|
|slika=
|opis slike=
|datum rođenja=[[14. 12.|14. decembar]] [[1920]].
|mesto rođenja=[[Manđelos]], kod [[Sremska Mitrovica|S. Mitrovice]]
|država rođenja=<br>{{zas|SRJ}} [[Kraljevina Srba, Hrvata i SlovenacaJugoslavija|Kraljevina SHS]]
|datum smrti=[[10. 6.|10. jun]] [[1942]]. ('''22''' god.)
|mesto smrti=[[Mala Remeta]], na [[Fruška gora|Fruškoj gori]]
|država smrti=<br>{{zas|Hrvatska|1941}} [[Nezavisna Država Hrvatska|ND Hrvatska]]
|profesija=učenik
|SKOJ=[[1940]].
|rat=[[Narodnooslobodilačka borba naroda Jugoslavije|Narodnooslobodilačka borba]]
|narodni heroj=[[25. 10.|25. oktobra]] [[1943]].
}}
'''Boško Palkovljević Pinki''' ([[1920]] — [[1942]]) je bio borac [[Fruškogorski partizanski odred|Fruškogorskog partizanskog odreda]], učesnik [[Narodnooslobodilačka borba naroda Jugoslavije|Narodnooslobodilačke borbe]] i [[narodni heroj Jugoslavije]].
== Biografija ==
Rođen je [[14. 12.|14. decembra]] [[1920]]. godine u selu [[Manđelos]]u, kod [[Sremska Mitrovica|Sremske Mitrovice]]. Po završetku osnovne škole u rodnom selu, upisao je [[Srednja mašinska škola (Novi Sad)|Srednju mašinsku školu]] u [[Novi Sad|Novom Sadu]]. Kako je u školi postojala jaka organizacija [[Savez komunističke omladine Jugoslavije|Saveza komunističke omladine Jugoslavije]] (SKOJ), Pinki se uključio u nju, i već [[1940]]. godine je postao rukovodilac SKOJ-a u školi. Ubrzo je [[Istorija Srednje mašinske škole (Novi Sad)#Drugi svetski rat|organizovao štrajk učenika]], kojim su traženi bolji uslovi učenja i bolji odnos nastavnika prema đacima. Nešto kasnije je uhapšen, jer je njegova skojevska organizacija učestvovala u štrajku tekstilnih radnika. U zatvoru je proveo dva meseca i posle toga je pušten jer Sud nije mogao da dokaže njegovu krivicu.
U vreme napada [[Treći rajh|Nemačke]] na [[Kraljevina Jugoslavija|Kraljevinu Jugoslaviju]], aprila [[1941]]. godine, i ako nije bio vojnik, Pinki je, odazivajući se pozivu [[SavezKomunistička komunistapartija Jugoslavije|Komunističke partije Jugoslavije]], dobrovoljno stupio u vojsku i u borbi zarobljen. Pre transporta u sabirni logor, uspeo je da pobegne iz [[Ruma|Rume]], ponevši sa sobom jednu bombu, koju je uzeo prilikom istovaranja municije, a sa privremenog aerodroma u selu [[Veliki Radinci]], uzeo je mitraljez, i naoružan stupio u [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|partizane]] na [[Fruška gora|Frušku goru]].
Pinki je bio jedan od organizatora [[Begbeg iz sremskomitrovačkog zatvora 1941.|bega robijaša-komunista]] iz zatvora u [[Sremska Mitrovica|Sremskoj Mitrovici]]. Posle izvršenih priprema za beg, on je dobio zadatak da sa grupom naoružanih drugova sačeka begunce na izlasku iz prokopanog kanala. Kada su [[22. avgust8.|22. avgusta]]a [[1941]]. godine, posle pola noći, trideset dva zatvorenika jedan za drugim izašli iz podzemnog kanala, kraj samog zatvora, Pinki ih je sa svojim drugovima prihvatio i odveo na [[Fruška gora|Frušku goru]]. Pošto je bilo odlučeno da četvorica ostanu na [[Fruška gora|Fruškoj gori]], a ostali prebace u [[Srbija|Srbiju]], Pinki ih je prebacio u [[Bogatić]], gde su ih prihvatili [[Mačvanski partizanski odred|mačvanski patizani]].
