Električni potencijal – razlika između verzija

i prema tome, po [[GausovGaussov zakon|Gausovom zakonu]], potencijal zadovoljava [[Poasonove jednačine]]:

Pažnja:ove jednačine se ne mogu koristiti ako <math>\mathbf{\nabla}\times\mathbf{E} \ne 0</math>, u slučaju ne [[Zatvoreni vektor polja|zatvorenog vektora polja]] (izazvanog promenom [[Magnetskomagnetno polje|magnetskog polja]], vidite [[Maxwellove jednadžbe|Maksvelove jednačine]]).

gde je <math>\mathbf{B}</math> [[Magnetskomagnetno polje|gustina fluksa magnetskog polja]] (takođe poznat kao magnetna indukcija ili magnetsko polje). Uvek se može pronaći takvo <math>\mathbf{A}</math> zato što <math>\mathbf{\nabla} \cdot \mathbf{B} = 0</math> (odsustvo [[Magnetni monopol|magnetnog monopola]]). Vrednost <math>\mathbf{F} = \mathbf{E} + \partial\mathbf{A}/\partial t</math> ''je'' konzervativno polje određeno [[Faradejevfarradayev zakon elektromagnetske indukcije|faradejevim zakonom]] i može se pisati:

Električni potencijal obezbećuje jednostavan način analize [[Električna kola|električnih kola]] uz pomoć [[Kirhofovi zakoni|Kirhofovih zakona]], bez potpunog rešavanja [[MaksveloveMaxwellove jednačinejednadžbe|Maksvelovih jednačina]] za statička električna polja.

[[SI]] jedinica za električni potencijal je [[volt]] (u čast [[Alessandro Volta|Alesandro Volta]]), i u toliko širokoj upotrebi je da su termini '''napon''' i '''električni potencijal''' postali sinonimi. Starije jedinice su retke. Varijante jedinice električnog potencijala su '''statvolt''' (= 299.792 458 -{V}-) i '''abvolt''' koji je ≡ 1{{e|−8}} -{V}-.