E-mail – razlika između verzija

Oktobra [[1971]]. (mada ima izvora koji tvrde da se to dogodilo jula [[1970]]) [[Rej Tomlinson]], [[haker]] u najboljem smislu značenja te reči, napisao je prvi program koji je omogućavao razmenu poruka između dva [[računarkompjuter|računara]]a.

Tomlinson, diplomac sa bostonskog MIT-a, bio je u to vreme zaposlen u BBN-u (Bolt, Beranek, Newman), laboratoriji u [[KembridžCambridge|Kembridžu]]u, u državi [[Masačusets]]. Radeći na Digitalovim PDP-10 Tomlinson je najpre napravio program koji je omogućavao da korisnici istog računara jedan drugom ostavljaju poruke. Međutim, kako piše u svojoj knjizi „Kratka istorija budućnosti“ teoretičar interneta Džon Nauton, svrbeli su ga dlanovi pa je napisao i program koji tekstualne poruke razmenjuje između dva računara. Transfer poruke je uspeo, a Tomlinson se ne seća kako je prva poruka glasila, čak veruje da je napisao nešto u smislu „test“. Potpuno nesvestan da je napravio nešto što će potpuno promeniti svet koju deceniju kasnije, on ipak nije izdržao a da se ne pohvali svom kolegi Džeriju Burčfilu zamolivši ga da „ne širi dalje“. „Ovo nije ono čime bi trebalo da se bavimo“, rekao mu je.

Pored programa za razmenu pošte, Rej Tomlinson je odgovoran za masovnu upotrebu znaka [[@]] (et, poznatiji kao „ludo a“ ili „majmun“, u Finskoj „uspavana mačka“, u [[Koreja|Koreji]] „puž“, u [[Mađarska|Mađarskoj]] „bubica“, dok se kod [[SloveniSlaveni|Slovena]] sve više naziva svojim imenom “deset hiljada“ ili “tma“). Smišljajući kako da razvrsta primaoce poruka odlučio je da njihova imena i imena računara na kojima se nalaze njihovi nalozi razdvoji nekim znakom interpunkcije. Kako je na svojoj tastaturi imao samo 12 takvih znakova na raspolaganju, odlučio se za onaj koji se nikada ne koristi u pisanju poruka. Njegov princip adresiranja koristi se i dan-danas.