Verzija na datum 15 mart 2013 u 02:53 uredi Legobot (razgovor \| doprinos) 53.537 izmena m Bot: migracija 42 međuwiki veza sada dostupnih na stranici d:q66076 na Wikidati ← Starija izmjena		Verzija na datum 12 juni 2013 u 13:52 uredi poništi Kolega2357-Bot (razgovor \| doprinos) 64.473 izmene m Bot: popravljanje preusmjeravanja Novija izmjena →
Red 2: {{berza-valute}} Tržište stranog novca je teško uporediti sa ostalim oblastima svetskih finansijskih [[Tržište\|tržišta]] najviše zbog velike osetljivosti na brojne faktore. [[Cena\|Cene]] na [[Tržište\|tržištu]] stranog novca se konstantno menjaju. Promene deviznih kurseva obično su uzrokovane stvarnim novčanim tokovima tj. kurs se formira u zavisnosti od ponude i potražnje, ali isto tako devizni kursevi su veoma osetljivi na [[vesti]] iz oblasti [[Ekonomija\|ekonomije]], [[Politika\|politike]] kao i [[vesti]] o prirodnim nepogodama. Pošto ovakvo [[Tržište\|tržište]] nije centralizovano, izbegava se mogućnost uticaja centralnih banaka. [[Trgovina]] na tržištu stranog novca dostupno je 24 časa dnevno, osim vikendom. Po našem vremenu [[Trgovina\|trgovanja]] počinu nedeljom u 22:00 a završavaju se petkom u 22:00. Glavni trgovinski centar nalazi se u [[London\|Londonu]], ali i [[New York\|Njujork]], [[Tokijo\|Tokio]], [[Hong Kong]] i Singapur predstavljaju takođe važne centre preko kojih se vrši trgovina stranim novcem. Ovakvim rasporedom trgovinskih centara, omogućava se [[Trgovina\|trgovanje]] 24 časa dnevno, [[Trgovina\|trgovanje]] počinje u azijskim centrima, zatim [[Trgovina\|trgovanje]] preuzima centar u [[London\|Londonu]], pa [[~~New_York_City~~New York\|Njujork]], a zatim ponovo Azija. ==Valutni parovi== Red 15: Ostvarena razlika između [[Cena\|cena]] c<sub>1</sub> i c<sub>2</sub> predstavlja [[Profit\|profit]] ili gubitak na [[Trgovina\|trgovanju]]. Pored razlike u [[Cena\|ceni]], visina [[Profit\|profita]] (ili gubitaka) zavisi i od iznosa kojim se trguje. [[Cena\|Cena]] u trenutku otvaranja pozicije naziva se ''Entry Price''. [[Cena\|Cena]] na kojoj se prekida dalje [[Trgovina\|trgovanje]] naziva se ''Stop Price''. Na [[~~Berza~~burza\|berzama]] na kojima se [[Trgovina\|trguje]] akcijama, [[Profit\|profit]] se ostvaruje kada se neka od akcija kupi po nižoj [[Cena\|ceni]] a naknadno se proda po skupljoj [[Cena\|ceni]], dakle, da bi se ostvario [[Profit\|profit]] potreban je rast [[Cena\|cena]] akcija. Na berzi stranih valuta [[Profit\|profit]] se može ostvariti prilikom rasta [[Cena\|cena]], ali isto tako i prilikom pada [[Cena\|cena]]. Ovakva mogućnost postoji zbog toga što se prilikom otvaranja pozicije bira smer [[Trgovina\|trgovanja]], moguće je otvoriti poziciju u smeru ''Buy'' ili u smeru ''Sell''. Kod pozicija u smeru ''Buy'', razlika u [[Cena\|ceni]] se izračunava kao (c<sub>2</sub>-c<sub>1</sub>), tj. da bi se ostvario [[Profit\|profit]] [[Cena\|cena]] u trenutku zatvaranja pozicije (c<sub>2</sub>) treba da je viša od [[Cena\|cene]] u trenutku otvaranja pozicije (c<sub>1</sub>). Kod pozicija u smeru ''Sell'', razlika u [[Cena\|ceni]] se izračunava kao (c<sub>1</sub>-c<sub>2</sub>), tj. da bi se ostvario [[Profit\|profit]], [[Cena\|cena]] u trenutku zatvaranja pozicije (c<sub>2</sub>) treba da je niža od [[Cena\|cene]] u trenutku otvaranja pozicije (c<sub>1</sub>). ==Formiranje cene valutnih parova== Red 22: '''[[Ekonomija\|Ekonomski]] faktori''' – [[Ekonomija\|ekonomski]] faktori se mogu pratiti preko [[Ekonomska_politika\|ekonomske politike]], državne strukture, centralnih banaka i drugih parametara koji se iskazuju preko [[Ekonomija\|ekonomskih]] izveštaja. [[Tržište\|Tržište]] obično negativno reaguje na povećanje [[deficit\|deficita]] [[Budžet\|budžeta]] ili pozitivno na smanjenje [[deficit\|deficita]]. Nivo trgovanja neke [[Država\|države]] iskazuje se nivoom potražnje za robom i uslugama. Što je viši obim [[Trgovina\|trgovanja]] povećava se nivo potražnje za [[Valuta\|valutom]] zemlje u kojoj se