] molekul, ali različito se ponašaju i imaju različite otiske prstiju.
Značaj Mendelovog rada nije adekvatno shvaćen sve do ranih dvadesetih godina dvadesetog veka, nakon njegove smrti, kada je njegovo eksperimentisanje nad biljkama potvrđeno novim i modernim istraživanjima naučnika koji su radili na sličnim organizmima.
 
Mendel u ono vreme nije bio ni svestan fizičke prirode gena. Međutim, mi danas znamo da se genetska informacija nalazi na [[DNK]]-a molekulu ([[Retrovirus|retrovirusi]], kao što su [[gripa|influenca]], [[onkovirusi]] i [[HIV]], kao i mnogi biljni virusi svoje genetske informacije nose na [[Ribonukleinska kiselina|RNK]] molekulima). Manipulacije DNK-a (i/ili RNK-a molekula) molekula mogu da promene informacije koje će se preneti sa roditelja na potomak kao i fizičke osobine mnogih organizama.
 
=== Važni datumi u istoriji genetike ===
:[[1859]] [[Charles Darwin|Čarls Darvin]] objavljuje ''Poreklo Vrsta''
:[[1865]] [[Gergor Mendel]] objavljuje ''Eksperimenti u hibridizaciji biljaka''
:[[1903]] [[Hromozom|hromozomi]] su otkriveni kao nasledne jedinice
:[[1958]] '''Meselson-Štal''' eksperiment demonstrira da se DNK semikonzervativno replikuje (potomak ima jedan lanac identičan roditelju, dok je drugi lanac stvoren tokom replikacije i komplementaran je prvom)
:[[1961]] Genetski kod se sastoji od tria, svaki kod ima po 3 jedinice, i kao kod kodira za po jednu amino kiselinu
:[[1964]] '''Havard Temin''' demonstrira koristeći [[RNK virusi|RNK viruse]] da Votsonova centralna dogma nije uvek istinita (kod ovih virusa genetske informacije se nalaze na [[Ribonukleinska kiselina|RNK]] molekulu, a ne na DNK)
:[[1970]] [[Restriktivni enzimi]] su otkriveni u studijama nad bakterijom ''Haemophilius influenzae'' koji omogućavaju naučnicima da seku i koporaju određene delove DNK molekula.
:[[1977]] '''Fred Sanger''', '''Valter Gilbert''' i '''Alan Maksim''' su po prvi put pronašli sekvencu DNK molekula. Laboratorija Sangera je uspešno utvrdila komplentan genotip [[bakteriofag]]a [[Φ-X174]]
Molekularna genetika se oslanja na ideje klasične genetike, ali sa fokusom na strukturu i funkciju [[gen]]a na molekularnom nivou. Molekularni genetičari koriste metode i tehnike klasične genetike, kao što je '''hibridizacija''', i tehnike molekularne biologije, kao što je polimerizovana lančana reakcija - [[PCR]]. Bitna sub-oblast molekularne genetike je korišćenje molekularne informacije kako bi se utvrdila porekla organizama, i samim tim naučna klasifikacija organizama – '''molekularna sistematika'''. Nauka koja se bavi naslednim osobinama, koje nisu direktno i ekskluzivno povezane sa promenama u [[DNK]] sekvenci se naziva '''epigenetika'''.
 
Neki naučnici imaju za stav da život može biti definisan na molekularnom nivou, na osnovu strategija kojim se koriste [[Ribonukleinska kiselina|RNK]] polinukleotidi. Ovakav stav je vrlo brzo doveo do [[RNK hipoteza|RNK hipoteze]].
 
=== Genomika ===
64.473

izmjene