Prvi voz u [[Srem]]u digao je u vazduh minom koju je sam napravio. Odmah posle toga, usred dana, preobučen u domobransku uniformu, sa džakom na leđima, odlučio je da digne u vazduh i železnički most na [[Bosut]]u i ako su mu drugovi govorili da most čuva jaka straža, on je ipak odlučio da pokuša. Obučen u [[Domobranstvodomobrani|domobransku]] uniformu, prišao je [[Ustaše|ustaškom]] stražaru i zamolio ga da mu da vatre da zapali cigaretu. Pošto je pred sobom video domobrana, stražar ga je pozvao da uđe unutra, u baraku. Pinki je unutra ubio stražara, a zatim i drugog koji je potrčao iz susedne barake. Deset minuta kasnije, postavio je minu i digao most u vazduh.
Pinki je bio i prvi partizanski kurir iz [[Srem]]a koji je u [[Vrhovni štab NOVJ|Vrhovni štab NOP i DVJ]] doneo prve izveštaje o [[VojvodinaNarodnooslobodilačka uborba Narodnooslobodilačkoju borbiVojvodini|Narodnooslobodilačkoj borbi u Vojvodini]], posle neprijateljske ofanzive u zapadnoj [[Srbija|Srbiji]] i povlačenja [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|partizanskih]] jedinica prema [[Bosna|Bosni]] i [[Sandžak]]u. Od početka decembra [[1941]]. godine, kada je po zadatku pošao na put, do početka januara [[1942]]. godine, celog meseca, Pinki se probijao kroz neprijateljsku teritoriju i bio čak zarobljavan od [[Četnici|četnika]], ali je zadatak uspeo da izvrši, i vratio se u [[Srem]] sa direktivama. Veza [[Vrhovni štab NOVJ|Vrhovnog štaba]] sa [[Srem]]om je bila, zahvaljujući njemu, uspostavljena.
Kada se, [[10. jun6.|10. juna]]a [[1942]]. godine, vraćao iz akcije rušenja mosta, na putu [[Ruma]]-[[Veliki Radinci]], zadržao su u selu [[Mala Remeta]]. U zoru je narod počeo da beži na sve strane jer su u selo ulazili [[Nemci]]. Pinki je zauzeo položaj i otvorio vatru, s namerom da zaustavi [[Nemci|Nemce]] i omogući narodu da pobegne u šumu. Kada je pokušao da se prebaci preko jedne čistine, mitraljeski rafal mu je presekao grudi.
Posle završetka rata, njegovi posmrtni ostaci su sahranjeni na [[Spomen groblje u Sremskoj Mitrovici|Spomen groblju]] u [[Sremska Mitrovica|Sremskoj Mitrovici]], zajedno sa drugim narodnim herojima iz Srema - [[Janko Čmelik|Jankom Čmelikom]], [[Slobodan Bajić Paja|Pajom Bajićem]] i [[Stanko Paunović Veljko|Veljkom Paunovićem]]. [[Saobraćajna škola Pinki (Novi Sad)|Saobrađajna škola]] u [[Novi Sad|Novom Sadu]] nosi njegovo ime.
Odlukom [[Vrhovni štab NOVJ|Vrhovnog štaba NOV i POJ]], a na predlog [[Glavni štab NOV i PO Vojvodine|Glavnog štaba NOV i PO Vojvodine]], proglašen je za [[Narodni heroj Jugoslavije|narodog heroja]], [[25. oktobar10.|25. oktobra]] [[1943]]. godine, zajedno sa drugim istaknutim borcima iz [[Vojvodina|Vojvodine]] - [[Sonja Marinković|Sonjom Marinković]], [[Radivoj Ćirpanov|Radivojem Ćirpanovim]] i drugima.
==Literatura==
|