obavlja trgovina. Nivo [[suficit\|suficita]] i [[deficit\|deficita]] u prometu robe i usluga odražavaju konkurentnost nacionalne [[Privreda\|privrede]]. Trgovinski [[deficit]] može imati negativan uticaj na nacionalne [[Valuta\|valute]]. [[Valuta]] obično gubi na [[Vrednost\|vrednosti]] prema drugim [[Valuta\|valutama]] ako postoji visok nivo [[Inflacija\|inflacije]] ili ako se smatra da će [[inflacija]] biti u porastu. [[Inflacija]] umanjuje kupovnu moć date [[Valuta\|valute]], a to dovodi i do smanjenja potražnje za tom [[Valuta\|valutom]]. Ponekad, [[valuta]] može i jačati i pored rasta [[Inflacija\|inflacije]], to se događa ako se očekuje da će [[centralna banka]] povećati kratkoročne kamatne stope da bi zaustavila [[Inflacija\|inflaciju]]. Izveštaji koji prikazuju ''[[GDP]]'', nivo zaposlenosti, trgovine, razvijenosti [[Privreda\|privrede]], [[Obrazovanje\|obrazovanja]] i zdravstva utiču na [[Vrednost\|vrednost]] [[Valuta\|valute]]. Povećanje produktivnosti [[Privreda\|privrede]] neke [[Država\|države]] uglavnom dovodi do pozitivnog uticaja na [[Vrednost\|vrednost]] [[Valuta\|valute]]. Generalno, pozitivni izveštaji povoljno utiču na nivo potražnje za određenom [[Valuta\|valutom]]. '''Politički faktori''' – unutrašnji, regionalni i međunarodni politički uslovi i događaji imaju veliki uticaj na tržište [[valuta]]. Politička nestabilnost može imati negativan uticaj na [[Privreda\|privredu]] nacije, a samim tim i na [[Valuta\|valutu]] te zemlje. Događaji u susednim zemljama ili regionu mogu imati pozitivan ili negativan uticaj i na [[Valuta\|valute]] ostalih zemalja. Valutni kurs je podložan uticaju političke nestabilnosti, na primer očekivanja da će na izborima nova [[~~Politička_partija~~politička stranka\|politička partija]] doći na vlast. Pored uticaja na sopstvenu [[Valuta\|valutu]] ovakvi događaji mogu imati pozitivni ili negativni uticaj i na susedne [[Država\|države]] ili čak [[Država\|države]] iz istog regiona. '''[[Psihologija\|Psihologija]] tržišta''' – percepcija investitora na [[Tržište\|tržištu]] može uticati na kretanje [[Cena\|cena]]. [[Ekonomija\|Ekonomski]] izveštaji i [[Procena\|procene]] utiču na kretanje [[Cena\|cene]] [[Valuta\|valuta]] na [[Tržište\|tržištu]]. Parametri kao što su [[GDP\|bruto nacionalni dohodak]] (''[[GDP]]''), stope zaposlenosti, stanje [[deficit\|deficita]] i [[Inflacija\|inflacije]] mogu direktno uticati na kratkoročne promene [[Cena\|cena]] na [[Tržište\|tržištu]]. Investitori analiziraju dostupne podatke o prethodnim promenama [[Cena\|cena]] kako bi identifikovali obrasce koje mogu koristiti za [[Procena\|procenu]] budućih kretanja [[Cena\|cena]]. Očekivanje predstojećih događaja takođe utiče na promenu [[Cena\|cena]]. Investitori obično reaguju na [[vesti]] ili [[Procena\|procene]] u kojima se najavljuju neke pozitivne ili negativne situacije koje se mogu dogoditi, pre nego što se takve situacije stvarno dogode. Kasnije se može pokazati da situacija nije takvog značaja kao što se prvobitno mislilo. U takvim slučajevima [[Cena\|cena]] je često potcenjena (''Undervalued'' ili ''Oversold'') ili precenjena (''Overvalued'' ili ''Overbought''), nakon čega dolazi do promene smera kretanja [[Cena\|cena]]. U periodima [[Politika\|političke]] i ekonomske neizvesnosti, investitori kupuju one [[Valuta\|valute]] za koje smatraju da će im obezbediti stabilnost. U takvim periodima, investitori se često odlučuju za kupovinu lokalnih stabilnih [[Valuta\|valuta]] (npr. [[švicarski franak\|švajcarski franak]]) što dovodi do povećane potražnje za tom [[Valuta\|valutom]] i do povećanja njene [[Vrednost\|vrednosti]] u odnosu na druge [[Valuta\|valute]]. ==Reference== Red 34: ==Vidi još== {{Commonscat\|Foreign exchange market}} [[Elektronska ~~trgovina~~privreda\|Elektronska trgovina]] [[~~Digitalna~~Elektronska ~~ekonomija~~privreda\|Digitalna ekonomija]] [[Foreks_svop\|Forex svop]] [[Finansijska tržišta]]

Devizno tržište – razlika između verzija